Најважније из лекције
Витамини су есенцијална органска једињења потребна у малим количинама за виталне функције.
Поремећаји уноса: Авитаминоза (потпуни недостатак), хиповитаминоза (недовољан унос) и хипервитаминоза (прекомеран унос/токсичност).
Липосолубилни витамини (\(\text{A, D, E, K}\)): Растварају се у мастима и акумулирају у јетри.
• \(\text{A}\) (вид / кокошије слепило), \(\text{D}\) (кости, \(\text{Ca/P}\) / рахитис), \(\text{E}\) (антиоксиданс), \(\text{K}\) (коагулација крви).
Хидросолубилни витамини (\(\text{C}\) и \(\text{B}\) комплекс): Растварају се у води и вишак се излучује урином.
• \(\text{C}\) (колаген, имунитет / скорбут), \(\text{B}_1\) (берибери), \(\text{B}_3\) (пелагра), \(\text{B}_9\) и \(\text{B}_{12}\) (еритроцити / анемија).
Поремећаји уноса: Авитаминоза (потпуни недостатак), хиповитаминоза (недовољан унос) и хипервитаминоза (прекомеран унос/токсичност).
Липосолубилни витамини (\(\text{A, D, E, K}\)): Растварају се у мастима и акумулирају у јетри.
• \(\text{A}\) (вид / кокошије слепило), \(\text{D}\) (кости, \(\text{Ca/P}\) / рахитис), \(\text{E}\) (антиоксиданс), \(\text{K}\) (коагулација крви).
Хидросолубилни витамини (\(\text{C}\) и \(\text{B}\) комплекс): Растварају се у води и вишак се излучује урином.
• \(\text{C}\) (колаген, имунитет / скорбут), \(\text{B}_1\) (берибери), \(\text{B}_3\) (пелагра), \(\text{B}_9\) и \(\text{B}_{12}\) (еритроцити / анемија).
Витамини су биолошки важна органска једињења разноврсне хемијске структуре, неопходна за правилно функционисање, раст и развој свих вишећелијских организама.
Биљке синтетишу све неопходне витамине, док их људи и животиње не могу сами синтетисати (или их стварају у недовољним количинама), па их морају редовно уносити путем разноврсне исхране.
Порекло назива: Пољски научник Казимир Функ је 1912. године изоловао супстанцу из љуске пиринча која је лечила болест берибери. Пошто је садржала амино-групу и била неопходна за живот, назвао ју је витамин (лат. vita – живот + амин). Иако касније откривени витамини често немају амино-групу, термин је задржан.
Означавају се великим словима абецеде (\(\text{A, B, C, D, E, K}\)), словима са индексима за витамине сличне структуре (\(\text{B}_1, \text{B}_2, \text{B}_{12}\dots\)), или хемијским/тривијалним називима (нпр. аскорбинска киселина за витамин \(\text{C}\)).
Зашто је неопходно свакодневно уносити витамине разноврсном исхраном иако су дневне потребе за њима веома мале?
Људски организам не може сам да синтетише већину витамина, а они су неопходни за одвијање кључних биохемијских процеса и правилно функционисање органа.
Авитаминоза: Поремећај или болест настала услед потпуног недостатка одређеног витамина у организму.
Хиповитаминоза: Поремећај настао услед делимичног, односно недовољног уноса одређеног витамина (грч. hypo – смањено/испод).
Хипервитаминоза: Поремећај изазван прекомерним уносом и нагомилавањем одређеног витамина у телу (грч. hyper – повећано/преко).
До хипервитаминозе најчешће долази неконтролисаном употребом фармацеутских препарата и суплемената, а веома ретко искључиво нормалном исхраном.
Који од поремећаја представља блажи облик дефицита: авитаминоза или хиповитаминоза?
Хиповитаминоза је блажи облик јер представља смањену количину витамина, док авитаминоза означава потпуни изостанак витамина.
Од укупно 13 витамина кључних за људски организам, сви се деле у две основне групе према типу растварача у ком су растворљиви:
| Група витамина | Представници | Особине и понашање у организму |
|---|---|---|
| Растворљиви у мастима и уљима (липосолубилни) | \(\text{A, D, E, K}\) | Апсорбују се уз масти из хране; вишак се складишти у јетри и масном ткиву; постоји већи ризик од хипервитаминозе. |
| Растворљиви у води (хидросолубилни) | \(\text{C}\) и витамини \(\text{B}\) комплекса (\(\text{B}_1, \text{B}_2, \text{B}_3, \text{B}_5, \text{B}_6, \text{B}_7, \text{B}_9, \text{B}_{12}\)) | Не акумулирају се у значајној мери; вишак се редовно излучује путем урина; мала могућност хипервитаминозе, али захтевају свакодневни унос. |
Препарати витамина растворљивих у мастима морају се узимати искључиво у препорученим дневним дозама, јер се вишак задржава у јетри и може изазвати токсичне ефекте.
Да ли постоји већа опасност од хипервитаминозе при прекомерном уносу витамина \(\text{C}\) или витамина \(\text{A}\)? Образложите.
Већа опасност постоји код витамина \(\text{A}\) јер је растворљив у мастима и његов вишак се акумулира у јетри, док се вишак витамина \(\text{C}\) растворљивог у води лако елиминише преко урина.
| Витамин | Препоручени дневни унос (ПДУ)* | Биолошка улога | Последице недостатка (Авитаминоза / Хиповитаминоза) |
|---|---|---|---|
| Витамин \(\text{A}\) | \(0{,}6\text{ mg}\) | Омогућава правилно чуло вида; одржава здравље и функцију епитела и слузокоже. | Кокошије слепило (ноћно слепило), сушење и оштећење слузокоже. |
| Витамин \(\text{D}\) | \(0{,}005\text{ mg}\) | Регулише метаболизам и концентрацију јона калцијума (\(\text{Ca}^{2+}\)) и фосфора у крви и костима. | Рахитис код деце (деформација костију), остеопороза код одраслих (крхке и ломљиве кости). |
| Витамин \(\text{E}\) | \(7{,}5 - 10\text{ mg}\) | Снажан антиоксиданс; штити липиде ћелијских мембрана од штетне оксидације. | Анемија, оштећења ћелијских мембрана. |
| Витамин \(\text{K}\) | \(0{,}035 - 0{,}055\text{ mg}\) | Учествује у синтези фактора за коагулацију (згрушавање) крви. | Поремећај згрушавања крви, продужено крварење, појава масница и спонтаних хематома. |
*ПДУ представља препоручени дневни унос за адолесценте (нижа вредност важи за девојчице, а виша за дечаке).
Који витамин треба појачано уносити да би се спречила деформација костију код деце у развоју?
Витамин \(\text{D}\), јер он регулише правилно уграђивање калцијума и фосфора у коштано ткиво и тиме спречава настанак рахитиса.
| Витамин | ПДУ (mg) | Главне улоге у организму | Последице недостатка (Авитаминоза) |
|---|---|---|---|
| Витамин \(\text{C}\) (аскорбинска киселина) | \(40\) | Антиоксиданс, неопходан за синтезу колагена, побољшава апсорпцију гвожђа и јача имунитет. | Скорбут (крварење десни, испадање зуба, споро зарастање рана), пад имунитета. |
| Витамин \(\text{B}_1\) | \(1{,}1 - 1{,}2\) | Функционисање нервних ћелија, разградња глукозе (метаболизам угљених хидрата). | Берибери (неуролошки поремећаји, слабост срца, одузетост удова). |
| Витамин \(\text{B}_2\) | \(1{,}0 - 1{,}3\) | Ослобађање енергије из угљених хидрата, одржавање слузокоже, стварање еритроцита. | Упале слузокоже, оштећења коже, анемија. |
| Витамин \(\text{B}_3\) | \(16\) | Разградња масти, правилан рад нервног система. | Пелагра (промене на кожи, дијареја, нервно растројство, слабост). |
| Витамин \(\text{B}_5\) | \(5\) | Учествује у реакцијама разградње масти и угљених хидрата уз ослобађање енергије. | Стомачне тегобе, поремећаји метаболизма. |
| Витамин \(\text{B}_6\) | \(1{,}2 - 1{,}3\) | Учествује у реакцијама метаболизма амино-киселина. | Анемија, неуролошки поремећаји. |
| Витамин \(\text{B}_7\) | \(0{,}025\) | Синтеза масних киселина и амино-киселина. | Промене на кожи (дерматитис), опадање косе. |
| Витамин \(\text{B}_9\) (фолна киселина) | \(0{,}4\) | Синтеза нуклеинских киселина и крвних ћелија. | Анемија, поремећаји сазревања крвних ћелија. |
| Витамин \(\text{B}_{12}\) | \(0{,}0024\) | Стварање црвених крвних зрнаца (еритроцита), рад нервног система. | Пернициозна анемија, озбиљни нервни поремећаји. |
Који витамин је неопходан за синтезу колагена, а његов потпуни недостатак изазива скорбут?
Витамин \(\text{C}\) (аскорбинска киселина).
Задаци за вежбање
Лаки задатак: Разврстајте следеће витамине на оне који су растворљиви у води и оне који су растворљиви у мастима: \(\text{A, B}_1, \text{B}_{12}, \text{C, D, E, K}\).
- Растворљиви у мастима: \(\text{A, D, E, K}\)
- Растворљиви у води: \(\text{B}_1, \text{B}_{12}, \text{C}\)
Средњи задатак: Повежите наведени поремећај/болест са витамином чији недостатак га узрокује:
- Кокошије слепило
- Рахитис
- Берибери
- Скорбут
- Пелагра
- Кокошије слепило: недостатак витамина \(\text{A}\)
- Рахитис: недостатак витамина \(\text{D}\)
- Берибери: недостатак витамина \(\text{B}_1\)
- Скорбут: недостатак витамина \(\text{C}\)
- Пелагра: недостатак витамина \(\text{B}_3\)
Тежак задатак: Особа дужи временски период уноси знатно веће количине витамина \(\text{A}\) и витамина \(\text{C}\) од препоручених дневних потреба.
а) За који од ова два витамина постоји већа вероватноћа појаве хипервитаминозе и зашто?
б) Како се организам ослобађа вишка другог витамина?
а) За који од ова два витамина постоји већа вероватноћа појаве хипервитаминозе и зашто?
б) Како се организам ослобађа вишка другог витамина?
а) За витамин \(\text{A}\). Пошто је липосолубилан (растворљив у мастима), вишак се не може брзо излучити, већ се кумулира у јетри и масном ткиву, што може изазвати токсичност и поремећаје функције органа.
б) Пошто је витамин \(\text{C}\) хидросолубилан (растворљив у води), организам његов вишак редовно филтрира преко бубрега и избацује путем урина.
б) Пошто је витамин \(\text{C}\) хидросолубилан (растворљив у води), организам његов вишак редовно филтрира преко бубрега и избацује путем урина.
