Лекција 6.3 садржи следеће групе задатака:

Изабери решење задатка:

Задатак 1 (бесплатан)

Кратко решење

Додавање \( NaOH \) у капима:\[ AlCl_3 + 3NaOH \rightarrow Al(OH)_3\downarrow + 3NaCl \]Вишак \( NaOH \) (амфотерност, \( Al(OH)_3 \) се раствара):\[ Al(OH)_3 + NaOH \rightarrow Na[Al(OH)_4] \]натријум-тетрахидроксоалуминат(III) Додатак \( NH_3 \) (талог се не раствара):\[ AlCl_3 + 3NH_3 + 3H_2O \rightarrow Al(OH)_3\downarrow + 3NH_4Cl \]\[ Al(OH)_3 + NH_3 \rightarrow \text{нема реакције} \]

Детаљно решење

Корак 1: Таложење алуминијум-хидроксида

Када у раствор алуминијум-хлорида додајемо у капима раствор натријум-хидроксида, јони \( Al^{3+} \) се таложе са хидроксидним јонима. Настаје бели волуминозни талог алуминијум-хидроксида: \[ AlCl_3 + 3NaOH \rightarrow Al(OH)_3\downarrow + 3NaCl \] У јонском облику: \[ Al^{3+} + 3OH^- \rightarrow Al(OH)_3\downarrow \]

Корак 2: Растварање талога у вишку базе

Алуминијум-хидроксид је амфотеран, тј. реагује и са киселинама и са базама. У вишку натријум-хидроксида \( Al(OH)_3 \) прелази у растворно комплексно једињење. Централни јон \( Al^{3+} \) везује 4 хидроксидна лиганда (координациони број 4), па настаје комплексни анјон \( [Al(OH)_4]^- \): \[ Al(OH)_3 + NaOH \rightarrow Na[Al(OH)_4] \] У јонском облику: \[ Al(OH)_3 + OH^- \rightarrow [Al(OH)_4]^- \] Оксидациони број алуминијума у комплексу одређујемо једначином: \[ x + 4 \cdot (-1) = -1 \Rightarrow x = +3 \] Назив настале соли: натријум-тетрахидроксоалуминат(III). Зато се талог раствара и раствор поново постаје бистар.

Корак 3: Додатак воденог раствора амонијака

Амонијак је слаба база и у раствору даје мало \( OH^- \) јона, али не гради растворни комплекс са \( Al^{3+} \) (за разлику од \( Cu^{2+} \) или \( Ag^+ \)). Зато настали талог \( Al(OH)_3 \) остаје нерастворен и у вишку амонијака: \[ AlCl_3 + 3NH_3 + 3H_2O \rightarrow Al(OH)_3\downarrow + 3NH_4Cl \] \[ Al(OH)_3 + NH_3 \rightarrow \text{нема реакције} \] Закључак: \( Al(OH)_3 \) се раствара у вишку јаке базе (\( NaOH \)) јер је амфотеран и гради хидроксокомплекс, а у раствору амонијака се не раствара.

Кратак запис решења:

\[ AlCl_3 + 3NaOH \rightarrow Al(OH)_3\downarrow + 3NaCl \] \[ Al(OH)_3 + NaOH \rightarrow Na[Al(OH)_4] \] \[ AlCl_3 + 3NH_3 + 3H_2O \rightarrow Al(OH)_3\downarrow + 3NH_4Cl \] \[ Al(OH)_3 + NH_3 \rightarrow \text{нема реакције} \]

Најважније из лекције

Комплексна једињења метала d-блока одликују се карактеристичним бојама које зависе од структуре централног јона и врсте лиганада.
Кључне реакције и примене:
  • Доказивање \(\mathrm{Fe^{3+}}\): са \(\mathrm{K_4[Fe(CN)_6]}\) даје берлинско плаво \(\mathrm{Fe_4[Fe(CN)_6]_3}\); са \(\mathrm{KSCN}\) даје крвавоцрвени \(\mathrm{K_3[Fe(SCN)_6]}\).
  • Индикатор влаге: \(\mathrm{CoCl_2}\) мења боју из плаве у ружичасту хидратацијом у \(\mathrm{[Co(H_2O)_6]Cl_2}\).
  • Доказивање \(\mathrm{Cu^{2+}}\) и \(\mathrm{Cl^-}\): \(\mathrm{Cu^{2+}}\) са \(\mathrm{NH_3}\) гради азурно-плави \(\mathrm{[Cu(NH_3)_4]^{2+}}\); талог \(\mathrm{AgCl}\) се раствара у \(\mathrm{NH_3}\) градећи \(\mathrm{[Ag(NH_3)_2]^+}\).
  • Тврдоћа воде: ЕДТА везује \(\mathrm{Ca^{2+}}\) и \(\mathrm{Mg^{2+}}\) у стабилне хелате, што омогућава њихово квантитативно одређивање и омекшавање воде.
За разлику од једињења метала s- и p-блока, комплексна једињења и хидратисани јони метала d-блока (прелазних метала) у воденим растворима су углавном карактеристично обојени.
Боја комплекса зависи од електронске конфигурације централног јона метала, као и од врсте и начина везивања лиганада.
  • Једињења гвожђа: зелена, смеђа или црна
  • Једињења бакра: црвена, црна или плава
  • Једињења мангана: ружичаста, зелена, смеђа или љубичаста
Изразита обојеност и добра растворљивост многих комплекса у води представљају основу за њихову примену у аналитичкој хемији (за квалитативно доказивање јона и волуметријска одређивања).
Гвожђе гради веома стабилна комплексна једињења са координационим бројем 6, која се користе за квалитативно доказивање јона \(\mathrm{Fe^{3+}}\).
Реакцијом соли \(\mathrm{Fe^{3+}}\) са калијум-хексацијанофератом(II) настаје комплексно једињење тамноплаве боје - гвожђе(III)-хексацијаноферат(II) (берлинско плаво):
\[ \mathrm{4FeCl_3(aq) + 3K_4[Fe(CN)_6](aq) \longrightarrow Fe_4[Fe(CN)_6]_3(aq) + 12KCl(aq)} \] гвожђе(III)-хексацијаноферат(II) (берлинско плаво)
Реакцијом соли \(\mathrm{Fe^{3+}}\) са калијум-тиоцијанатом (\(\mathrm{KSCN}\)) настаје комплексна со тамноцрвене боје (боја крви) - калијум-хексатиоцијанатоферат(III):
\[ \mathrm{FeCl_3(aq) + 6KSCN(aq) \longrightarrow K_3[Fe(SCN)_6](aq) + 3KCl(aq)} \] калијум-хексатиоцијанатоферат(III) (тамноцрвен раствор)
Који реагенс се може употребити за доказивање корозије гвожђа на основу плаве боје комплекса?
Користи се калијум-хексацијаноферат(III), при чему настаје комплексно једињење плаве боје у деловима захваћеним рђом.
Јони кобалта(II) у воденом раствору граде хексааква-комплекс \(\mathrm{[Co(H_2O)_6]^{2+}}\) ружичасте боје.
Загревањем или дехидратацијом ружичастог раствора (\(\text{већ на } 35\text{ }^\circ\mathrm{C}\)), координациони број кобалта се мења са 6 на 4, при чему настаје комплекс плаве боје:
\[ \mathrm{\underset{\text{плава}}{CoCl_2(s)} + 6H_2O(l) \longrightarrow \underset{\text{ружичаста}}{[Co(H_2O)_6]Cl_2(aq)} \xrightarrow{t^\circ} \underset{\text{плава}}{[Co(H_2O)_4]Cl_2(aq)} + 2H_2O(l)} \]
Због реверзибилне промене боје (плава \(\leftrightarrow\) ружичаста), безводни кобалт(II)-хлорид се користи као индикатор влаге (нпр. у силика-гелу).
Јони бакра(II) са амонијаком дају комплексни јон интензивне азурно-плаве боје, што се користи за доказивање \(\mathrm{Cu^{2+}}\) јона и за чишћење бакарних предмета:
\[ \mathrm{[Cu(H_2O)_6]^{2+}(aq) + 4NH_3(aq) \rightleftharpoons [Cu(NH_3)_4]^{2+}(aq) + 6H_2O(l)} \] тетраамминбакар(II)-јон (азурно-плава боја)
Хлоридни јони (\(\mathrm{Cl^-}\)) се доказују додатком \(\mathrm{AgNO_3}\), при чему настаје бели талог \(\mathrm{AgCl}\), који се раствара у вишку амонијака градећи растворни комплекс:
\[ \mathrm{Cl^-(aq) + Ag^+(aq) \rightleftharpoons AgCl(s)} \quad (\text{бели талог}) \] \[ \mathrm{AgCl(s) + 2NH_3(aq) \rightleftharpoons [Ag(NH_3)_2]^+(aq) + Cl^-(aq)} \] диамминсребро(I)-јон (растворан комплекс)
ЕДТА (етилендиаминтетрасирћетна киселина) је хелатни реагенс који гради веома стабилне комплексе са двовалентним катјонима метала, пре свега са јонима калцијума (\(\mathrm{Ca^{2+}}\)) и магнезијума (\(\mathrm{Mg^{2+}}\)).
Примена ЕДТА:
  • Одређивање тврдоће воде: концентрација јона \(\mathrm{Ca^{2+}}\) и \(\mathrm{Mg^{2+}}\) се одређује комплексометријском титрацијом помоћу ЕДТА уз одговарајући индикатор.
  • Омекшавање воде: везивањем јона \(\mathrm{Ca^{2+}}\) и \(\mathrm{Mg^{2+}}\) у стабилне комплексе спречава се њихово таложење у облику каменца.

Задаци за вежбање

Задатак 1 (лак): Која карактеристична промена боје настаје када се у раствор који садржи јоне \(\mathrm{Fe^{3+}}\) дода водени раствор калијум-тиоцијаната (\(\mathrm{KSCN}\))?
Раствор поприма интензивну тамноцрвену боју (боју крви) услед настанка комплексног једињења калијум-хексатиоцијанатоферата(III): \[ \mathrm{FeCl_3 + 6KSCN \longrightarrow K_3[Fe(SCN)_6] + 3KCl} \]
Задатак 2 (средњи): Опишите како се помоћу раствора \(\mathrm{AgNO_3}\) и воденог раствора амонијака може доказати присуство хлоридних јона (\(\mathrm{Cl^-}\)) у води. Напишите одговарајуће хемијске једначине.
1. Додатком \(\mathrm{AgNO_3}\) таложе се хлоридни јони у виду белог сирастог талога сребро-хлорида: \[ \mathrm{Cl^-(aq) + Ag^+(aq) \longrightarrow AgCl(s)} \] 2. Додатком воденог раствора амонијака, талог \(\mathrm{AgCl}\) се раствара услед грађења стабилног комплексног јона: \[ \mathrm{AgCl(s) + 2NH_3(aq) \longrightarrow [Ag(NH_3)_2]^+(aq) + Cl^-(aq)} \]
Задатак 3 (средњи): На који начин се \(\mathrm{CoCl_2}\) користи као индикатор за присуство влаге и како се при томе мења његова боја и састав?
Безводни \(\mathrm{CoCl_2}\) је плаве боје. Када апсорбује влагу из ваздуха, гради хексахидратни комплекс \(\mathrm{[Co(H_2O)_6]Cl_2}\) који је ружичасте боје. Загревањем (сушењем) поново отпушта воду и постаје плави комплекс са координационим бројем 4 (\(\mathrm{[Co(H_2O)_4]Cl_2}\)).
Задатак 4 (тежак): Како се назива комплексни јон који настаје реакцијом воденог раствора бакар(II)-јона са вишком амонијака? Напишите јонску једначину реакције и наведите боју насталог раствора.
Настаје тетраамминбакар(II)-јон, \(\mathrm{[Cu(NH_3)_4]^{2+}}\), раствор је интензивно азурно-плаве боје.
Јонска једначина реакције: \[ \mathrm{[Cu(H_2O)_6]^{2+}(aq) + 4NH_3(aq) \rightleftharpoons [Cu(NH_3)_4]^{2+}(aq) + 6H_2O(l)} \]

Савладај
домаћи
уз хиљаде решења, лекција и тестова: