Корице уџбеника

5.2. Одговори На Питања...

Лекција 5.2 садржи следеће групе задатака:

Изабери решење задатка:

Задатак 3

Најважније из лекције

Шта су легуре: Смеше метала са другим металима, неметалима или металоидима добијене најчешће стапањем.
Зашто се праве: Да би се добила побољшана својства у односу на чисте метале (већа тврдоћа, мања тачка топљења, отпорност на корозију, лакша обрада).
Кључне легуре:
  • Месинг (\(\text{Cu} + \text{Zn}\)): за цеви, славине, украсе, инструменте.
  • Бронза (\(\text{Cu} + \text{Sn}\)): тврда и отпорна на корозију, за статуе и споменике.
  • Дуралуминијум (\(\text{Al} + \text{Cu}, \text{Mg}, \text{Mn}\)): лаган, а тврд; за авио и ауто-индустрију.
  • Лем (\(\text{Sn} + \text{Pb}\)): ниска температура топљења, за спајање метала.
  • Амалгами (\(\text{метал} + \text{Hg}\)): стоматологија (амалгам сребра).
Легуре су смеше које се добијају мешањем метала с другим металима, неметалима или металоидима, при чему задржавају карактеристична метална својства.
Легуре најчешће настају мешањем компонената у истопљеном стању (стапањем), након чега се растоп хлади и очвршћава.
Иако се већина метала меша у свим односима (као што су бакар и цинк), постоје изузеци:
  • Цинк (\(\text{Zn}\)) и олово (\(\text{Pb}\)) мешају се само до одређене границе.
  • Истопљено олово (\(\text{Pb}\)) и гвожђе (\(\text{Fe}\)) практично се не мешају, већ пливају једно изнад другог због разлике у густини.
У природи и свакодневном животу ретко се користе потпуно чисти метали. Изузеци су бакар (за електричне проводнике због високе проводљивости) и волфрам (за сијалична влакна због изузетно високе тачке топљења). Накит од злата и сребра увек садржи друге метале ради веће чврстоће.
Легуре имају знатно другачија физичка, хемијска и механичка својства од чистих метала који улазе у њихов састав.
Додавањем малих количина других елемената контролишу се особине материјала:
  • Повећање тврдоће и чврстоће: Чисто гвожђе је меко, али са додатком само \(1\text{--}2\text{ \%}\) угљеника настаје челик који је знатно тврђи.
  • Отпорност на корозију: Многе легуре не рђају под утицајем влаге и ваздуха (нпр. бронза, нерђајући челик).
  • Смањење температуре топљења: Поједине легуре омогућавају лакше ливење или спајање елемената на нижим температурама.
  • Промена електричне и топлотне проводљивости или смањење масе готовог производа.
Избор легуре зависи од њене намене: за делове часовника траже се лаке, тврде и на хабање отпорне легуре, док су за железничке шине потребне масивне legure високе чврстоће и отпорности на атмосферске утицаје.
Легура Основни састав Главна својства Примена
Месинг \(\text{Cu} + \text{Zn}\)
(најчешће \(2 : 1\))
Тврђи од бакра и цинка, лако се лије и механички обрађује Делови за машине, славине, украсни предмети, дувачки инструменти, рукохвати
Бронза \(\text{Cu} + \text{Sn}\) Велика тврдоћа, лако се лије, отпорна на корозију Ливење статуа, споменика, уметничких предмета, оружја (историјски)
Дуралуминијум \(\text{Al} + \text{Cu}, \text{Mg}, \text{Mn}\) Мала густина („лакоћа“ алуминијума), тврдоћа слична меким челицима Авио-индустрија, ауто-индустрија (каросерије), грађевинске конструкције, цеви, лимови
Лем
(лимарска легура)
\(\text{Sn} + \text{Pb}\)
(обично \(2 : 1\))
Ниска температура топљења, лако приања уз друге метале Лемљење и спајање бакарних, гвоздених и електронских проводника
Амалгами Метал + жива (\(\text{Hg}\)) У зависности од удела живе: течни, пастасти или чврсти Амалгам сребра за пломбирање зуба у стоматологији

Задаци за вежбање

Задатак 1 (лак): Који су основни састојци легуре месинга, а који бронзе? Зашто се бронза чешће користи за израду споменика на отвореном простору?
  • Месинг: легура бакра (\(\text{Cu}\)) и цинка (\(\text{Zn}\)).
  • Бронза: легура бакра (\(\text{Cu}\)) и калаја (\(\text{Sn}\)).
Бронза се користи за споменике јер се лако лије у сложене калупе и изузетно је отпорна на корозију под дејством спољашње средине.
Задатак 2 (средњи): За израду украсног месинганог свећњака потребно је \(600\text{ g}\) месинга у коме је однос маса бакра и цинка \(2 : 1\). Израчунај колико је грама бакра, а колико цинка потребно за ову легуру.
Однос маса је \(m(\text{Cu}) : m(\text{Zn}) = 2 : 1\), што значи да укупна маса садржи \(2 + 1 = 3\) једнака дела. \[ k = \frac{600\text{ g}}{3} = 200\text{ g} \] \[ m(\text{Cu}) = 2 \cdot k = 2 \cdot 200\text{ g} = 400\text{ g} \] \[ m(\text{Zn}) = 1 \cdot k = 1 \cdot 200\text{ g} = 200\text{ g} \] Одговор: Потребно је \(400\text{ g}\) бакра и \(200\text{ g}\) цинка.
Задатак 3 (средњи): Зашто се конструкције савремених авиона израђују од дуралуминијума, а не од чистог алуминијума или чистог гвожђа?
Чист алуминијум има малу густину (лаган је), али је превише мек и нема задовољавајућу механичку чврстоћу за сигурност летелице. Чисто гвожђе је чвршће, али има велику густину (претешко је) и подложно је корозији.
Дуралуминијум спаја најбоље особине: задржава малу густину алуминијума, а додатком \(\text{Cu}\), \(\text{Mg}\) и \(\text{Mn}\) постиже тврдоћу и чврстоћу упоредиву са челиком.
Задатак 4 (тежак): Комплет есцајга израђен је од нерђајућег челика и има укупну масу од \(694\text{ g}\). Масени удели метала у овој легури су: хром \(60\text{ \%}\), гвожђе \(36\text{ \%}\) и молибден \(4\text{ \%}\). Израчунај масу сваког од наведених метала у овом прибору.
Масе појединачних метала израчунавамо преко масеног удела (\(m_i = \omega_i \cdot m_{\text{укупно}}\)):
\[ m(\text{Cr}) = 0{,}60 \cdot 694\text{ g} = 416{,}4\text{ g} \] \[ m(\text{Fe}) = 0{,}36 \cdot 694\text{ g} = 249{,}84\text{ g} \] \[ m(\text{Mo}) = 0{,}04 \cdot 694\text{ g} = 27{,}76\text{ g} \]
Провера: \(416{,}4\text{ g} + 249{,}84\text{ g} + 27{,}76\text{ g} = 694\text{ g}\).
Одговор: У прибору се налази \(416{,}4\text{ g}\) хрома, \(249{,}84\text{ g}\) гвожђа и \(27{,}76\text{ g}\) молибдена.

Савладај
домаћи
уз хиљаде решења, лекција и тестова: