Корице уџбеника

1.5. Пре Него Што Наставиш Даље Преслишај Се

Лекција 1.5 садржи следеће групе задатака:

Изабери решење задатка:

Задатак 1 (бесплатан)

Кратко решење

Легуре су смеше метала са једним или више других елемената, добијене тако да имају погоднија својства од чистих састојака.

Детаљно решење

Легуре су смеше метала са једним или више других елемената, добијене тако да имају погоднија својства од чистих састојака.

Кратак запис решења:

Легуре су смеше метала са једним или више других елемената, добијене тако да имају погоднија својства од чистих састојака.

Најважније из лекције

Легуре: Смеше метала са знатно бољим особинама од чистих компонената. Настају процесом легирања (растапање, мешање, хлађење).
Челик: Легура \(\text{Fe} + \text{C}\) (до \(1{,}7\,\%\)), еластичан и тврд (најважнији технички материјал).
Легуре алуминијума: Дуралуминијум (\(\text{Al} + \text{Cu} + \text{Mg} \dots\)) за авио-индустрију; силумин (\(\text{Al} + \text{Si}\)) за делове мотора.
Легуре бакра: Бронза (\(\text{Cu} + \text{Sn}\)) за споменике, медаље и звона; месинг (\(\text{Cu} + \text{Zn}\)) за музичке инструменте, браве и кваке.
Олово и цинк: Олово (\(\text{Pb}\)) за заштиту од зрачења и тегове; цинк (\(\text{Zn}\)) за поцинковање гвожђа и олука.
Заштита од корозије: Лакирање, галванизација (поцинковање) и легирање спречавају разорно дејство кисеоника и влаге.
Легуре су хомогене смеше два или више метала, или метала и неметала, које имају знатно боља механичка или хемијска својства од чистих полазних метала.
Легирање је поступак којим се тачно одређене количине састојака растопе, заједно измешају у течном стању и затим охладе.
Индустрија производње гвожђа и челика назива се црна металургија, док се производња свих осталих метала назива обојена металургија.
Зашто се већина метала у пракси користи у облику легура, а не као чисти метали?
Чисти метали често немају задовољавајућа својства за свакодневну и индустријску употребу (нпр. чисти бакар или алуминијум су сувише меки). Легирањем се побољшавају тврдоћа, еластичност, чврстоћа и отпорност на хабање и корозију.
Челик је најважнија легура гвожђа (\(\text{Fe}\)) и угљеника (\(\text{C}\)), где је масени удео угљеника до око \(1{,}7\,\%\).
Чисто гвожђе је релативно меко и крто, док је челик знатно тврђи, чвршћи и еластичнији. Због тога је гвожђе највише произвођен и најважнији технички метал.
Челик се масовно употребљава у машинству (производња алата и машина), грађевинарству (арматура за објекте, мостове) и саобраћају (пруге, возила, бродови).
Која је основна разлика у саставу и својствима између чистог гвожђа и челика?
Челик садржи мали додатак угљеника (до \(1{,}7\,\%\)). За разлику од чистог гвожђа које је меко и крто, челик се одликује великом тврдоћом, чврстоћом и еластичношћу.
Алуминијум (\(\text{Al}\)) је најзаступљенији метал у Земљиној кори. Одликује се малом густином (лак метал), добром проводљивошћу и отпорношћу на корозију, али чист нема довољну тврдоћу за носеће конструкције.
Легура алуминијума Састав Главне особине и примена
Дуралуминијум \(\text{Al} + \text{Cu}, \text{Mg}, \text{Mn}, \text{Si}, \text{Fe}\) Велика чврстоћа уз малу масу; користи се у авио-индустрији (израда летелица), за шипке, цеви и лимове.
Силумин \(\text{Al} + \text{Si}\) Отпоран на влагу и корозију; користи се за ливење делова мотора и предмета у влажним условима.
Алуминијум и његове легуре се одлично коју и ваљају у танке алуминијумске фолије за домаћинство, а извлаче се и у проводне жице.
Бакар (\(\text{Cu}\)) је одличан проводник електричне струје и топлоте, па се масовно користи за електричне проводнике и каблове. Додаје се злату и сребру ради повећања њихове чврстоће.
Легура Основни састав Особине и примена
Бронза \(\text{Cu} + \text{Sn}\) (бакар + калај) Велика тврдоћа, отпорност на хабање и спољашње утицаје, не варничи; израда споменика, скулптура, звона, медаља, новца и бродских делова.
Месинг \(\text{Cu} + \text{Zn}\) (бакар + цинк) Тврђи од полазних метала, лако се лије и обрађује, златно-жуте боје; кваке, браве, шарке, муниција, дувачки музички инструменти (трубе).
Патина је зеленкасти заштитни слој базних соли бакра који настаје на површини бакра под утицајем кисеоника, влаге и угљеник(IV)-оксида из ваздуха. Она спречава даље пропадање метала, због чега се бакар користи за куполе и кровове.
Олово (\(\text{Pb}\)) је тежак, мек метал велике густине. Због високе токсичности његова употреба се данас избегава. Користи се за заштитне облоге против радиоактивног и рендгенског зрачења, муницију и риболовачке тегове.
Цинк (\(\text{Zn}\)) се највише користи за површинску заштиту гвожђа и челика (поцинковање), као састојак месинга и у фармацији/исхрани (јони цинка су важни за људски организам).
Поцинковани лимови се користе за прављење олука и кровних покривача, јер цинк ефикасно штити гвоздену основу од влаге и рђе.
Корозија је физичко-хемијски процес пропадања и оштећења метала под дејством спољашње средине (кисеоник, водена пара и други гасови из ваздуха). Најпознатији облик корозије је рђање гвожђа.
Слој рђе на гвожђу је порозан (шупљикав), па влага и кисеоник несметано продиру у дубину док метал потпуно не пропадне.
Насупрот томе, метали као што су алуминијум (\(\text{Al}\)), цинк (\(\text{Zn}\)) и олово (\(\text{Pb}\)) образују танак, компактан оксидни слој који зауставља даље пропадање метала.
Основне методе заштите метала од корозије:
  • Премазивање и лакирање: наношење заштитних боја, лакова и емајла који спречавају контакт са ваздухом и водом.
  • Превлачење другим металом (галванизација): поцинковање или хромирање површине челика.
  • Легирање: додавање других метала ради стварања нерђајућег челика.

Задаци за вежбање

Задатак 1 (лак): Одреди који састојци чине следеће легуре:
а) бронзу;
б) месинг;
в) челик.
Одговор:
а) Бронза: бакар и калај (\(\text{Cu} + \text{Sn}\));
б) Месинг: бакар и цинк (\(\text{Cu} + \text{Zn}\));
в) Челик: гвожђе и угљеник (\(\text{Fe} + \text{C}\), до \(1{,}7\,\%\)).
Задатак 2 (средњи): За израду трупа авиона потребни су материјали велике чврстоће, али мале масе. Зашто се за ову намену користи дуралуминијум уместо чистог алуминијума или челика?
Одговор: Чист алуминијум има малу масу, али је превише мек и нема потребну чврстоћу за носеће конструкције. Челик има велику чврстоћу, али је превише тежак. Дуралуминијум обједињује најбоља својства – има малу густину попут алуминијума, а истовремено велику чврстоћу захваљујући легирању.
Задатак 3 (тежак): Три плочице – једна од гвожђа, друга од алуминијума и трећа од поцинкованог гвожђа – остављене су дуже време на влажном ваздуху. Објасни шта ће се догодити на површини сваке плочице и упореди њихову отпорност на атмосферске утицаје.
Одговор:
1. Гвоздена плочица: Површина поприма црвенкасто-смеђу боју (рђа). Пошто је слој рђе порозан, кисеоник и влага настављају да prodiru и гвожђе ће временом потпуно пропасти.
2. Алуминијумска плочица: Реагује са кисеоником из ваздуха градећи микроскопски танак, густ и чврст слој алуминијум-оксида који потпуно штити метал од даље корозије.
3. Поцинкована плочица: Слој цинка на површини реагује са ваздухом и ствара сопствени заштитни слој, чиме спречава контакт кисеоника и влаге са гвожђем које се налази испод њега.

Савладај
домаћи
уз хиљаде решења, лекција и тестова: