Корице уџбеника

57. Природне одлике Аустралије

Изабери решење задатка:

Задатак 1 (бесплатан)

Кратак одговор

1 – острво на дну снимка; 2 – пролаз између Тасманије и копна; 3 – планине на југоистоку; 4 – море горе десно, уз североисточну обалу.

Одговор

1 – острво у доњем делу снимка (Тасманија)
2 – море између острва и копна (Басов пролаз)
3 – највише планине на југоистоку копна (Кошћушко, Аустралијски Алпи)
4 – море у горњем десном делу, уз североисточну обалу (Коралско море)

Детаљан одговор

  • 1 – острво Тасманија: велико острво у доњем делу снимка, јужно од копна. То је највеће острво Аустралије и по постанку је континентално – некада је било спојено са копном.
  • 2 – Басов пролаз: плитко, светлије обојено море између Тасманије и копна. Одваја Тасманију од остатка континента и повезује воде Индијског и Тихог океана.
  • 3 – Кошћушко: у тамним, највишим планинама на југоистоку копна, изнад Басовог пролаза, где се на снимку виде и беле, снегом покривене површине. То су Аустралијски Алпи, део Великих разводних планина; Кошћушко је висок 2.228 метара.
  • 4 – Коралско море: море у горњем десном делу снимка, уз североисточну обалу континента, где се види светлија, плића вода Великог коралног гребена.

Најважније из лекције

План-резиме

  1. Обала и острва
    • полуострва Арнхем (север) и Јорк (североисток), између њих Карпентаријски залив
    • на југу Велики аустралијски залив
    • Тасманија – највеће острво, континентално; Басов пролаз повезује Индијски и Тихи океан
    • Велики корални гребен – око 2.000 km дуж североисточне обале, највећи на свету, више од 350 врста корала
  2. Рељеф
    • најнижи континент (просечно 215 m), део Гондване
    • у средишту литосферне плоче → нема вулкана и земљотреса
    • Западноаустралијски штит – најстарији, платои 300–800 m
    • Средњеаустралијска низија – ниска, реке се завршавају у језерима
    • Велике разводне планине – Плаве, Грампијенске, Аустралијски Алпи (раседне, богате рудама), врх Кошћушко 2.228 m
    • пустиње: Велика пешчана, Гибсонова, Велика Викторијина, Симсонова
  3. Клима
    • север: екваторијална и тропска (монсуни, око 2.000 mm)
    • исток: пасати, океанска клима
    • средиште: суптропска сува (пустињска), мање од 250 mm
    • југ: средоземна (западни ветрови, кише зими) – најпогоднија за живот
    • падавине опадају од обала ка унутрашњости (Перт – средоземна, Алис Спрингс – пустињска)
  4. Воде
    • ретка речна мрежа; Мари (најдужа, у Индијски океан) и притока Дарлинг
    • крикови – периодично пресушују: Дијамантина, Купер Крик (унутрашњи слив)
    • Ерово језеро – највеће, дубина 1,5–4 m, пуно сваких 25 година, -16 m – најнижа тачка
    • артешки извори – водоснабдевање; ружичасто језеро Хилијер
  5. Живи свет
    • ендемичне врсте – више од 8.000 биљних врста; кенгур, коала, рајска птица, ему, тасманијски ђаво
    • север: тропске кишне шуме и саване → степе; средиште: пустиње; југ: средоземна вегетација; исток: листопадне шуме
    • шуме еукалиптуса (храна коале, жвакаће гуме, лековита уља)
    • домаће животиње донели Европљани
Полуострва – највећа су Арнхемово полуострво (север) и Јорк (североисток).
  • Карпентаријски залив – на северу, између Арнхемовог полуострва и Јорка.
  • Велики аустралијски залив – на југу, највећи по површини.
  • Тасманија – највеће острво, континенталног постанка (потопљени најнижи делови некадашњег полуострва).
  • Басов пролаз – одваја Тасманију од копна и повезује Индијски и Тихи океан.
Велики корални гребен дуж североисточне обале дуг је око 2.000 km – највећи гребен на свету и јединствен екосистем, који је изградило више од 350 врста корала.
  • Корали упијају калцијум-карбонат из мора и граде кречњачку љуштуру; изумрли костури се таложе и граде гребен.
Најнижи континент – просечна надморска висина само 215 m; некада део праконтинента Гондвана.
Налази се у средишту Аустралијске литосферне плоче, па је једини континент без вулкана и земљотреса.
  • Западноаустралијски штит – запад; најстарији део копна, платои од 300 до 800 m.
  • Средњеаустралијска низија – средиште; мале висине, реке се завршавају у језерима унутар низије (унутрашњи слив).
  • Велике разводне планине – крајњи југоисток, уз Тихи океан: Плаве планине, Грампијенске планине и Аустралијски Алпи.
Аустралијски Алпи – раседне планине, богате рудама; највиши врх Кошћушко (2.228 m).
Еолски облици – пустиње на више од четвртине континента, на западу и у средишту.
  • Велика пешчана (северозапад), Гибсонова (средишњи запад), Велика Викторијина (југ), Симсонова (средиште, пешчана пустиња црвенкастог песка).
Разноврсност климе последица је географске ширине, распореда копна и мора и рељефа.
  • Екваторијална – крајњи север Јорка; много падавина и високе температуре целе године.
  • Тропска – север; високе температуре и монсуни, који лети доносе око 2.000 mm падавина.
  • Океанска – Велике разводне планине и Тасманија; пасати доносе много кише.
  • Влажна суптропска – западније, у унутрашњости.
  • Суптропска сува (пустињска) – средиште; најмање падавина (мање од 250 mm), највише температуре.
  • Средоземна – крајњи југ; западни ветрови доносе кише само зими – најпогоднија за живот људи.
Падавине опадају од обала ка унутрашњости, нарочито од истока ка западу, а температура расте.
  • Перт (југозапад) – кишне зиме и сува лета; Алис Спрингс (средиште) – мало падавина током целе године.
  • Лето на јужној хемисфери почиње 22. децембра.
Због сушне климе речна мрежа је ретка; стални токови постоје само у кишовитим ободним деловима.
Мари – најдужа река; извире на западним падинама Великих разводних планина, улива се у Индијски океан; највећа притока Дарлинг.
Крикови – речни токови који периодично пресушују; највећи су Дијамантина и Купер Крик (унутрашњи слив).
Ерово језеро – највеће језеро; дубина од 1,5 до 4 m, сваких 25 година се напуни, а следеће године пресуши; површина 16 m испод нивоа мора – најнижа тачка континента.
  • Артешки извори – подземна вода, веома важна за водоснабдевање.
  • Језеро Хилијер – ружичасто језеро на југозападу, окружено шумом еукалиптуса.
  • Релативна висина између Кошћушка (2.228 m) и Еровог језера (-16 m) износи 2.244 m.
Ендемичне врсте – врсте које живе само на једном простору и нигде другде на свету.
Аустралија се давно одвојила од Гондване, па се живи свет развијао без утицаја других континената; више од 8.000 биљних врста не расте нигде другде.
  • Животиње – кенгур, коала, рајска птица, ему, тасманијски ђаво; домаће животиње донели су Европљани.
  • Север – тропске кишне шуме и саване, ка југу степе.
  • Средиште – пустиње без вегетације.
  • Крајњи југ – средоземна вегетација; уз Тихи океан листопадне (мешовите) шуме.
  • Шуме еукалиптуса – лишћем се храни коала; дрво се користи за жвакаће гуме и лековита уља, а староседеоци су од њега правили оружје.
Најважније:
  1. Обала: полуострва Арнхем и Јорк, Карпентаријски и Велики аустралијски залив, острво Тасманија и Басов пролаз.
  2. Велики корални гребен: око 2.000 km дуж североисточне обале, највећи на свету.
  3. Рељеф: најнижи континент (215 m), без вулкана јер лежи у средишту литосферне плоче.
  4. Природне целине: Западноаустралијски штит, Средњеаустралијска низија, Велике разводне планине.
  5. Највиши врх: Кошћушко (2.228 m) на Аустралијским Алпима; најнижа тачка – Ерово језеро (-16 m).
  6. Пустиње: Велика пешчана, Гибсонова, Велика Викторијина и Симсонова.
  7. Клима: од екваторијалне и тропске на северу до пустињске у средишту; средоземна на југу најпогоднија за живот.
  8. Воде: Мари са Дарлингом; крикови Дијамантина и Купер Крик се уливају у Ерово језеро (унутрашњи слив).
  9. Живи свет: много ендемичних врста због изолованости – кенгур, коала, ему, тасманијски ђаво; шуме еукалиптуса.

Савладај
домаћи
уз хиљаде решења, лекција и тестова: