Најважније из лекције
План-резиме
-
Рана историја и настанак полиса
- Ране културе: Критска култура (средином II миленијума пре н. е.) и Ахајске краљевине (Микена, Тиринт, Пилос).
- Кључни догађаји: Ахајски напад на Крит (око 1450. пре н. е.), рушење Микене и почетак Хомерског доба.
- Полис: Специфичан облик града-државе настао средином 8. века пре н. е. услед планинског рељефа који је онемогућавао јединствену државу.
- Саставни делови: Град, тврђава (акропољ) и сеоско залеђе.
-
Спарта – војничка аристократија
- Географски положај: Долина реке Еуроте, Лаконија (полуострво Пелопонез).
- Политички развој: Стварање Пелопонеског савеза средином 6. века пре н. е. под вођством Спарте.
- Друштвена структура:
- Спартијати: Пуноправни грађани, искључиво професионални ратници и управљачи.
- Перијеци: Слободни људи без политичких права, занатлије и трговци.
- Хелоти: Државни робови који су обрађивали земљу.
- Државно уређење (Ликургови закони):
- Два краља (базилеуса) и петорица ефора (контролори власти).
- Герузија (веће стараца – старији од 60 година).
- Народна скупштина (пунолетни спартијати изнад 30 година).
-
Атина – родно место демократије
- Географски положај: Полуострво Атика.
- Друштвена структура: Аристократе (еупатриди), демос (слободан народ) и робови (ратни заробљеници или дужници).
- Политички развој и реформе:
- Првобитна власт краљева, затим девет архоната и веће Ареопаг.
- Солонове реформе (почетак 6. века пре н. е.): Укидање дужничког ропства и подела грађана према приходима.
- Клистенове реформе (око 500. год. пре н. е.): Успостављање демократије.
- Демократско уређење:
- Власт припада демосу (народу).
- Народна скупштина као највише тело (сви пунолетни мушкарци).
- Једнакост грађана пред законом и право на изношење мишљења.
Лекција кроз датуме
15 век пр. н. е. | Цветање критске културе
Критска култура доживела је свој врхунац средином II миленијума пре нове ере, током владавине краља Миноса.
1450 г. пр. н. е. | Пад Крита и рушење његове моћи
Око 1450. године пре нове ере, Ахајци су напали острво Крит и срушили његову моћ. Након овог догађаја уследило је рушење микенских центара, што је означило крај микенске епохе и почетак хомерског доба.
10 век пр. н. е. | Настанак Спарте
Спарта је настала уједињењем неколико сеоских заједница у долини реке Еуроте у Лаконији током 10. века пре нове ере, поставши временом најмоћнији дорски полис.
8 век пр. н. е. | Настанак првих полиса
Средином 8. века пре нове ере настају први грчки градови-државе (полиси), уједињењем сеоских општина или мањих градова око једног верског или политичког центра.
6 век пр. н. е. | Стварање Пелопонеског савеза
Средином 6. века пре нове ере, захваљујући успешним ратовима са другим полисима, Спарта је створила Пелопонески савез и тиме успоставила своју превласт на полуострву Пелопонез.
6 век пр. н. е. | Солонове реформе у Атини
Почетком 6. века пре нове ере, атински законодавац Солон спровео је реформе којима је укинуо дугове и дужничко ропство. Становништво је поделио у четири разреда према приходима, чиме је омогућио и богатијим припадницима демоса учешће у државним пословима.
5 век пр. н. е. | Клистенове реформе и успостављање демократије у Атини
Око 500. године пре нове ере, Клистен је спровео реформе које су ограничиле утицај политичких подела међу становништвом. Овим реформама у Атини је успостављена демократија, облик државног уређења у којем највишу власт има народна скупштина и у којем су сви грађани једнаки пред законом.
Античка Грчка и хеленизам
Развој античке цивилизације започео је процватом критске културе средином II миленијума пре н. е., након чега су Ахајци успоставили своје краљевине попут Микене и Тиринта. Око 1450. године пре н. е. Ахајци су покорили Крит, а каснији пад њихових центара означио је прелазак у хомерско доба. Овај период пратила је интензивна грчка колонизација која је додатно обликовала хеленски свет.
Полис – град-држава грчког света
Специфичан планински рељеф Грчке условио је политичку уситњеност, због чега су се уместо јединствене државе развили полиси. Прве овакве заједнице настале су средином 8. века пре н. е. кроз спајање мањих насеља око верских или политичких средишта. Сваки полис је представљао независну целину коју су чинили град са утврђеним акропољем и околна сеоска територија. Иако су имали сопствене календаре и локалне митове, грађане су повезивали заједнички економски интереси и религија. Најистакнутији међу њима били су Спарта и Атина.
Спарта
Смештена на југу Пелопонеза у области Лаконија, Спарта је настала у 10. веку пре н. е. До средине 6. века пре н. е. овај дорски полис је кроз успешне ратове формирао Пелопонески савез, остваривши превласт на полуострву. Друштво је било строго подељено на три слоја:
- Спартијати – пуноправни грађани потпуно посвећени војној служби и управљању државом.
- Перијеци – слободно становништво које се бавило трговином и занатима, без политичких права.
- Хелоти – државни робови који су обрађивали земљу и чинили већину становништва.
Државно уређење Спарте, које се приписује законодавцу Ликургу, било је аристократско. Власт су делила два краља, веће стараца (герузија) сачињено од искусних грађана изнад 60 година, и петорица ефора који су контролисали рад владара. Пунолетни мушкарци учествовали су у народној скупштини која је гласањем прихватала или одбијала законе.
Атина
Атина се развила као водећи јонски полис на полуострву Атици. У почетку је владала аристократија (еупатриди), док је већина становништва, односно демос (занатлије и сељаци), била искључена из власти. Тежак положај сиромашних, који су често упадали у дужничко ропство, довео је до потребе за друштвеним променама.
Кључне фазе политичког развоја Атине биле су:
- Солонове реформе (почетак 6. века пре н. е.): Укинуто је дужничко ропство и извршена подела грађана у четири класе према богатству, чиме су и имућнији припадници демоса добили приступ државним функцијама.
- Прелазак са монархије на републику: Власт краљева замењена је деветорицом архоната чији је мандат трајао годину дана, након чега су улазили у саветодавно тело ареопаг.
- Клистенове реформе (око 500. год. пре н. е.): Овим изменама је коначно успостављена демократија.
У демократском уређењу, највишу моћ имала је народна скупштина коју су чинили сви пунолетни грађани. Они су имали право да предлажу законе, јавно дискутују и директно одлучују о судбини полиса, чиме је постигнута равноправност свих грађана пред законом.
