Најважније из лекције
План-резиме
- Најстарији период грчке историје
- Минојски Крит (око 2000. – 1450. год. пре н. е.)
- Центар цивилизације: град Кносос и краљ Минос.
- Култура: раскошне палате (лавиринти), фреске, поштовање богиња мајки.
- Писменост: хијероглифи и недешифровано линеарно писмо А.
- Становништво: нису били Грци; главна занимања трговина и поморство.
- Микенско доба (око 1450. – 1050. год. пре н. е.)
- Носиоци: Ахајци (грчко племе); главни центри Микена, Пилос и Тиринт.
- Одлике: „циклопски зидови”, линеарно писмо Б (дешифровано), ратоборност.
- Догађаји:
- Око 1450. год. пре н. е. – Ахајци покоравају Крит.
- Почетак 12. века пре н. е. – Тројански рат (описан у Илијади).
- Крај епохе: Дорска сеоба и рушење микенских центара око 1050. год. пре н. е.
- Хомерско доба (средина 11. – средина 8. века пре н. е.)
- Назива се и „мрачно доба” због губитка писмености и пада стандарда.
- Грчка племена: Дорци, Јонци и Еолци.
- Друштво: родовско уређење, пољопривреда и сточарство.
- Настанак епова Илијада и Одисеја.
- Велика грчка колонизација (средина 8. – средина 6. века пре н. е.)
- Почетак архајске епохе: настанак полиса и прихватање алфабета од Феничана.
- Узроци: пренасељеност, глад, потрага за сировинама и политички сукоби.
- Правци: обале Средоземног (Велика Грчка у Италији и Сицилији) и Црног мора.
- Исходи: ширење хеленске културе међу „варварима” и економски процват кроз трговину.
- Минојски Крит (око 2000. – 1450. год. пре н. е.)
Лекција кроз датуме
20 век пр. н. е. | Долазак Грка на тло данашње Грчке
Археолози процењују да су индоевропска племена старих Грка дошла на тло данашње Грчке током бронзаног доба, нешто пре 2000. године пре н. е.
20 век пр. н. е. | Изградња првих палата на Криту и почетак минојске епохе
Око 2000. године пре н. е. на острву Криту саграђене су прве палате. Градови Крита су се ујединили под влашћу града Кнососа, чиме започиње минојска епоха, названа по легендарном краљу Миносу.
1450 г. пр. н. е. | Почетак врхунца микенских краљевина
Микенске краљевине на Пелопонезу (најважнији центри: Микена, Пилос и Тиринт), познате по добро утврђеним градовима и „циклопским зидовима”, улазе у период свог највећег политичког и културног успона.
1450 г. пр. н. е. | Ахајци освајају Крит
Ратоборни Ахајци са грчког копна напали су Крит и срушили његову моћ. Том приликом су прихватили многе тековине и достигнућа развијене критске (минојске) културе.
12 век пр. н. е. | Крај врхунца микенских краљевина
Завршава се период највеће моћи, успона и процвата микенских краљевина на грчком копну.
12 век пр. н. е. | Тројански рат
Почетком 12. века пре н. е. одиграо се Тројански рат, познат из традиције сачуване у Хомеровом епу „Илијада”. Према легенди, Грци су освојили Троју послуживши се лукавством са дрвеним коњем.
11 век пр. н. е. | Почетак хомерског („мрачног”) доба
Средином 11. века пре н. е. почиње ново раздобље грчке историје. Назива се и „мрачно доба” јер долази до губитка писмености, опадања државне управе и повратка живота на племенске основе.
1050 г. пр. н. е. | Коначно рушење микенских центара
Под притиском новог таласа померања народа, познатог као Дорска сеоба, око 1050. године пре н. е. дошло је до коначног пада и рушења некадашњих микенских центара на Пелопонезу.
8 век пр. н. е. | Крај хомерског доба и почетак архајске епохе
Средином 8. века пре н. е. завршава се хомерско доба и започиње архајска епоха. Грци тада прихватају алфабет од Феничана, формирају градове-државе (полисе) и започињу процес Велике грчке колонизације.
6 век пр. н. е. | Крај архајске епохе
Средином 6. века пре н. е. обележава се крај архајске епохе, периода који је био препознатљив по масовном оснивању грчких колонија дуж обала Средоземног и Црног мора.
1950 г. | Дешифровање линеарног писма Б
Средином 20. века успешно је дешифровано микенско линеарно писмо Б, чиме је омогућено читање старих глинених таблица и значајно проширивање знања о микенској култури.
Током другог и првог миленијума пре нове ере, простор Егејског мора и данашње Грчке постао је средиште значајних култура. Ова племена индоевропског порекла почела су да насељавају полуострво током бронзаног доба, око 2000. године пре н. е.
Минојски Крит
Почеци изградње првих палата на Криту везују се за 2000. годину пре н. е., а централну улогу имао је град Кносос под вођством краља Миноса. Ова цивилизација, чије су палате служиле као административни и привредни центри, користила је хијероглифе и линеарно писмо А, које до данас није дешифровано. Минојци су били изврсни трговци и морепловци, а њихов верски живот био је усмерен на женска божанства и симболе попут бика и двојне секире. Важно је напоменути да они нису припадали грчком етносу, већ су претходили успону Хелена.
Микенско доба
Док је критска култура достизала свој врхунац, на копненом делу Грчке ахајска племена утемељила су прве грчке државе са центрима у Микени, Тиринту и Пилосу. Период између 1450. и 1200. године пре н. е. обележен је процватом ове војнички оријентисане културе и изградњом утврђења опасаних масивним „циклопским зидинама”. Микенци су користили линеарно писмо Б и остали су упамћени кроз епске предања о Тројанском рату са почетка 12. века пре н. е. Ова епоха се окончава око 1050. године пре н. е. услед великих померања народа познатих под именом Дорска сеоба.
Хомерско доба
Време од средине 11. до средине 8. века пре н. е. често се назива „мрачним добом” због општег културног опадања и привременог нестанка писмености. Овај период носи назив хомерски јер пружа историјску основу за епове Илијада и Одисеја. Тадашње становништво, подељено на Дорце, Јонце и Еолце, живело је у једноставнијим племенским заједницама бавећи се пољопривредом и сточарством. Сукоби и сеобе током овог раздобља приморали су део Грка да насели обале Мале Азије и Кипра.
Велика грчка колонизација
Архајска епоха, која је трајала од 8. до 6. века пре н. е., донела је обнављање грчког света кроз настанак градова-држава (полиса) и усвајање алфабета од Феничана. Процес ширења грчких насеобина дуж обала Медитерана и Црног мора био је подстакнут недостатком обрадивог земљишта, пренасељеношћу и потрагом за металним рудама. Због велике концентрације нових градова, јужна Италија и Сицилија назване су Велика Грчка. Кроз трговинску размену, Грци су из својих колонија набављали жито и сировине, док су извозили вино, уље и занатске производе, истовремено ширећи свој културни утицај међу суседним народима које су називали варварима.
