Најважније из лекције
- Састав соли: Соли се састоје од позитивних катјона метала (или \( NH_4^+ \)) и негативних анјона киселинског остатка.
- Називи: Формирају се од назива метала и назива киселинског остатка (нпр. натријум-хлорид, бакар(II)-сулфат). Ако метал има променљиву валенцу, она се пише у загради.
- Неутрализација: Реакција у којој од базе и киселине настају со и вода. Примери потпуне неутрализације не остављају атоме водоника у киселинском остатку соли.
- Дисоцијација: У води се соли разлажу на јоне, нпр. \( NaNO_3 \xrightarrow{H_2O} Na^+ + NO_3^- \).
Соли су једињења која су углавном изграђена од катјона метала и анјона киселинског остатка.
Неке соли не садрже катјоне метала, већ катјоне изграђене од атома неметала. Најчешћи пример су амонијум-соли, које садрже амонијум-јон \( NH_4^+ \).
У формули соли укупно позитивно наелектрисање мора бити једнако укупном негативном наелектрисању (збир оксидационих бројева односно наелектрисања мора бити нула).
Формуле соли се могу састављати на основу валенци. Валенца киселинског остатка одређује се на основу броја атома водоника у одговарајућој киселини (нпр. \( H_2SO_4 \) има 2 атома водоника, па је валенца остатка \( SO_4 \) једнака II).
Одредити валенцу метала и валенцу киселинског остатка.
Наћи Најмањи заједнички садржалац (НЗС) за те две валенце.
Поделити НЗС валенцом метала да би се добио индекс метала, а затим поделити НЗС валенцом киселинског остатка да би се добио индекс остатка. Уколико је индекс киселинског остатка већи од 1, цео остатак се ставља у заграду.
Састављање формуле за со алуминијума и сумпорне киселине:
Валенце: \( \overset{III}{Al} \) и \( \overset{II}{SO_4} \)
НЗС(3, 2) = 6
Индекс алуминијума: 6 : 3 = 2
Индекс киселинског остатка: 6 : 2 = 3
Формула соли: \( Al_2(SO_4)_3 \)
Валенце: \( \overset{III}{Al} \) и \( \overset{II}{SO_4} \)
НЗС(3, 2) = 6
Индекс алуминијума: 6 : 3 = 2
Индекс киселинског остатка: 6 : 2 = 3
Формула соли: \( Al_2(SO_4)_3 \)
У називу соли прво се наводи назив метала, а затим назив јона киселинског остатка. Уколико метал има променљиву валенцу, она се мора навести у загради римским бројем одмах иза назива метала (без размака).
| Назив киселине | Назив јона / соли |
|---|---|
| хлороводонична киселина (\( HCl \)) | хлорид |
| азотна киселина (\( HNO_3 \)) | нитрат |
| сумпорна киселина (\( H_2SO_4 \)) | сулфат |
| угљена киселина (\( H_2CO_3 \)) | карбонат |
| фосфорна киселина (\( H_3PO_4 \)) | фосфат |
\( Na_2SO_4 \) - натријум-сулфат (натријум има сталну валенцу I).
\( FeSO_4 \) - гвожђе(II)-сулфат (гвожђе овде има валенцу II, јер је валенца сулфатног остатка II).
\( Fe_2(SO_4)_3 \) - гвожђе(III)-сулфат (гвожђе овде има валенцу III).
\( FeSO_4 \) - гвожђе(II)-сулфат (гвожђе овде има валенцу II, јер је валенца сулфатног остатка II).
\( Fe_2(SO_4)_3 \) - гвожђе(III)-сулфат (гвожђе овде има валенцу III).
Реакција неутрализације је хемијска реакција између базе и киселине при чему настају со и вода.
база + киселина \( \longrightarrow \) со + вода
Реакција може бити потпуна (сви јони водоника из киселине су замењени јонима метала) или непотпуна (настају соли које и даље садрже атоме водоника, нпр. \( NaHSO_4 \)).
Пример потпуне неутрализације између натријум-хидроксида и хлороводоничне киселине:
\[ NaOH + HCl \longrightarrow NaCl + H_2O \]
Пример потпуне неутрализације са киселином која има више атома водоника:
\[ 2NaOH + H_2SO_4 \longrightarrow Na_2SO_4 + 2H_2O \]
Као и киселине и базе, соли у воденим растворима подлежу електролитичкој дисоцијацији. Током овог процеса раскидају се јонске везе у кристалној решетки и ослобађају се слободни јони.
Водени раствори соли садрже катјоне метала (или амонијум-јоне) и анјоне киселинског остатка.
Једначине електролитичке дисоцијације:
\[ NaCl \xrightarrow{H_2O} Na^+ + Cl^- \]
\[ K_2SO_4 \xrightarrow{H_2O} 2K^+ + SO_4^{2-} \]
\[ Al_2(SO_4)_3 \xrightarrow{H_2O} 2Al^{3+} + 3SO_4^{2-} \]
\[ NH_4Cl \xrightarrow{H_2O} NH_4^+ + Cl^- \]
Задаци за вежбање
Лак задатак: Напиши називе следећих соли: \( CaCO_3 \) и \( KNO_3 \).
\( CaCO_3 \) је калцијум-карбонат (калцијум има сталну валенцу).
\( KNO_3 \) је калијум-нитрат.
\( KNO_3 \) је калијум-нитрат.
Средњи задатак: Напиши хемијске формуле за следеће соли: бакар(II)-сулфат и магнезијум-фосфат.
бакар(II)-сулфат: Бакар има валенцу II, сулфатни остатак (\( SO_4 \)) има валенцу II. Формула је \( CuSO_4 \).
магнезијум-фосфат: Магнезијум има валенцу II, фосфатни остатак (\( PO_4 \)) има валенцу III. НЗС(2, 3) = 6. Индекс за Mg је 3, за \( PO_4 \) је 2. Формула је \( Mg_3(PO_4)_2 \).
магнезијум-фосфат: Магнезијум има валенцу II, фосфатни остатак (\( PO_4 \)) има валенцу III. НЗС(2, 3) = 6. Индекс за Mg је 3, за \( PO_4 \) је 2. Формула је \( Mg_3(PO_4)_2 \).
Тежак задатак: Напиши једначину хемијске реакције потпуне неутрализације баријум-хидроксида хлороводоничном киселином и назови добијену со.
Баријум-хидроксид: \( Ba(OH)_2 \). Хлороводонична киселина: \( HCl \).
Једначина реакције: \[ Ba(OH)_2 + 2HCl \longrightarrow BaCl_2 + 2H_2O \] Добијена со \( BaCl_2 \) се зове баријум-хлорид.
Једначина реакције: \[ Ba(OH)_2 + 2HCl \longrightarrow BaCl_2 + 2H_2O \] Добијена со \( BaCl_2 \) се зове баријум-хлорид.
