Корице уџбеника

1.28. Груписање Животиња У Одређене Категорије

Најважније из лекције

План-резиме

  1. Сврха груписања животиња 1.1. Уочавање сличности и разлика међу живим бићима. 1.2. Систематизација и лакше памћење заједничких особина одређених група.

  2. Основни критеријуми за класификацију животиња 2.1. Према присуству кичме: 2.1.1. Кичмењаци - поседују кичмени стуб: 2.1.1.1. Рибе (нпр. ајкула, сом, сабљарка) 2.1.1.2. Водоземци (нпр. жаба, даждевњак) 2.1.1.3. Гмизавци (нпр. змија, гуштер, корњача) 2.1.1.4. Птице (нпр. орао, ној, црвендаћ) 2.1.1.5. Сисари (нпр. лав, орангутан, морски лав, коза, кит, носорог, слепи миш, миш, кенгур, камила) 2.1.2. Бескичмењаци - немају кичмени стуб: 2.1.2.1. Зглавкари: инсекти (оса, скакавац, лептир), пауци (паук, шкорпија), ракови (рак) 2.1.2.2. Мекушци (пуж, хоботница) 2.1.2.3. Црви (глиста) 2.1.2.4. Бодљокошци (морска звезда) 2.1.2.5. Жарњаци (медуза) 2.2. Према станишту: 2.2.1. Копнене животиње (нпр. лав, камила, носорог) 2.2.2. Водене животиње (нпр. кит, сом, медуза, ајкула) 2.2.3. Животиње које користе ваздушни простор / лете (нпр. птице, лептир, слепи миш, оса) 2.3. Према начину исхране: 2.3.1. Биљоједи - хране се искључиво биљкама (нпр. коза, носорог, камила) 2.3.2. Месоједи - хране се другим животињама (нпр. лав, ајкула, орао) 2.3.3. Сваштоједи - хране се и биљном и животињском храном (нпр. орангутан, миш)

Класификација (груписање) животиња је научно разврставање животињских врста у категорије према њиховим заједничким морфолошким, анатомским и функционалним особинама.
Груписање омогућава сагледавање сродничких односа, лакше уочавање сличности и разлика, као и систематизацију целокупног живог света.
Најчешћи критеријуми за разврставање животиња су:
  • Анатомска грађа (присуство или одсуство унутрашњег скелета / кичме),
  • Животна средина и станиште (копно, вода, ваздух),
  • Начин исхране (врста хране коју уносе).
Кичмењаци су животиње које поседују унутрашњи осовински скелет чији је главни део кичмени стуб (кичма).
Бескичмењаци су животиње које немају кичмени стуб ни унутрашњи коштани скелет, већ често поседују спољашњи скелет (хитински оклоп, љуштуру) или им је тело потпуно меко.
Основна група Класе / Подгрупе Карактеристични примери
Кичмењаци Рибе ајкула, сом, сабљарка
Водоземци жаба, даждевњак
Гмизавци змија, корњача, гуштер
Птице орао, ној, црвендаћ
Сисари лав, слепи миш, морски лав, коза, кит, носорог, миш, кенгур, камила, орангутан
Бескичмењаци Зглавкари (ракови, пауколике животиње, инсекти) речни рак, шкорпија, паук, оса, скакавац, лептир
Мекушци хоботница, пуж
Бодљокошци и дупљари морска звезда, медуза
Црви кишна глиста

Подела према животном станишту

  • Копнене животиње – живе и крећу се по чврстој подлози (нпр. лав, камила, носорог, коза, змија, пуж).
  • Водене животиње – прилагођене животу у слатким или сланим водама помоћу шкрга, пераја или хидродинамичног облика тела (нпр. сом, ајкула, кит, морски лав, хоботница, медуза, речни рак).
  • Летеће животиње (ваздушни простор) – поседују крила као специјализоване органе за лет (нпр. птице попут орла и црвендаћа, летећи сисари као што је слепи миш, инсекти попут лептира и оса).

Подела према начину исхране

  • Биљоједи (хербивори) – хране се биљном масом (травом, лишћем, плодовима, кором дрвета): носорог, камила, коза, скакавац.
  • Месоједи (карнивори) – хране се телом других животиња (уловљеним пленом): лав, ајкула, орао, змија, паук, шкорпија.
  • Сваштоједи (омнивори) – хране се комбиновано, и биљном и животињском храном: орангутан, миш.
Појам класификације: Разврставање животиња омогућава структурирано проучавање живог света на основу заједничких карактеристика.
Према присуству кичме: Све животиње се деле на кичмењаке (рибе, водоземци, гмизавци, птице, сисари) и бескичмењаке (зглавкари, мекушци, црви, бодљокошци, дупљари).
Према станишту: Деле се на копнене, водене и оне прилагођене кретању кроз ваздух.
Према исхрани: Деле се на биљоједе, месоједе и сваштоједе.

Савладај
домаћи
уз хиљаде решења, лекција и тестова: