Корице уџбеника

1.9. Редовне Провере Здравља

Изабери решење задатка:

Задатак 1 (бесплатан)

Кратак одговор

Зато да би вене набрекле и постале уочљивије и лакше за убадање игле.

Одговор

Подвезивањем изнад лакта успорава се повратак крви, вене набрекну и постану видљивије и опипљивије. Зато је лакше пронаћи вену и убости иглу у њу.

Детаљан одговор

Приликом узимања крви из вене рука се подвезује (стеже се повеском) непосредно изнад лакта да би се венски крвоток успорио, односно да би се притисак у венама повећао. Због тога вене на предњем делу лактног удубљења набрекну и постану видљивије и опипљивије, па је лакше пронаћи вену и убости иглу тачно у њу. Тако се узимање узорка крви олакшава и смањује ризик од промашаја.

Најважније из лекције

План-резиме

  1. Значај редовних лабораторијских анализа 1.1. Рутински прегледи крви и мокраће омогућавају рано откривање болести. 1.2. Помажу у уочавању упалних процеса, инфекција, недостатка минерала и других одступања.

  2. Лабораторијска анализа крви 2.1. Узимање узорка: 2.1.1. Код новорођенчади из пете, код деце из јагодице прста (капиларна крв). 2.1.2. Код тинејџера и одраслих из вене (на лакатној јамици). 2.1.3. Узима се ујутру, на празан стомак и у стању одмора, уз стерилне мере заштите. 2.2. Референтне вредности: 2.2.1. Оптимални распони вредности добијени анализом велике групе здравих људи. 2.3. Главни параметри и њихов значај: 2.3.1. Леукоцити (WBC): повишени указују на бактеријске, а смањени на вирусне инфекције. 2.3.2. Еритроцити (RBC), хемоглобин (Hgb) и гвожђе ($Fe^{+2}$): њихово смањење указује на анемију (малокрвност) или крварење. 2.3.3. Тромбоцити (PLP): повишен број указује на упале, крварење или поремећај функције слезине. 2.3.4. Седиментација еритроцита: брзина таложења еритроцита; убрзана указује на упалу, повреду или болест. 2.3.5. Глукоза: висок ниво шећера у крви указује на дијабетес.

  3. Биохемијска анализа мокраће (урина) 3.1. Узимање узорка: користи се свеж узорак (средњи млаз) у стерилној посуди, најмање четири сата од претходног пражњења бешике. 3.2. Боја и изглед као показатељи: 3.2.1. Жута и бистра: нормално стање. 3.2.2. Бледо жута / безбојна: дијабетес или недостатак гвожђа. 3.2.3. Млечна и замућена: упала мокраћно-полних органа. 3.2.4. Жута са беличастим талогом: присуство беланчевина, неправилан рад бубрега. 3.2.5. Наранџаста или црвена: одређена храна/лекови или крварење у мокраћном систему. 3.2.6. Зеленкаста / тамносмеђа: жутица или друга обољења. 3.3. Киселост (pH вредност): 3.3.1. Нормална вредност је благо кисела (распон 4,6–7,5), мери се pH индикаторима. 3.3.2. Вредност испод 5 указује на бактеријску инфекцију (најчешће Escherichia coli). 3.4. Мирис: 3.4.1. Код здравих особа није непријатан. 3.4.2. Мирис амонијака указује на бактеријску инфекцију. 3.4.3. Мирис ацетона указује на дуготрајно гладовање или строге дијете.

Редовна анализа крви и мокраће представља основни рутински преглед којим се процењује опште здравствено стање организма и омогућава рано откривање упала, инфекција и других обољења.
  • Капиларна крв: Узима се из пете код новорођенчади или из јагодице прста код мале деце.
  • Венска крв: Узима се из вене (најчешће у прегибу лакта) код тинејџера и одраслих.
Узорак крви се даје ујутру, у стању мировања и на празан стомак, јер унос хране и течности мења вредности биохемијских параметара. Место убода се обавезно дезинфикује \(70\%\) алкохолом, а здравствени радник користи стерилне рукавице и мантил.
Референтна вредност је оптимални распон вредности одређеног параметра код здравих особа према стандардима Светске здравствене организације (\(\text{WHO}\)).
Параметар Ознака Улога и значај одступања
Леукоцити (бела крвна зрнца) \(\text{WBC}\) Одбрана организма. Повишени указују на бактеријску инфекцију или упалу, а смањени на вирусну инфекцију или утицај лекова.
Еритроцити (црвена крвна зрнца) \(\text{RBC}\) Пренос кисеоника и угљен-диоксида. Смањен број указује на анемију или крварење.
Хемоглобин \(\text{Hgb}\) Протеин у еритроцитима који везује кисеоник. Снижене вредности прате малокрвност.
Гвожђе \(\text{Fe}^{2+}\) Минерал неопходан за изградњу хемоглобина. Недостатак доводи до анемије.
Тромбоцити (крвне плочице) \(\text{PLP}\) Учествују у згрушавању крви. Повишен број указује на запаљење, крварење или промене у раду слезине.
Седиментација еритроцита \(\text{SE}\) Брзина таложења еритроцита из крвног серума (\(\text{mm/h}\)). Убрзана седиментација је знак упалног процеса, повреде или болести.
Глукоза \(\text{Glu}\) Ниво шећера у крви. Повишене вредности указују на шећерну болест (дијабетес).
Анемија (малокрвност) се дијагностикује на основу истовремено смањеног броја еритроцита (\(\text{RBC}\)), ниског нивоа хемоглобина (\(\text{Hgb}\)) и мањка гвожђа (\(\text{Fe}^{2+}\)).
Узорак се прикупља у стерилну посудицу са поклопцем. Узима се први јутарњи урин (најмање \(4\) сата од претходног пражњења бешике), тако што се први млаз одбаци, а за анализу прикупи средњи млаз.

Физичка и хемијска својства урина

Својство / Изглед Могући узрок или здравствено стање
Жута и потпуно бистра Уобичајен налаз код здраве особе.
Бледожута / скоро безбојна Разређена мокраћа; може указивати на дијабетес или мањак гвожђа.
Млечна и замућена Упални процеси мокраћно-полних органа.
Жута са беличастим талогом Присуство беланчевина, поремећај функције бубрега.
Црвена / тамносмеђа Присуство крви (крварење у мокраћним путевима) или пигменти хране (цвекла).
Зеленкаста / тамнобраон Жутица (обољење јетре) или јака концентрација урина услед високе температуре.
Наранџаста Унос обојене хране (шаргарепа) или одређених лекова.
Киселост (\(\text{pH}\) вредност): Код здраве особе мокраћа је благо кисела до неутрална (\(\text{pH } 4{,}6 - 7{,}5\)). Вредност \(\text{pH} < 5\) често прати инфекцију бактеријом Escherichia coli.
Мирис: Свеж урин нема изразито непријатан мирис. Мирис на амонијак упозорава на бактеријску инфекцију, док мирис на ацетон настаје услед дужег гладовања, строгих дијета или дијабетеса.
Редовна контрола: Основни преглед чине анализа крвне слике и биохемијски преглед урина.
Кључни показатељи крви:
  • Повишени леукоцити (\(\text{WBC}\)) и седиментација \(\rightarrow\) инфекције и упале.
  • Снижени еритроцити (\(\text{RBC}\)), хемоглобин (\(\text{Hgb}\)) и гвожђе (\(\text{Fe}^{2+}\)) \(\rightarrow\) анемија (малокрвност).
  • Повишена глукоза \(\rightarrow\) дијабетес.
Кључни показатељи урина: Здрав урин је жут, бистар, благо кисео (\(\text{pH } 4{,}6 - 7{,}5\)) и без непријатног мириса. Замућеност, мирис амонијака или изразита киселост (\(\text{pH} < 5\)) указују на уринарне инфекције.

Савладај
домаћи
уз хиљаде решења, лекција и тестова: