Најважније из лекције
Хемијско загађење: Мења природни хемијски састав сфера Земље. Главни показатељ опасности супстанце је њена доза (област токсикологије).
Путеви уноса: Респираторни (удисање гасова \(\text{SO}_2, \text{CO}, \text{NO}_x\)), дигестивни (храна и вода: соли тешких метала, нитрати) и преко коже (киселине/базе).
Последице: Нарушавање здравља и имунитета, оштећење и сушење биљака, корозија метала и нагризање кречњака/бетона киселим кишама.
Кружење и извори: Загађивачи круже између ваздуха, воде, земљишта и живих бића. Извори могу бити природни (вулкани, пожари) или антропогени (саобраћај, индустрија, термоелектране, отпад).
Путеви уноса: Респираторни (удисање гасова \(\text{SO}_2, \text{CO}, \text{NO}_x\)), дигестивни (храна и вода: соли тешких метала, нитрати) и преко коже (киселине/базе).
Последице: Нарушавање здравља и имунитета, оштећење и сушење биљака, корозија метала и нагризање кречњака/бетона киселим кишама.
Кружење и извори: Загађивачи круже између ваздуха, воде, земљишта и живих бића. Извори могу бити природни (вулкани, пожари) или антропогени (саобраћај, индустрија, термоелектране, отпад).
Хемијске загађујуће супстанце су једињења која мењају природан хемијски састав атмосфере, хидросфере, литосфере и биосфере и испољавају штетно дејство на живи свет и неживу средину.
Токсикологија је наука која проучава неповољне и штетне утицаје хемикалија на живе организме.
Главни критеријум токсичности било које супстанце јесте њена доза (количина супстанце која доспе у организам).
Према природи настанка, загађење може бити хемијско, физичко и биолошко.
Шта одређује да ли ће нека неорганска супстанца испољити токсично дејство на организам?
Главни фактор је доза унете супстанце, као и дужина изложености и начин уноса у организам.
Загађујуће супстанце утичу на људе, животиње, биљке и објекте од метала и камена.
У организам доспевају на три начина:
- Респираторно (удисањем): сумпор(IV)-оксид (\(\text{SO}_2\)), угљеник(II)-оксид (\(\text{CO}\)), оксиди азота (\(\text{NO}_x\)), озон (\(\text{O}_3\)), чађ и соли тешких метала.
- Дигестивно (храном и пићем): нитрати, нитрити и јони тешких метала (нпр. олово, жива, кадмијум).
- Преко коже: водени раствори неорганских киселина и база.
Киселе кише и цементна прашина оштећују стабло, плодове и листове (губитак боје и хлорофила). Присуство јона тешких метала у води и земљишту оштећује корен, успорава раст и доводи до сушења биљака.
Киселе кише изазивају корозију и пропадање челичних конструкција, мостова, бакарних кровова и олука, као и хемијско нагризање бетона, кречњачких стена и мермерних споменика културе.
Присуство јона тешких метала и смањење концентрације раствореног кисеоника у рекама директно смањује бројност риба и нарушава водени екосистем.
Загађујуће супстанце лако прелазе из једног природног система у други, формирајући затворен циклус („зачарани круг“).
Загађење из атмосфере путем падавина (киселих киша) или таложењем прашине прелази у хидросферу (водотокове) и литосферу (земљиште).
- Емисија: Испуштање штетних гасова и честица у ваздух.
- Транспорт: Растварање оксида у кишним капима и спирање на земљиште и у површинске воде.
- Усвајање: Биљке кореном упијају загађену воду из земљишта.
- Улазак у биосферу: Преко биљне хране или воде, штетне супстанце доспевају у животиње и човека.
Посебан проблем представљају тешко разградиве супстанце (попут једињења тешких метала) које се дуго задржавају у екосистемима и акумулирају у живим бићима.
| Природни извори | Антропогени извори (људска активност) |
|---|---|
| Вулканске ерупције | Саобраћајна средства (моторна возила) |
| Шумски пожари настали сушом или громом | Индустријска постројења и металургија |
| Ерозија земљишта ветром и водом | Термоелектране и кућна ложишта |
| Распадање органских остатака | Депоније отпада и спаљивање смећа |
| Природне хемијске реакције у атмосфери | Коришћење нуклеарне енергије |
Разврстајте следеће изворе загађења на природне и антропогене: ерупција вулкана, термоелектрана на угаљ, градски аутобуски саобраћај, ерозија стена.
- Природни извори: ерупција вулкана, ерозија стена.
- Антропогени извори: термоелектрана на угаљ, градски аутобуски саобраћај.
Задаци за вежбање
Задатак 1 (лак): Којим путем у организам човека доспевају гасови попут угљеник(II)-оксида (\(\text{CO}\)) и сумпор(IV)-оксида (\(\text{SO}_2\)), а којим путем нитрати и нитрити?
Гасови попут \(\text{CO}\) и \(\text{SO}_2\) доспевају респираторним путем (удисањем кроз дисајне путеве), док нитрати и нитрити доспевају дигестивним путем (исхраном и конзумирањем загађене воде).
Задатак 2 (средњи): Објасните како киселе кише истовремено утичу на живе организме (биљке) и на неживу природу (грађевине и споменике).
- На биљке: Киселе кише директно оштећују листове, деградирају хлорофил (лишће жути и опада), слабе стабло и закисељавају земљиште, чиме се онемогућава правилан развој корена.
- На неживу природу: Киселине хемијски нагризају кречњак и мермер (на споменицима и фасадама), грађевински бетон, а убрзавају и корозију металних конструкција, кровова и олука.
Задатак 3 (тежак): Опишите пут којим токсични јон олова (\(\text{Pb}^{2+}\)), испуштен из индустријског димњака, на крају може доспети у организам човека.
- Атмосфера: Јон олова или његова једињења емитују се као честице дима/прашине у ваздух.
- Таложење/спирање: Киша спира ове честице из ваздуха у земљиште пољопривредног добра или оближњу реку.
- Усвајање: Биљка преко корена из земљишта упија воду са раствореним јонима олова и акумулира их у плоду/листу.
- Ланац исхране: Човек конзумира тако узгајано поврће или пије воду из загађеног водотока, чиме јони олова дигестивним путем улазе у људски организам.
