Најважније из лекције
Физичке промене: Промене при којима се мењају физичка својства (облик, величина, агрегатно стање), али не настаје нова супстанца (нпр. топљење леда, сечење дрвета, растварање соли у води).
Хемијске промене (реакције): Промене при којима настају нове супстанце са новим хемијским и физичким својствима (нпр. сагоревање, рђање, труљење).
Знаци хемијске реакције: издвајање гаса, стварање талога, промена боје, ослобађање топлоте и светлости.
Хемијске промене (реакције): Промене при којима настају нове супстанце са новим хемијским и физичким својствима (нпр. сагоревање, рђање, труљење).
Знаци хемијске реакције: издвајање гаса, стварање талога, промена боје, ослобађање топлоте и светлости.
Физичке промене су промене при којима се мењају само физичка својства супстанце (облик, величина, запремина, густина, агрегатно стање), при чему не настаје нова супстанца. Хемијски састав супстанце остаје непромењен.
Најчешће физичке промене су механичке промене (уситњавање, савијање, истезање, ковање), растварање, као и све промене агрегатних стања.
| Физичка промена агрегатног стања | Прелаз из стања у стање | Пример |
|---|---|---|
| Топљење | чврсто \(\rightarrow\) течно | Топљење леда или чоколаде |
| Очвршћавање | течно \(\rightarrow\) чврсто | Замрзавање воде, хлађење магме |
| Испаравање | течно \(\rightarrow\) гасовито | Сушење мокрог веша, кључање воде |
| Кондензовање | гасовито \(\rightarrow\) течно | Стварање магле, росе или капи на прозору |
| Сублимовање | чврсто \(\rightarrow\) гасовито | Сублимација јода, сувог леда или нафталена |
| Десублимовање | гасовито \(\rightarrow\) чврсто | Стварање мраза и иња |
И лед, и течна вода, и водена пара представљају једну те исту супстанцу – воду (\(\text{H}_2\text{O}\)). При промени агрегатног стања честице воде се само другачије распоређују, али њихов састав остаје исти.
Одреди које се физичке промене дешавају у следећим случајевима:
а) Стварање магле у јесење јутро
б) Заслађивање чаја шећером
в) Прављење фигурица од пластелина
а) Стварање магле у јесење јутро
б) Заслађивање чаја шећером
в) Прављење фигурица од пластелина
а) Кондензовање (водена пара прелази у ситне капљице воде);
б) Растварање (шећер се раствара у води);
в) Промена облика (механичка промена).
б) Растварање (шећер се раствара у води);
в) Промена облика (механичка промена).
Хемијске промене су промене при којима од полазних супстанци, њиховим разлагањем или међусобним деловањем, настају нове супстанце са потпуно различитим физичким и хемијским својствима.
Хемијске промене називају се и хемијске реакције.
Настајање кухињске соли:
Када метал натријум (сиве боје, мек, врло реактиван и отрован) дође у додир са гасом хлором (жутозелен, оштрог мириса и отрован), бурном хемијском реакцијом настаје натријум-хлорид – кухињска со (бела, чврста, неотровна супстанца сланог укуса).
Када метал натријум (сиве боје, мек, врло реактиван и отрован) дође у додир са гасом хлором (жутозелен, оштрог мириса и отрован), бурном хемијском реакцијом настаје натријум-хлорид – кухињска со (бела, чврста, неотровна супстанца сланог укуса).
У свакодневном животу хемијске промене су:
- Сагоревање дрвета, угља, бензина, свеће или папира
- Рђање гвоздених предмета
- Труљење воћа и поврћа
- Промена боје лишћа у јесен
- Варење хране у организму
Зашто је рђање гвозденог ексера хемијска, а не физичка промена?
Рђање је хемијска промена зато што од елементарног гвожђа, деловањем кисеоника и влаге из ваздуха, настаје потпуно нова супстанца – рђа, која има другачији хемијски састав, боју и чврстину од полазног гвожђа.
Хемијску реакцију можемо препознати по одређеним спољашњим знацима:
- Издвајање гаса (појава мехурића при мешању супстанци)
- Стварање талога (настанак нерастворне чврсте супстанце при мешању раствора)
- Промена боје
- Ослобађање или везивање енергије (појава светлости, топлоте, пламена или звука)
При многим процесима истовремено се одвијају и физичке и хемијске промене.
Горење свеће:
• Физичке промене: топљење чврстог воска у течни восак и његово испаравање у воштане паре.
• Хемијске промене: сагоревање воштаних пара и фитиља, при чему настају угљен-диоксид и водена пара уз ослобађање светлости и топлоте.
• Физичке промене: топљење чврстог воска у течни восак и његово испаравање у воштане паре.
• Хемијске промене: сагоревање воштаних пара и фитиља, при чему настају угљен-диоксид и водена пара уз ослобађање светлости и топлоте.
Када се на љуску јајета кане сирће, уочава се стварање мехурића гаса. О којој врсти промене је реч?
Реч је о хемијској промени (хемијској реакцији), јер је издвајање гаса сигуран знак да је дошло до хемијског процеса између материјала љуске и сирћета.
Задаци за вежбање
Задатак 1 (лак): Разврстај наведене процесе на физичке и хемијске промене:
а) Цепање папира
б) Паљење шибице
в) Топљење чоколаде на сунцу
г) Труљење јабуке
а) Цепање папира
б) Паљење шибице
в) Топљење чоколаде на сунцу
г) Труљење јабуке
Физичке промене:
• а) Цепање папира (мења се само облик и величина)
• в) Топљење чоколаде (мења се само агрегатно стање)
Хемијске промене:
• б) Паљење шибице (сагоревање – настају нове супстанце, пепео, дим и гасови)
• г) Труљење јабуке (разлагање органских материја у нове супстанце)
• а) Цепање папира (мења се само облик и величина)
• в) Топљење чоколаде (мења се само агрегатно стање)
Хемијске промене:
• б) Паљење шибице (сагоревање – настају нове супстанце, пепео, дим и гасови)
• г) Труљење јабуке (разлагање органских материја у нове супстанце)
Задатак 2 (средњи): Одреди која се промена агрегатног стања дешава у сваком од примера и напиши да ли је то физичка или хемијска промена:
1. Стварање леда у замрзивачу
2. „Нестајање” нафталена из ормара током времена (прелазак из чврстог директно у гасовито стање)
3. Стварање капљица воде са спољашње стране хладне чаше сока
1. Стварање леда у замрзивачу
2. „Нестајање” нафталена из ормара током времена (прелазак из чврстог директно у гасовито стање)
3. Стварање капљица воде са спољашње стране хладне чаше сока
Све промене агрегатних стања су физичке промене:
1. Очвршћавање (прелазак воде из течног у чврсто агрегатно стање)
2. Сублимовање (прелазак нафталена из чврстог директно у гасовито агрегатно стање)
3. Кондензовање (водена пара из ваздуха се хлади и прелази у течно стање)
1. Очвршћавање (прелазак воде из течног у чврсто агрегатно стање)
2. Сублимовање (прелазак нафталена из чврстог директно у гасовито агрегатно стање)
3. Кондензовање (водена пара из ваздуха се хлади и прелази у течно стање)
Задатак 3 (средњи): Повежи појмове из леве колоне са њиховим тачним описом из десне колоне:
1. Топљење олова А) Хемијско својство
2. Запаљивост бензина Б) Хемијска промена
3. Сагоревање угља В) Физичко својство
4. Густина алкохола Г) Физичка промена
1. Топљење олова А) Хемијско својство
2. Запаљивост бензина Б) Хемијска промена
3. Сагоревање угља В) Физичко својство
4. Густина алкохола Г) Физичка промена
Тачни парови:
1 – Г (Топљење олова је физичка промена)
2 – А (Запаљивост је хемијско својство)
3 – Б (Сагоревање угља је хемијска промена)
4 – В (Густина је физичко својство)
1 – Г (Топљење олова је физичка промена)
2 – А (Запаљивост је хемијско својство)
3 – Б (Сагоревање угља је хемијска промена)
4 – В (Густина је физичко својство)
Задатак 4 (тежак): Када у чашу са водом сипамо мало шећера и промешамо, шећер више не видимо. Када у другу чашу са сирћетом додамо соду бикарбону, течност запени и стварају се мехурићи.
а) Која је од ових промена физичка, а која хемијска?
б) Како то можемо доказати?
а) Која је од ових промена физичка, а која хемијска?
б) Како то можемо доказати?
а) Растварање шећера у води је физичка промена, док је реакција сирћета и соде бикарбоне хемијска промена.
б)
• Код шећера и воде није настала нова супстанца: ако испаримо воду, на дну ће поново остати чврст шећер непромењеног укуса и својстава.
• Код соде бикарбоне и сирћета дошло је до реакције чији је знак издвајање новог гаса (угљен-диоксида, мехурићи), а новонастали раствор има другачији састав и својства од полазних супстанци.
б)
• Код шећера и воде није настала нова супстанца: ако испаримо воду, на дну ће поново остати чврст шећер непромењеног укуса и својстава.
• Код соде бикарбоне и сирћета дошло је до реакције чији је знак издвајање новог гаса (угљен-диоксида, мехурићи), а новонастали раствор има другачији састав и својства од полазних супстанци.
