Најважније из лекције
План-резиме
-
Настанак првих држава
- Око 10.000 година пре н. е. почиње бављење пољопривредом на Блиском истоку.
- Потреба за одбраном од непогода (поплаве, суше) и сукоби око ресурса воде ка стварању градова и држава.
- Главне карактеристике државе: владар, порези, закони, чиновници и заједничко божанство.
-
Стари Египат
- Географски положај: долина реке Нил.
- Уједињење: око 3000. године пре н. е. спајају се Горњи и Доњи Египат са престоницом у Мемфису.
- Најзначајнији владари:
- Тутмес III (14. век пре н. е.) – велика освајања на Леванту.
- Рамзес II Велики (13. век пре н. е.) – битка код Кадеша против Хетита и први мировни уговор.
- Пад државе: од почетка I миленијума слаби под притиском Асираца, Персијанаца и Македонаца; 30. године пре н. е. освајају га Римљани.
-
Месопотамија (Међуречје)
- Простор између река Тигар и Еуфрат.
- Сумерци и Акађани:
- IV миленијум пре н. е. – сумерски градови-државе (Ур, Урук, Лагаш).
-
- век пре н. е. – Саргон Акадски уједињује Месопотамију.
- Вавилон и Асирија:
- Хамураби (18. век пре н. е.) – владар Вавилона, познат по законику и територијалном ширењу.
- Асирци (7. век пре н. е.) – сурови ратници, овладали Старим истоком и Египтом; престоница Нинива пала 612. године пре н. е.
-
Персија
- Оснивач Кир Велики (6. век пре н. е.) – покорио Малу Азију, Месопотамију и Вавилон.
- Дарије I – организовао државу у сатрапије (провинције) и изградио "Царски пут".
- Пад: у 4. веку пре н. е. државу осваја Александар Велики.
-
Државе Леванта и Мале Азије
- Феникија: градови Тир, Сидон и Библос; водећи трговачки центри.
- Израел: држава Јевреја са престоницом у Јерусалиму; краљ Соломон изградио први храм.
- Хетитска држава:
- Мала Азија, око 1650. године пре н. е.
- Први почели масовно да користе гвоздено оружје.
- Нестала у 12. веку пре н. е. током великих сеоба.
Лекција кроз датуме
11 хил. г. пр. н. е. | Почетак развоја пољопривреде на Блиском истоку
Око 10.000 година пре нове ере људи су почели да се баве пољопривредом и припитомљавају животиње, што је омогућило стварање сталних насеља и касније развијање сложенијих друштава.
5 хил. г. пр. н. е. | Настанак првих уређених заједница у Египту
У 4. миленијуму пре нове ере у долини реке Нил настају прве уређене заједнице људи које ће се касније развити у Доњи и Горњи Египат.
5 хил. г. пр. н. е. | Образовање сумерских градова-држава
На југу Месопотамије, Сумерци су у 4. миленијуму пре нове ере образовали прве градове-државе у историји, међу којима су најпознатији Киш, Ур, Урук и Лагаш.
4 хил. г. пр. н. е. | Уједињење Египта
Око 3000. године пре нове ере, Горњи и Доњи Египат ујединили су се у једну државу под влашћу фараона, са првом престоницом у граду Мемфису.
24 век пр. н. е. | Стварање Акадског царства и пад Сумера
У 24. веку пре нове ере, Акађани предвођени владаром Саргоном покорили су сумерске градове и ујединили читаву Месопотамију, чиме је окончан период независних сумерских градова-држава.
20 век пр. н. е. | Настанак Вавилонске државе
Почетком 2. миленијума пре нове ере у Месопотамији је настала нова моћна држава чија се престоница налазила у Вавилону.
18 век пр. н. е. | Владавина Хамурабија у Вавилону
У 18. веку пре нове ере владао је Хамураби, најзначајнији владар Вавилона, који је успешним војним походима и вешто вођеном политиком успео да завлада читавом Месопотамијом.
1650 г. пр. н. е. | Образовање државе Хетита
Око 1650. године пре нове ере, на простору Мале Азије образована је држава Хетита, индоевропског народа чији су владари били познати по вештини обраде гвожђа и војним успесима.
14 век пр. н. е. | Владавина фараона Тутмеса III
Током 14. века пре нове ере Египтом је владао фараон Тутмес III, један од најмоћнијих владара који је предузео чак шеснаест успешних војних похода на Левант.
13 век пр. н. е. | Владавина Рамзеса II и битка код Кадеша
У 13. веку пре нове ере владао је Рамзес II Велики, у чије време Египат постаје најмоћнија држава Старог истока. Током његове владавине вођена је и чувена битка код Кадеша између Египћана и Хетита.
12 век пр. н. е. | Пропаст државе Хетита
У 12. веку пре нове ере, током периода великих сеоба народа, држава Хетита је уништена и престала је да постоји, чиме је завршена њихова доминација у Малој Азији.
10 век пр. н. е. | Почетак слабљења Старог Египта
Почетком 1. миленијума пре нове ере прилике на Старом истоку су се промениле; Египат је почео да слаби услед унутрашњих проблема и спољних притисака, постајући мета страних освајача.
10 век пр. н. е. | Образовање државе Јевреја
Почетком 1. миленијума пре нове ере, источно од феничанских градова образована је држава Јевреја са престоницом у Јерусалиму.
10 век пр. н. е. | Владавина краља Соломона
Почетком 10. века пре нове ере, Израелским царством владао је краљ Соломон, познат по подели државе на пореске округе и изградњи великог храма посвећеног богу Јахвеу у Јерусалиму.
7 век пр. н. е. | Врхунац Асирског царства
У 7. веку пре нове ере Асирци су знатно проширили своју власт и успели да завладају готово читавим Старим истоком, створивши снажно и велико царство.
671 г. пр. н. е. | Асирско освајање Египта
Године 671. пре нове ере, ослабљени Египат пао је под власт моћне асирске војске.
612 г. пр. н. е. | Пад Ниниве и крај Асирског царства
Халдејски владар Набополасар освојио је 612. године пре нове ере Ниниву, престоницу Асирије. Убрзо након овог догађаја, Асирија је потпуно престала да постоји као самостална држава.
6 век пр. н. е. | Успон Персије под Киром Великим
У другој половини 6. века пре нове ере, први персијски владар Кир Велики водио је успешне ратове којима је покорио Малу Азију и Месопотамију, ширећи границе Персијског царства.
538 г. пр. н. е. | Персијско освајање Вавилона
Године 538. пре нове ере, персијски владар Кир Велики остварио је један од својих највећих војних успеха освајањем моћног града Вавилона.
4 век пр. н. е. | Пад Персијског царства
У 4. веку пре нове ере, након периода слабљења под наследницима цара Дарија, Персију је освојио македонски владар Александар Велики, чиме је означен крај овог пространог царства.
30 г. пр. н. е. | Пад Старог Египта под власт Римљана
Тридесете године пре нове ере, након дугог периода слабљења и страних окупација, Египат су коначно освојили Римљани, чиме је званично престала да постоји ова вишемиленијумска држава.
Стари исток
Прелазак на пољопривреду и сточарство око 10.000 година пре н. е. омогућио је стварање трајних насеобина на Блиском истоку. Потреба за заједничким решавањем проблема, попут наводњавања и одбране, довела је до формирања првих градова и држава. Ове заједнице карактерисали су централизована власт, примена закона, увођење пореза и заједнички верски култови. Територија Старог истока обухватала је простор од Египта и Мале Азије до Месопотамије и Ирана.
Стари Египат
Уједињење Горњег и Доњег Египта у јединствену државу са престоницом у Мемфису извршено је око 3000. године пре н. е. Моћ државе достигла је врхунац током војних похода Тутмеса III у 14. веку и Рамзеса II у 13. веку пре н. е. Значајан историјски моменат представља битка код Кадеша, након које су Египћани и Хетити склопили мировни споразум. Након периода слабљења, Египат су освајале велике силе тог доба, да би 30. године пре н. е. коначно потпао под римску власт.
Месопотамија
Област између река Тигра и Еуфрата била је поприште успона и падова бројних државних творевина. Због свог географског положаја и плодности, ова територија је често била мета сеоба и освајања, а управљање пространим областима често је поверавано царским намесницима.
Градови-државе Сумера и Акадско царство
Сумерци су у 4. миленијуму пре н. е. на југу Месопотамије утемељили прве градове-државе, међу којима су се истицали Ур и Урук. Прво потпуно уједињење ове регије спровео је акадски владар Саргон у 24. веку пре н. е., успоставивши пространо царство.
Вавилон и Асирија
Током 18. века пре н. е. Хамураби је уздигао Вавилон и успео да овлада читавом Месопотамијом, уводећи строгу државну организацију. Касније су Асирци, познати као сурови ратници и вешти градитељи, у 7. веку пре н. е. успоставили доминацију над скоро целим Старим истоком. Њихова превласт окончана је 612. године пре н. е. падом престонице Ниниве под власт Халдејаца.
Персија
Персијско царство утемељио је Кир Велики у 6. веку пре н. е. освајањем Месопотамије и Мале Азије. Држава је додатно уређена за време Дарија I, који је територију поделио на административне јединице – сатрапије. Ова моћна империја престала је да постоји у 4. веку пре н. е. када ју је поразила војска Александра Великог.
Државе Леванта
На обалама Средоземља развили су се феничански градови као главни трговачки центри, док су Јевреји почетком 1. миленијума пре н. е. формирали своју државу са центром у Јерусалиму. Нарочит процват јеврејска држава доживела је током владавине Соломона у 10. веку пре н. е., пре него што су је покориле суседне велесиле.
Држава Хетита
Хетити су формирали своју државу у Малој Азији око 1650. године пре н. е., ослањајући се на војну моћ и употребу гвозденог оружја. Били су равноправан супарник Египту у борби за контролу Леванта све до 12. века пре н. е., када је њихова држава нестала у вихору великих сеоба народа.
