Најважније из лекције
План-резиме
-
Грађа ћелије 1.1. Ћелијска мембрана - омотач који штити ћелију и контролише пропуштање материја. 1.2. Цитоплазма - унутрашња течност у којој се налазе органеле. 1.3. Једро - контролни центар ћелије који чува наследне податке. 1.4. Органеле: 1.4.1. Митохондрије - места ослобађања енергије. 1.4.2. Хлоропласти - органеле биљних ћелија у којима се врши фотосинтеза.
-
Дражи и рефлекси 2.1. Драж - спољашњи или унутрашњи утицај који делује на чула. 2.2. Надражај - сигнал који настаје у нервној ћелији као реакција на драж. 2.3. Условни рефлекси - научене и увежбане радње (нпр. хватање лопте).
-
Нервни систем и пренос сигнала 3.1. Грађа неурона (нервне ћелије): 3.1.1. Тело нервне ћелије 3.1.2. Дендрити - примају надражаје. 3.1.3. Аксон - спроводи надражај према другим ћелијама. 3.1.4. Мијелински омотач - омогућава брже простирање сигнала дуж аксона. 3.1.5. Завршеци нервног влакна 3.2. Синапса - спој преко ког се сигнал преноси са једне нервне ћелије на другу: 3.2.1. Пренос је једносмеран помоћу неуротрансмитера (хемијских преносилаца, нпр. допамина). 3.2.2. Неуротрансмитери из синаптичких везикула се везују за специфичне рецепторе примаоца сигнала.
-
Исхрана и метаболички процеси 4.1. Типови исхране организама: 4.1.1. Фотоаутотрофи (биљке, алге, цијанобактерије) - користе сунчеву светлост за фотосинтезу. 4.1.2. Хемоаутотрофи - користе енергију неорганских једињења. 4.1.3. Хетеротрофи - узимају готову органску храну. 4.2. Фотосинтеза: 4.2.1. Одвија се у хлоропластима уз присуство светлости. 4.2.2. Реактанти: вода ($H_2O$) и угљен-диоксид ($CO_2$). 4.2.3. Производи: шећер (глукоза) и кисеоник ($O_2$). 4.3. Ћелијско дисање: 4.3.1. Одвија се у митохондријама разградњом молекула шећера уз ослобађање енергије. 4.3.2. Кисеоник до ћелија транспортује хемоглобин који се налази у еритроцитима (црвеним крвним зрнцима).
-
Хомеостаза и регулација 5.1. Одржавање унутрашње равнотеже - тело одржава сталне параметре (нпр. крвни притисак). 5.2. Барорецептори - механорецептори у крвним судовима који региструју промене притиска истезањем зидова. 5.3. Негативна повратна спрега - механизам којим организам поништава одступање и враћа вредности на нормалан ниво.
- Ћелијска мембрана: полупропустљиви омотач који штити ћелију и регулише размену материја са спољашњом средином.
- Цитоплазма: полутечна унутрашњост ћелије у којој се налазе органеле и одвијају метаболички процеси.
- Једро: контролни центар ћелије који садржи наследни материјал (ДНК).
- Митохондрије: органеле у којима се одвија ћелијско дисање и ослобађа енергија (\(\text{АТП}\)).
- Хлоропласти: биљне органеле које садрже хлорофил и у којима се обавља фотосинтеза.
- Безусловни рефлекси: урођене, аутоматске реакције (нпр. трзање руке при додиру врелог предмета, ширење/сужавање зеница).
- Условни рефлекси: стечене реакције које се развијају учењем и вежбањем (нпр. хватање лопте).
- Тело ћелије (сома): садржи једро и органеле.
- Дендрити: кратки, разгранати наставци који примају надражаје и воде их ка телу ћелије.
- Аксон (неурит): дугачки наставак који одводи надражај од тела ћелије ка другим ћелијама.
- Мијелински омотач: омотач који изолује аксон и значајно убрзава пренос нервног импулса.
- Завршеци нервног влакна: гранати крајеви аксона који преносе сигнал на следећу ћелију.
- У синаптичким везикулама завршетка аксона налазе се хемијски преносиоци - неуротрансмитери (нпр. допамин).
- Неуротрансмитер се ослобађа у синаптичку пукотину и везује за специфичне рецепторе на мембрани суседне ћелије, покрећући нови надражај.
| Тип нервног система | Карактеристике | Примери организама |
|---|---|---|
| Мрежаст (дифузан) | Нервне ћелије су међусобно повезане у равномрну мрежу кроз цело тело. | Жарњаци (хидра, морска сасипа/анемона) |
| Врпчаст | Нервна тела формирају уздужна нервна стабла (врпце) повезана попречним везама. | Пљоснати црви (планарија) |
| Лествичаст / Ганглионаран | Ганглије (групе нервних ћелија) су распоређене по сегментима и повезане у облику лествица; изражена глава ганглија. | Чланковити црви (кишна глиста), зглавкари (инсекти), мекушци (лигња) |
| Цеваст | Састоји се од централног (мозак и кичмена мождина) и периферног нервног система. | Хордати / Кичмењаци (жаба, птице, сисари) |
- Фотоаутотрофи: користе сунчеву светлост за синтезу органских материја из неорганских путем фотосинтезе (биљке, алге, цијанобактерије).
- Хемоаутотрофи: користе хемијску енергију насталу оксидацијом неорганских једињења за стварање хране (поједине бактерије).
- Хетеротрофи: узимају готове органске материје из окружења (животиње, гљиве, већина бактерија).
- Место одвијања: хлоропласти (у хлоренхиму - палисадном и сунђерастом ткиву листа).
- Време одвијања: искључиво током дана (уз присуство светлости).
- Улазне материје (реактанти): вода (\(\text{H}_2\text{O}\)) и угљен-диоксид (\(\text{CO}_2\)).
- Производи: шећер (глукоза, \(\text{C}_6\text{H}_{12}\text{O}_6\)) и кисеоник (\(\text{O}_2\)).
- Матрикс (унутрашњи простор): место где почиње разградња мањих органских молекула.
- Унутрашња наборана мембрана (кристе): место интензивне производње и синтезе енергије (\(\text{АТП}\)).
- У алвеолама плућа кисеоник (\(\text{O}_2\)) дифундује у крв.
- У еритроцитима (црвеним крвним зрнцима) налази се протеин хемоглобин који специфично везује кисеоник градећи оксихемоглобин.
- Путем крвотока, еритроцити транспортују кисеоник до свих ћелија у телу, где га хемоглобин отпушта ради коришћења у ћелијском дисању.
- Пораст крвног притиска узрокује истезање зидова аорте и великих крвних судова.
- Барорецептори (механорецептори осетљиви на истезање) региструју промену и шаљу електричне импулсе преко периферних нерава (језично-ждрелни нерв и нерв луталац – vagus).
- Сигнал долази до центра за контролу у продуженој мождини (део централног нервног система).
- Нервни центар шаље повратне сигнале који успоравају рад срца и доводе до ширења крвних судова, чиме се притисак враћа на нормалу.
Нервна регулација: Неурони проводе електричне импулсе једносмерно (\(\text{дендрит} \rightarrow \text{аксон}\)), а на синапсама користе неуротрансмитере (допамин). Рефлекси могу бити урођени (безусловни) или стечени (условни).
Енергетски процеси: Фотоаутотрофи фотосинтезом у хлоропластима везују светлосну енергију и производе глукозу и \(\text{O}_2\), док ћелијским дисањем у митохондријама све ћелије разграђују храну уз кисеоник и ослобађају енергију.
Хомеостаза: Сталност унутрашње средине (попут крвног притиска) регулише се системом рецептора (барорецептори), нерава и негативном повратном спрегом.
