Најважније из лекције
Атом: Најмања честица хемијског елемента. Познато је 118 врста атома који се разликују по маси и величини.
Хемијски симбол: Јединствена међународна ознака елемента изведена из његовог латинског назива (нпр. \(\text{Hydrogenium} \rightarrow \text{H}\), \(\text{Natrium} \rightarrow \text{Na}\)).
Значење симбола: Квалитативно (означава врсту елемента, нпр. \(\text{O}\) = кисеоник) и квантитативно (означава један атом, нпр. \(\text{O}\) = 1 атом кисеоника).
Коефицијент: Број испред симбола којим се означава број слободних атома (нпр. \(7\text{K}\) = седам атома калијума; коефицијент 1 се не пише).
Хемијски симбол: Јединствена међународна ознака елемента изведена из његовог латинског назива (нпр. \(\text{Hydrogenium} \rightarrow \text{H}\), \(\text{Natrium} \rightarrow \text{Na}\)).
Значење симбола: Квалитативно (означава врсту елемента, нпр. \(\text{O}\) = кисеоник) и квантитативно (означава један атом, нпр. \(\text{O}\) = 1 атом кисеоника).
Коефицијент: Број испред симбола којим се означава број слободних атома (нпр. \(7\text{K}\) = седам атома калијума; коефицијент 1 се не пише).
Атом је најмања честица одређеног хемијског елемента. Реч потиче од грчке речи која значи „недељив”.
Појам атома увели су антички грчки филозофи Леукип и Демокрит, а почетком XIX века идеју је обновио енглески научник Џон Далтон. Иако се данас зна да су атоми сложене грађе и дељиви на још ситније честице, они остају основне честице у проучавању структуре супстанци.
Атоми су честице изузетно малих димензија и масе. Не могу се видети голим оком нити обичним микроскопом, а њихова маса се не може измерити уобичајеним вагама.
Данас је познато 118 врста атома. Атоми различитих хемијских елемената међусобно се разликују по величини и маси.
Хемијски симболи су међународне словне ознаке којима се представљају хемијски елементи. Увео их је шведски научник Јенс Јакоб Берцелијус.
Хемијски симболи се изводе из латинског назива елемента:
- Састоје се од једног великог слова (почетног слова латинског назива) или
- од једног великог и једног малог слова (када више елемената почиње истим словом).
| Српски назив | Симбол (изговор) | Латински назив |
|---|---|---|
| Водоник | \(\text{H}\) (ха) | Hydrogenium |
| Угљеник | \(\text{C}\) (це) | Carboneum |
| Азот | \(\text{N}\) (ен) | Nitrogenium |
| Кисеоник | \(\text{O}\) (о) | Oxygenium |
| Хелијум | \(\text{He}\) (ха-е) | Helium |
| Натријум | \(\text{Na}\) (ен-а) | Natrium |
| Магнезијум | \(\text{Mg}\) (ем-ге) | Magnesium |
| Алуминијум | \(\text{Al}\) (а-ел) | Aluminium |
| Фосфор | \(\text{P}\) (пе) | Phosphorus |
| Сумпор | \(\text{S}\) (ес) | Sulphur |
| Хлор | \(\text{Cl}\) (це-ел) | Chlorum |
| Калијум | \(\text{K}\) (ка) | Kalium |
| Калцијум | \(\text{Ca}\) (це-а) | Calcium |
| Гвожђе | \(\text{Fe}\) (еф-е) | Ferrum |
| Бакар | \(\text{Cu}\) (це-у) | Cuprum |
| Сребро | \(\text{Ag}\) (а-ге) | Argentum |
| Бром | \(\text{Br}\) (бе-ер) | Bromum |
| Јод | \(\text{I}\) (и) | Iodium |
Сваки хемијски симбол има двоструко значење:
- Квалитативно (описно) значење: означава врсту хемијског елемента (нпр. \(\text{Al}\) означава алуминијум).
- Квантитативно (количинско) значење: означава тачно један атом тог елемента (нпр. \(\text{Al}\) означава 1 атом алуминијума).
Коефицијент је број који се пише испред хемијског симбола и означава број појединачних (слободних) атома тог елемента.
Коефицијент 1 се никада не пише испред симбола, већ се подразумева.
- \(\text{Fe}\) – један атом гвожђа (квалитативно: гвожђе; квантитативно: 1 атом гвожђа)
- \(3\text{Na}\) – три атома натријума
- \(5\text{He}\) – пет атома хелијума
Задаци за вежбање
Задатак 1 (лак): Напиши хемијске симболе за следеће хемијске елементе:
а) кисеоник, б) калијум, в) калцијум, г) сумпор, д) гвожђе.
а) кисеоник, б) калијум, в) калцијум, г) сумпор, д) гвожђе.
а) \(\text{O}\)
б) \(\text{K}\)
в) \(\text{Ca}\)
г) \(\text{S}\)
д) \(\text{Fe}\)
б) \(\text{K}\)
в) \(\text{Ca}\)
г) \(\text{S}\)
д) \(\text{Fe}\)
Задатак 2 (средњи): Протумачи шта значе следећи записи:
а) \(4\text{C}\)
б) \(\text{Ag}\)
в) \(8\text{Cl}\)
г) \(2\text{Mg}\)
а) \(4\text{C}\)
б) \(\text{Ag}\)
в) \(8\text{Cl}\)
г) \(2\text{Mg}\)
а) Четири атома угљеника
б) Један атом сребра (или хемијски елемент сребро)
в) Осам атома хлора
г) Два атома магнезијума
б) Један атом сребра (или хемијски елемент сребро)
в) Осам атома хлора
г) Два атома магнезијума
Задатак 3 (средњи): Којим хемијским записима ћеш приказати:
а) шест атома водоника,
б) један атом бакра,
в) сто атома азота,
г) петнаест атома фосфора?
а) шест атома водоника,
б) један атом бакра,
в) сто атома азота,
г) петнаест атома фосфора?
а) \(6\text{H}\)
б) \(\text{Cu}\) (коефицијент 1 се не пише)
в) \(100\text{N}\)
г) \(15\text{P}\)
б) \(\text{Cu}\) (коефицијент 1 се не пише)
в) \(100\text{N}\)
г) \(15\text{P}\)
Задатак 4 (тежи): Одреди која је од наведених тврдњи нетачна и образложи зашто:
1) Маса једног атома водоника је иста као маса једног атома бакра.
2) Хемијски симбол \(\text{N}\) има и квалитативно и квантитативно значење.
3) Запис \(1\text{Al}\) је правилан начин за означавање једног атома алуминијума.
1) Маса једног атома водоника је иста као маса једног атома бакра.
2) Хемијски симбол \(\text{N}\) има и квалитативно и квантитативно значење.
3) Запис \(1\text{Al}\) је правилан начин за означавање једног атома алуминијума.
Нетачне су тврдње 1 и 3:
• Тврдња 1 је нетачна јер се атоми различитих хемијских елемената разликују по величини и маси (атом бакра има знатно већу масу од атома водоника).
• Тврдња 3 је нетачна јер се коефицијент 1 никада не пише испред хемијског симбола – један атом алуминијума означава се само као \(\text{Al}\).
• Тврдња 1 је нетачна јер се атоми различитих хемијских елемената разликују по величини и маси (атом бакра има знатно већу масу од атома водоника).
• Тврдња 3 је нетачна јер се коефицијент 1 никада не пише испред хемијског симбола – један атом алуминијума означава се само као \(\text{Al}\).
