Најважније из лекције
Узорак: Мала количина супстанце на којој се испитују њена својства.
Физичка својства: Својства при чијем одређивању не настаје нова супстанца (боја, мирис, агрегатно стање, густина, \(T_t\), \(T_k\), проводљивост, растворљивост). Пример: вода кључа на \(100\ ^\circ\text{C}\).
Агрегатна стања: Чврсто (сталан облик и запремина), течно (променљив облик, стална запремина) и гасовито (променљив облик и запремина).
Хемијска својства: Описују способност супстанце да се трансформише у друге супстанце путем хемијских реакција (запаљивост, рђање, реактивност с кисеоником или водом). Пример: гвожђе рђа на влажном ваздуху.
Физичка својства: Својства при чијем одређивању не настаје нова супстанца (боја, мирис, агрегатно стање, густина, \(T_t\), \(T_k\), проводљивост, растворљивост). Пример: вода кључа на \(100\ ^\circ\text{C}\).
Агрегатна стања: Чврсто (сталан облик и запремина), течно (променљив облик, стална запремина) и гасовито (променљив облик и запремина).
Хемијска својства: Описују способност супстанце да се трансформише у друге супстанце путем хемијских реакција (запаљивост, рђање, реактивност с кисеоником или водом). Пример: гвожђе рђа на влажном ваздуху.
Својства супстанци су карактеристичне особине по којима се супстанце међусобно разликују и на основу којих их препознајемо.
Узорак је мала количина супстанце која се узима и користи за експериментално испитивање њених својстава.
Ради лакшег проучавања, сва својства супстанци деле се на физичка и хемијска својства.
Физичка својства су она својства која се опажају чулима или одређују мерењима, при чему се супстанца не претвара у друге супстанце.
Физичка својства можемо одредити на два основна начина:
- Чулима (опажањем): боја, мирис, укус, агрегатно стање.
- Мерењем и експериментом: температура топљења (\(T_t\)), температура кључања (\(T_k\)), густина (\(\rho\)), тврдоћа, растворљивост у води, магнетна својства, проводљивост електричне струје и топлоте.
У хемијској лабораторији се укус и мирис непознатих супстанци никада не испитују директно чулима због опасности од тровања или повреда!
Приказ физичких својстава ацетона и бакра:
| Физичко својство | Ацетон | Бакар |
|---|---|---|
| Боја | без боје | црвена |
| Мирис | карактеристичан, оштар | без мириса |
| Агрегатно стање | течно | чврсто |
| Густина (\(25\ ^\circ\text{C}\)) | \(0{,}79\ \text{g/cm}^3\) | \(8{,}92\ \text{g/cm}^3\) |
| Температура топљења | \(-95\ ^\circ\text{C}\) | \(1\,084\ ^\circ\text{C}\) |
| Температура кључања | \(56\ ^\circ\text{C}\) | \(2\,567\ ^\circ\text{C}\) |
Подаци о практичној примени неке супстанце (нпр. „користи се за пуњење балона” или „служи за прављење новчића”) представљају употребу супстанце, а не њено физичко или хемијско својство.
Да ли је „растворљивост шећера у води” физичко или хемијско својство?
Растворљивост је физичко својство јер се растварањем шећер не претвара у нову супстанцу (испаравањем воде поново добијамо исти шећер).
Агрегатно стање је основно физичко својство које описује распоред и кретање честица у супстанци на одређеној температури и притиску.
Карактеристике три основна агрегатна стања:
| Агрегатно стање | Облик | Запремина | Распоред и кретање честица |
|---|---|---|---|
| Чврсто (\(\text{s}\)) | Сталан (не зависи од посуде) | Стална | Честице су збијене, правилно распоређене и само осцилују на месту. |
| Течно (\(\text{l}\)) | Променљив (заузима облик посуде) | Стална | Честице су близу, али се слободније крећу и клизе једна преко друге. |
| Гасовито (\(\text{g}\)) | Променљив (заузима облик посуде) | Променљива (испуњава целу посуду) | Честице су веома удаљене једне од других и слободно, хаотично се крећу. |
Вода на собној температури (\(20\ ^\circ\text{C}\)) је у течном агрегатном стању. На температури испод \(0\ ^\circ\text{C}\) прелази у лед (чврсто стање), а на \(100\ ^\circ\text{C}\) кључа и прелази у водену пару (гасовито стање).
Хемијска својства описују способност супстанце да ступа у хемијске промене и претвара се у друге, сасвим нове супстанце (њено понашање у хемијским реакцијама).
Најчешћа хемијска својства су:
- Запаљивост и сагоревање: способност супстанце да гори на ваздуху (нпр. водоник, алкохол, бензин).
- Склоност ка рђању / корозији: нпр. гвожђе у присуству влаге и кисеоника из ваздуха рђа.
- Угљенисање: нпр. загревањем шећера без присуства ваздуха он се разлаже и угљенише.
- Тамњење на ваздуху: нпр. сребро полако реагује са супстанцама из ваздуха и тамни.
- Реактивност према другим супстанцама: нпр. калијум у додиру са водом бурно реагује градећи нове супстанце, док сумпор не реагује са водом.
Издвој хемијско својство из следеће реченице: „Сребро је чврста супстанца металног сјаја која на ваздуху полако тамни и одлично проводи струју.”
Хемијско својство је тамњење на ваздуху (јер настаје нова супстанца на површини). Сва остала наведена својства (чврсто стање, метални сјај, проводљивост струје) јесу физичка својства.
Задаци за вежбање
Задатак 1 (лак): Разврстај следећа својства на физичка и хемијска:
а) жута боја сумпора
б) запаљивост бензина
в) температура кључања воде од \(100\ ^\circ\text{C}\)
г) рђање гвозденог ексера
а) жута боја сумпора
б) запаљивост бензина
в) температура кључања воде од \(100\ ^\circ\text{C}\)
г) рђање гвозденог ексера
- Физичка својства: а) жута боја сумпора, в) температура кључања воде.
- Хемијска својства: б) запаљивост бензина, г) рђање гвозденог ексера.
Задатак 2 (средњи): Дата је супстанца која на собној температури нема сталан облик, али има сталну запремину. Њена температура топљења је \(-114\ ^\circ\text{C}\), а температура кључања \(78\ ^\circ\text{C}\).
а) У ком агрегатном стању се налази ова супстанца на собној температури (\(20\ ^\circ\text{C}\))?
б) Какав је распоред њених честица у том стању?
а) У ком агрегатном стању се налази ова супстанца на собној температури (\(20\ ^\circ\text{C}\))?
б) Какав је распоред њених честица у том стању?
а) Супстанца је у течном агрегатном стању (пошто нема сталан облик, а има сталну запремину; такође, собна температура од \(20\ ^\circ\text{C}\) налази се између температуре топљења и температуре кључања).
б) Честице су близу једна другој, али немају строго правилан распоред као у чврстом стању, већ се слободније крећу и клизе једна преко друге.
б) Честице су близу једна другој, али немају строго правилан распоред као у чврстом стању, већ се слободније крећу и клизе једна преко друге.
Задатак 3 (тежак): Пажљиво прочитај текст:
„Алуминијум је сребрнастобели метал мале густине (\(2{,}7\ \text{g/cm}^3\)) и високе температуре топљења (\(660\ ^\circ\text{C}\)). Не рђа као гвожђе јер на ваздуху гради танко заштитно једињење са кисеоником. Због мале густине и велике отпорности користи се за израду авиона.”
Издвој из текста:
1. Физичка својства
2. Хемијска својства
3. Део који описује употребу (а није својство)
„Алуминијум је сребрнастобели метал мале густине (\(2{,}7\ \text{g/cm}^3\)) и високе температуре топљења (\(660\ ^\circ\text{C}\)). Не рђа као гвожђе јер на ваздуху гради танко заштитно једињење са кисеоником. Због мале густине и велике отпорности користи се за израду авиона.”
Издвој из текста:
1. Физичка својства
2. Хемијска својства
3. Део који описује употребу (а није својство)
1. Физичка својства: сребрнастобела боја, метал, мала густина (\(2{,}7\ \text{g/cm}^3\)), температура топљења (\(660\ ^\circ\text{C}\)).
2. Хемијска својства: реакција са кисеоником из ваздуха при којој гради заштитно једињење (отпорност према рђању).
3. Употреба: „користи се за израду авиона”.
2. Хемијска својства: реакција са кисеоником из ваздуха при којој гради заштитно једињење (отпорност према рђању).
3. Употреба: „користи се за израду авиона”.
