Најважније из лекције
План-резиме
-
Увод у праисторију централног Балкана
- Периодизација: Камено доба (старије и млађе) и метално доба.
- Кључне културе: Лепенски Вир, старчевачка и винчанска култура.
- Најстарији рудник бакра: Рудна глава код Мајданпека.
-
Култура Лепенског Вира
- Локација: Обала Дунава у Ђердапској клисури.
- Хронологија: Развој од око 7000. године пре н. е.; прелазак на земљорадњу око 5300. године пре н. е.
- Карактеристике:
- Планска насеља са трапезоидним стаништима и светилиштима.
- Познавање математичких знања и страна света.
- Уметност: Специфичне камене скулптуре са риболиким лицима.
-
Старчевачка култура
- Локација: Старчево код Панчева; распрострањена на великом делу Балкана.
- Значај: Позната као култура првих подунавских земљорадника.
- Одлике: Стална насеља, припитомљавање животиња и израда глиненог посуђа.
-
Винчанска култура
- Локација: Винча код Београда (десна обала Дунава); највећа култура млађег каменог доба у Европи око 4000. године пре н. е.
- Налази: Земунице, богато украшене вазе, антропоморфне фигурине, накит и оруђе од камена и кости.
- Рударство: Локалитет Рудна глава – експлоатација бакра помоћу камених и коштаних алатки.
-
Остали значајни налази из металног доба
- Дупљајска колица: Теракотна фигура из средњег бронзаног доба (око 3500 година стара), пронађена у Банату.
- Кличевачки идол: Глинена фигура жене из бронзаног доба (1500–1000. год. пре н. е.).
Лекција кроз датуме
8 хил. г. пр. н. е. | Почетак развоја културе Лепенског Вира
Култура млађег каменог доба на обали Дунава у Ђердапској клисури почела је да се развија. Носиоци ове културе били су прво ловци и сакупљачи, а станишта су им подсећала на шаторе у плански грађеним насељима.
53 век пр. н. е. | Почетак сточарства и земљорадње у Лепенском Виру
Становници Лепенског Вира почели су да припитомљавају животиње и да се баве земљорадњом, што је означило велику промену у њиховом начину живота.
43 век пр. н. е. | Крај живота на локалитету Лепенски Вир
Око хиљаду година након почетка бављења земљорадњом, становници Лепенског Вира кренули су у потрагу за већим обрадивим површинама, због чега је живот на овом праисторијском локалитету замро.
5 хил. г. пр. н. е. | Највеће пространство винчанске културе
Винчанска култура се у овом периоду простирала на територији већој од територије било које друге културе млађег каменог доба у Европи, обухватајући просторе Србије, Румуније, Бугарске, Македоније, као и делове средње Европе и Мале Азије.
15 век пр. н. е. | Настанак Дупљајских колица
У средњем бронзаном добу настала су Дупљајска колица, чувена фигура направљена од теракоте која је пронађена у Банату (стара око 3.500 година).
15 век пр. н. е. | Почетак периода Кличевачког идола
Почетак периода бронзаног доба ком припада Кличевачки идол, глинена фигура жене у карактеристичној одећи са богато украшеним појасом.
10 век пр. н. е. | Крај периода Кличевачког идола
Година која означава крај периода бронзаног доба током којег је настао и ком припада Кличевачки идол.
Праисторија представља период од постанка човечанства до настанка писма, а археологија је проучава путем материјалних трагова. Ова ера се разврстава на камено и метално доба, док су на територији централног Балкана кључне културе Лепенског Вира, Старчева и Винче. На овим просторима, конкретно на локалитету Рудна глава, пронађен је и најстарији рудник бакра на европском тлу.
Лепенски Вир
Ово археолошко налазиште у Ђердапској клисури настало је око 7000. године пре н. е. Становници су првобитно били ловци-сакупљачи, да би око 5300. године пре н. е. почели да се баве земљорадњом и доместификацијом животиња. Око хиљаду година касније, због потребе за обрадивом земљом, ово насеље је опустело. Лепенски Вир је специфичан по плански грађеним кућама трапезоидне основе, светилиштима и гробовима, а његови творци су поседовали математичка знања и познавали стране света. Најпознатији уметнички остаци су уникатне скулптуре са риболиким лицима.
Старчевачка култура
Названа по локалитету код Панчева, ова неолитска култура захватала је велики део Балканског полуострва. Позната је као заједница првих подунавских ратара, коју карактеришу седелачки начин живота у сталним насељима, припитомљавање стоке и израда грнчарије.
Винча
Винча, смештена на Дунаву близу Београда, један је од најбитнијих неолитских локалитета у Европи, са насељем које се простирало на 10 хектара. Археолошки налази обухватају земунице, камено и коштано оружје, украшене вазе, фигурине људи и животиња, као и скупоцен накит. У склопу винчанске културе налази се и Рудна глава код Мајданпека, где су откривени праисторијски рударски алати попут камених чекића и клинова. На врхунцу своје моћи, око 4000. године пре н. е., винчанска култура је заузимала територију већу од било које друге европске заједнице тог доба, протежући се од Мале Азије до средње Европе.
Остали значајни налази
Из каснијих периода издвајају се Дупљајска колица, израђена од теракоте пре око 3.500 година у Банату. Такође је значајан Кличевачки идол, глинена фигурина жене из бронзаног доба (1500–1000. год. пре н. е.), која верно приказује одећу и накит тог времена.
