1.2. Драж, Надражај, Осећај

Основни појмови нервног система

1. Драж – промена у спољашњој или унутрашњој средини коју региструју чула (рецептори).
2. Нервни надражај (импулс) – електрични сигнал настао под утицајем дражи, који путује кроз нервни систем.
3. Осећај – свесни доживљај који настаје у мозгу након обраде пристиглих надражаја.

Нервна ћелија (неурон)

1. Грађа неурона:
   1. Тело ћелије – садржи цитоплазму, једро и ћелијске органеле.
   2. Дендрити – кратки разгранати наставци који примају сигнале и проводе их ка телу ћелије.
   3. Аксон (неурит) – дуги наставак који шаље сигнале ка другим неуронима или ефекторним органима.
   4. Мијелински омотач – беличасти изолатор око аксона који убрзава пренос сигнала.
   5. Нервни завршеци – структура на крају аксона преко које се остварује контакт са другим ћелијама.
2. Особине неурона:
   1. Надражљивост – способност реаговања на дражи.
   2. Проводљивост – способност преношења нервног надражаја (увек у једном смеру кроз неурон: дендрити $\rightarrow$ тело $\rightarrow$ аксон).
3. Типови неурона:
   1. Сензитивни (осећајни) – преносе надражаје од чула ка централном нервном систему.
   2. Моторни (покретачки) – преносе надражаје од централног нервног система до мишића и жлезда.
   3. Асоцијативни (интернеурони) – повезују сензитивне и моторне неуроне унутар централног нервног система.
4. Синапса – спој између две нервне ћелије (или нервне и ефекторне ћелије) где се сигнал преноси хемијским путем:
   1. Неуротрансмитери – хемијске материје смештене у синаптичким везикулама које се ослобађају у синаптички простор и везују за рецепторе наредне ћелије.

Нерви и ганглије

1. Нерв – сноп великог броја нервних влакана (аксона) обједињен везивним омотачем.
   1. Сензитивни нерви – садрже само осећајна влакна.
   2. Моторни нерви – садрже само покретачка влакна.
   3. Мешовити нерви – садрже и сензитивна и моторна влакна.
2. Ганглије – чворови ван централног нервног система у којима су груписана тела нервних ћелија.

Организација нервног система човека

1. Централни нервни систем (ЦНС):
   1. Мозак – заштићен лобањом и можданим овојницама:
      1. Предњи (велики) мозак – састоји се од две хемисфере; кора је од сиве масе (набори: бразде и вијуге) и центар је за мишљење, памћење, вољне покрете и осећаје.
      2. Међумозак – регулише тонус мишића, телесну температуру, глад, жеђ и емоције; повезан је са хипофизом.
      3. Средњи мозак – одржава положај тела и координише покрете очију и рефлекс зеница.
      4. Задњи (мали) мозак – усаглашава покрете мишића и одржава равнотежу тела.
      5. Продужена мождина – „чвор живота”; садржи центре за дисање, рад срца, крвни притисак, као и одбрамбене рефлексе (кашаљ, кијање, гутање, повраћање).
   2. Кичмена мождина – смештена у кичменом каналу; преноси надражаје између мозга и тела и контролише рефлексне радње; споља је бела, а изнутра сива маса.
2. Периферни нервни систем (ПНС):
   1. Главени (мождани) нерви – 12 пари нерава који полазе из мозга.
   2. Мождински нерви – 31 пар нерава који полазе из кичмене мождине.
   3. Соматски нервни систем – управља вољним покретима скелетних мишића.
   4. Аутономни (вегетативни) нервни систем – независно од воље регулише рад унутрашњих органа:
      1. Симпатички систем – активира тело у стању стреса и опасности (убрзава рад срца, шири зенице и бронхије, подиже притисак).
      2. Парасимпатички систем – смирује тело и штеди енергију (успорава рад срца, сужава зенице, појачава варење).

Рефлекси

1. Дефиниција – брзи, аутоматски и нехотични одговори организма на драж.
2. Рефлексни лук – пут којим се надражај преноси током рефлекса: Рецептор $\rightarrow$ Сензитивни неурон $\rightarrow$ Интернеурон (у кичменој мождини) $\rightarrow$ Моторни неурон $\rightarrow$ Ефектор (мишић или жлезда).
3. Подела рефлекса:
   1. Безусловни (урођени) – наслеђују се и трајни су (нпр. рефлекс зенице, пателарни рефлекс, сисање, кашаљ).
   2. Условни (стечени) – уче се током живота понављањем и повезивањем са безусловним стимулусима (проучавао их Иван Павлов).