Најважније из лекције
Узрок формирања везе: Атоми теже стабилној конфигурацији племенитих гасова - дублету (2 \(e^-\)) или октету (8 \(e^-\)) на валентном нивоу.
Типови хемијске везе:
Типови хемијске везе:
- Ковалентна веза: неметал + неметал \(\rightarrow\) заједнички електронски парови \(\rightarrow\) молекули (нпр. \(\text{H}_2, \text{HCl}\)).
- Јонска веза: метал + неметал \(\rightarrow\) отпуштање/примање електрона \(\rightarrow\) јони (нпр. \(\text{Na}^+\text{Cl}^-\)).
Електронски омотач чине електрони распоређени по енергетским нивоима. Највиши енергетски ниво назива се валентни ниво, а електрони на њему су валентни електрони.
Атоми племенитих гасова (18. група ПСЕ) имају потпуно попуњен валентни ниво са 8 електрона (октет), осим хелијума који има 2 електрона (дублет). Због овакве конфигурације, племенити гасови су енергетски најстабилнији и хемијски нереактивни.
Атоми осталих елемената немају попуњен валентни ниво, па су реактивни и теже да формирањем хемијских веза постигну стабилну електронску конфигурацију најближег племенитог гаса (октет или дублет).
Зашто атоми племенитих гасова не ступају лако у хемијске реакције?
Атоми племенитих гасова имају максимално попуњен валентни ниво (стабилан октет или дублет електрона), што представља енергетски најповољније стање, па немају тежњу да отпуштају, примају или деле електроне са другим атомима.
Хемијска веза је привлачна сила која делује између честица и држи их заједно на окупу.
Ковалентна веза: Настаје удруживањем неспарених валентних електрона између атома неметала у заједничке електронске парове. Као резултат ковалентног везивања настају молекули.
Јонска веза: Настаје потпуним преласком електрона - атоми метала отпуштају валентне електроне, а атоми неметала их примају. На тај начин настају позитивни и негативни јони између којих делује електростатичка привлачна сила.
Које честице настају при формирању ковалентне, а које при формирању јонске везе?
При формирању ковалентне везе удруживањем атома неметала настају молекули, док при формирању јонске везе између метала и неметала настају супротно наелектрисани јони.
Луисов симбол представља симбол хемијског елемента (који означава атомско језгро и све унутрашње електроне) око којег су тачкицама приказани само валентни електрони.
- Једна тачкица представља неспарени електрон (учествује у стварању хемијске везе).
- Две тачкице представљају слободни (невезивни) електронски пар.
| Група ПСЕ | 1 | 2 | 13 | 14 | 15 | 16 | 17 | 18 |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Број валентних \(e^-\) | 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 (He: 2) |
| Пример елемента | \(\text{Na}\cdot\) | \(\cdot\text{Mg}\cdot\) | \(\cdot\dot{\text{Al}}\cdot\) | \(\cdot\dot{\text{C}}\cdot\) | \(:\dot{\text{N}}\cdot\) | \(:\dot{\ddot{\text{O}}}\cdot\) | \(:\ddot{\text{F}}\cdot\) | \(:\ddot{\text{Ne}}:\) |
Атом флуора (\(\text{F}\)) припада 17. групи и има 7 валентних електрона. Његов Луисов симбол је \(:\ddot{\text{F}}\cdot\), што значи да садржи:
- 3 слободна електронска пара (6 електрона),
- 1 неспарени електрон (којим гради хемијску везу).
Задаци за вежбање
Задатак 1 (лак): Шта у Луисовом симболу елемента представља хемијски симбол, а шта представљају тачкице око њега?
Хемијски симбол означава језгро атома и све унутрашње електроне, док тачкице око симбола представљају искључиво валентне електроне (електроне на спољашњем енергетском нивоу).
Задатак 2 (средњи): Атом фосфора (\(\text{P}\)) се налази у 15. групи Периодног система елемената. Одредити:
а) укупан број валентних електрона,
б) број неспарених електрона,
в) број слободних електронских парова.
а) укупан број валентних електрона,
б) број неспарених електрона,
в) број слободних електронских парова.
Фосфор је у 15. групи, што значи:
а) Има 5 валентних електрона.
б) Његов Луисов симбол приказује се као \(:\dot{\text{P}}\cdot\), што значи да има 3 неспарена електрона.
в) Има 1 слободни електронски пар.
а) Има 5 валентних електрона.
б) Његов Луисов симбол приказује се као \(:\dot{\text{P}}\cdot\), што значи да има 3 неспарена електрона.
в) Има 1 слободни електронски пар.
Задатак 3 (тежак): На које начине атоми могу постићи стабилност какву имају племенити гасови и која је основна разлика између насталих веза?
Атоми постижу стабилност на два основна начина:
1. Удруживањем електрона (ковалентна веза): Неметали међусобно деле неспарене електроне градећи заједничке парове, при чему настају молекули.
2. Преласком електрона (јонска веза): Метал отпушта електроне и постаје позитиван јон (катјон), а неметал их прима и постаје негативан јон (анјон); између супротно наелектрисаних јона делује привлачна сила.
1. Удруживањем електрона (ковалентна веза): Неметали међусобно деле неспарене електроне градећи заједничке парове, при чему настају молекули.
2. Преласком електрона (јонска веза): Метал отпушта електроне и постаје позитиван јон (катјон), а неметал их прима и постаје негативан јон (анјон); између супротно наелектрисаних јона делује привлачна сила.
