Најважније из лекције
Хемија је природна наука која проучава грађу, својства и промене супстанци.
Материја се јавља као физичко поље (гравитационо, магнетно, електрично) и супстанца (има масу, заузима простор и изграђује физичка тела).
Супстанце се деле на:
Материја се јавља као физичко поље (гравитационо, магнетно, електрично) и супстанца (има масу, заузима простор и изграђује физичка тела).
Супстанце се деле на:
- Чисте супстанце (сталан састав):
- Хемијски елементи (118 познатих; нпр. \(\text{O}_2, \text{Fe}, \text{Au}\)) - не могу се хемијски разложити.
- Једињења (преко 50 милиона; нпр. \(\text{H}_2\text{O}, \text{NaCl}, \text{CO}_2\)) - сложене супстанце састављене од два или више елемената.
- Смеше (произвољан састав): мешавине чистих супстанци (нпр. ваздух, земљиште, морска вода).
Хемија је основна природна наука која се бави проучавањем грађе, својстава и промена супстанци.
Хемија је повезана с многим другим наукама: са биологијом преко биохемије, са физиком преко физичке хемије, са геологијом и географијом преко геохемије, а са медицином преко фармације.
| Историјски период | Главне карактеристике и достигнућа |
|---|---|
| Праисторија | Откриће ватре; добијање метала из руда, израда керамике, стакла, сапуна и алкохола. |
| Античко доба | Грчки филозофи размишљају и дискутују о грађи природе (без експерименталног рада). |
| Период алхемије | Покушаји стварања злата из других метала и потрага за „еликсиром живота”; откривене су многе нове супстанце, посуђе и методе рада. |
| Почетак модерне хемије | Француски научник Антоан Лавоазје („отац модерне хемије”) крајем XVIII века уводи мерење масе помоћу теразија у току реакција. |
| Хемија данас и зелена хемија | Утицај на све области живота (лекови, храна, материјали); зелена хемија дефинише принципе за очување животне средине и одрживи развој. |
Кућна хемија: Сви производи који се у домаћинству користе за чишћење, прање и одржавање хигијене, а садрже нејестиве супстанце са којима је потребно пажљиво руковати.
Због чега се француски научник Антоан Лавоазје сматра оцем модерне хемије?
Антоан Лавоазје је крајем XVIII века први увео тачно мерење масе супстанци помоћу теразија током хемијских реакција, чиме је мерење постало основа хемије као егзактне науке.
Материја је све од чега је сачињена природа. Она је неуништива, не може се створити ни из чега, налази се у сталном кретању и мења своје облике.
Основни видови материје су:
- Физичко поље - посредник у међусобном деловању физичких тела (нпр. гравитационо, електрично, магнетно поље).
- Супстанца - вид материје који има масу, заузима простор, има карактеристична својства и изграђује физичка тела.
Физичко тело vs. Супстанца: Физичко тело представља објекат одређеног облика и запремине (нпр. чаша, свећа, ваза), док је супстанца материјал од којег је то тело изграђено (нпр. стакло, восак, керамика).
При загревању воде на пламенику долази до њеног испаравања у водену пару. Вода није уништена, већ је супстанца само променила своје агрегатно стање.
Дата су следећа тела: стаклена флаша, памучна мајица, гвоздени ексер. Наведи тело и супстанцу од које је направљено за сваки пример.
- Тело: флаша - Супстанца: стакло
- Тело: мајица - Супстанца: памук
- Тело: ексер - Супстанца: гвожђе
Све супстанце се према саставу деле на чисте супстанце и смеше.
| Чисте супстанце (сталан састав) | Смеше (произвољан састав) | |
|---|---|---|
| Хемијски елементи | Хемијска једињења | Мешавине двеју или више чистих супстанци чији је састав произвољан. Састојци задржавају своја својства. Примери: ваздух, морска вода, вода из чесме, речна вода, земљиште, стене, дим, нафта, супа, легуре. |
| Једноставне чисте супстанце које се хемијским променама не могу разложити на једноставније. Познато је 118 елемената (око 90 у природи). Примери: кисеоник (\(\text{O}_2\)), водоник (\(\text{H}_2\)), азот (\(\text{N}_2\)), злато (\(\text{Au}\)), бакар (\(\text{Cu}\)), сумпор (\(\text{S}\)), хлор (\(\text{Cl}_2\)), гвожђе (\(\text{Fe}\)). |
Сложене чисте супстанце изграђене од два или више хемијских елемената. Могу се хемијски разложити на једноставније супстанце. Познато је преко 50 милиона једињења. Примери: хемијски чиста вода (\(\text{H}_2\text{O}\)), натријум-хлорид (\(\text{NaCl}\)), угљен-диоксид (\(\text{CO}_2\)), плави камен, сахароза, ацетон, етанол. |
|
Једињења немају исте особине као елементи од којих су настала. За разлику од њих, смеше немају сталан састав и њихове компоненте задржавају своја појединачна својства.
Одреди којој врсти супстанци припадају: а) дестилована вода, б) морска вода, в) алуминијум.
а) Дестилована (чиста) вода је једињење (чиста супстанца).
б) Морска вода је смеша (садржи воду и растворене соли).
в) Алуминијум је хемијски елемент (чиста супстанца).
б) Морска вода је смеша (садржи воду и растворене соли).
в) Алуминијум је хемијски елемент (чиста супстанца).
Задаци за вежбање
1. Задатак (лак): Разврстај следеће појмове на физичка тела и супстанце: кухињски нож, злато, пластична чаша, вода, бакарна жица, сумпор.
- Физичка тела: кухињски нож, пластична чаша, бакарна жица.
- Супстанце: злато, вода, сумпор (као и пластика и бакар од којих су тела направљена).
2. Задатак (средњи): Разврстај наведене супстанце на хемијске елементе, једињења и смеше:
ваздух, кисеоник, кухињска со (натријум-хлорид), лимунада, гвожђе, угљен-диоксид, речна вода.
- Хемијски елементи: кисеоник, гвожђе.
- Једињења: кухињска со (натријум-хлорид), угљен-диоксид.
- Смеше: ваздух, лимунада, речна вода.
3. Задатак (средњи): Допуни реченице одговарајућим терминима (сталан, произвољан, једноставне, сложене):
- Чисте супстанце имају ____________ састав, док смеше имају ____________ састав.
- Хемијски елементи су ____________ чисте супстанце, а једињења су ____________ чисте супстанце.
- Чисте супстанце имају сталан састав, док смеше имају произвољан састав.
- Хемијски елементи су једноставне чисте супстанце, а једињења су сложене чисте супстанце.
4. Задатак (тежак): Супстанца \(X\) се загревањем у затвореном суду разлаже на гасове \(Y\) и \(Z\). Даљим поступцима гасови \(Y\) и \(Z\) се не могу разложити на једноставније супстанце.
- Којој врсти супстанци припада супстанца \(X\)?
- Којој врсти супстанци припадају гасови \(Y\) и \(Z\)?
- Ако се гасови \(Y\) и \(Z\) помешају на собној температури без хемијске реакције, шта се добија?
- Супстанца \(X\) је хемијско једињење, јер је сложена чиста супстанца која се може разложити на једноставније.
- Гасови \(Y\) и \(Z\) су хемијски елементи, јер се не могу даље разложити хемијским путем.
- Њиховим мешањем без реакције добија се гасовита смеша.
