Најважније из лекције
План-резиме
-
Уређење најмоћнијих полиса
- Спарта: Аристократско уређење (два краља, герузија, народна скупштина); становништво: спартијати, перијеци и хелоти.
- Атина: Развој демократије (власт демоса) крајем 6. века пре н. е.; становништво: племићи, демос, странци и робови.
-
Грчко-персијски ратови (499–449. пре н. е.)
- Повод и почетак: Јонски устанак (499. пре н. е.) Грка у Малој Азији против персијске власти.
- Маратонска битка (490. пре н. е.): Прва велика победа Атињана над војском цара Дарија.
- Поход цара Ксеркса (480. пре н. е.):
- Термопилски кланац: Херојска погибија спартанског краља Леониде и 300 Спартанаца.
- Битка код Саламине: Пресудна грчка победа на мору која је зауставила Персијанце.
- Исход: Калијин мир (449. пре н. е.) којим су сукоби окончани.
-
Златно доба Атине (Средина 5. века пре н. е.)
- Атински поморски савез: Формиран ради одбране од Персије, са седиштем на Делосу.
- Периклова владавина: Врхунац моћи и демократије; увођење плата за државне службе, подршка култури и јачање флоте.
-
Пелопонески рат (431–404. пре н. е.)
- Узрок: Страх Спарте од јачања Атине и борба за превласт у грчком свету.
- Сукобљене стране: Пелопонески савез (Спарта) против Атинског поморског савеза.
- Кључни догађаји: Неуспешна атинска Сицилијска експедиција (пораз код Сиракузе).
- Исход (404. пре н. е.): Пораз Атине, распуштање њеног савеза, предаја флоте и рушење градских бедема.
-
Знамените личности
- Кимон: Војсковођа заслужан за победе над Персијанцима; заговорник сарадње са Спартом.
- Тукидид: Историчар и учесник Пелопонеског рата; аутор дела "Историја Пелопонеског рата".
- Перикле: Најутицајнији атински државник, симбол "златног доба" и демократског процвата.
Лекција кроз датуме
6 век пр. н. е. | Персијско освајање Мале Азије
Средином 6. века пре н. е., Персијанци су освојили Малу Азију. Грчки градови на западној обали постали су поданици персијског царства, што је изазвало велико незадовољство које ће касније прерасти у устанак.
6 век пр. н. е. | Успостављање демократије у Атини
Крајем 6. века пре н. е., након више промена у државном уређењу, у Атини је успостављена демократија – облик државног уређења у којем власт припада народу (демосу).
5 век пр. н. е. | Процват Атине под Периклом
Средином 5. века пре н. е., Атина је била на врхунцу моћи. Перикле је унапредио демократију увођењем плата за државне службе, омогућио сиромашнима учешће у власти и подржавао уметност и науку.
499 г. пр. н. е. | Почетак Јонског устанка и Грчко-персијских ратова
Незадовољство грчких градова у Малој Азији због персијске власти и мешања у њихово уређење прерасло је у отворену побуну, чиме је почео Јонски устанак. Ово се означава као почетак Грчко-персијских ратова.
490 г. пр. н. е. | Битка на Маратонском пољу
Огромна персијска војска искрцала се на обали Атике. Захваљујући јунаштву Атињана, Грци су остварили своју прву велику победу над Персијанцима, који су се након пораза повукли.
481 г. пр. н. е. | Склапање хеленског одбрамбеног савеза
У јесен 481. године пре н. е., пред новим персијским походом који је предводио цар Ксеркс, Грци су склопили војни савез који је чинио 31 полис у циљу заједничке одбране.
480 г. пр. н. е. | Битка у Термопилском кланцу
Удружене хеленске снаге покушале су да зауставе персијско напредовање копном са севера. У неравноправној борби, спартански краљ Леонида и његових 300 Спартанаца јуначки су изгинули бранећи кланац, након чега су Персијанци привремено заузели и спалили Атину.
480 г. пр. н. е. | Битка код Саламине
Након пада Атине, Грци су се сукобили са персијском флотом у поморском боју код острва Саламине. Тежак пораз који су Персијанци претрпели зауставио је њихово даље напредовање.
449 г. пр. н. е. | Калијин мир (Крај Грчко-персијских ратова)
Склапањем Калијиног мира званично су окончани вишедеценијски Грчко-персијски ратови. Атина се наметнула као предводник у рату и створила Атински поморски савез.
431 г. пр. н. е. | Почетак Пелопонеског рата
Започео је велики сукоб између Атине и њених савезника са једне, и Спарте и њеног Пелопонеског савеза са друге стране. Према историчару Тукидиду, главни узрок рата био је страх Спарте од растуће моћи Атине.
404 г. пр. н. е. | Крај Пелопонеског рата
Пелопонески рат завршен је тешким поразом Атине. Као услов мира, Атина је била приморана да распусти свој савез, преда готово целу флоту Спарти и поруши своје одбрамбене бедеме, чиме је окончана њена хегемонија у грчком свету.
У 5. веку пре н. е. античку Грчку су чинили полиси, међу којима су предњачиле Спарта и Атина. Док је Спарта била војнички организована држава са два краља и већем стараца, Атина је крајем 6. века пре н. е. развила демократско уређење у којем је демос имао кључну улогу у управљању.
Грчко-персијски ратови (499–449. године пре н. е.)
Сукоб је изазван Јонским устанком 499. године пре н. е. када су грчки градови у Малој Азији покушали да се ослободе персијске власти. Као одмазду за атинску помоћ устаницима, персијски владар Дарије покреће инвазију, али бива поражен на Маратону 490. године пре н. е. Десет година касније, цар Ксеркс предводи нови поход. Иако су Грци претрпели губитке у бици код Термопила 480. године пре н. е., где је страдао краљ Леонида, иста те године остварују пресудну поморску победу код Саламине. Рат је коначно завршен 449. године пре н. е. потписивањем Калијиног мира.
Процват Атине
Након ратних успеха, Атина преузима вођство у оквиру Атинског поморског савеза са центром на Делосу. Период владавине Перикла средином 5. века пре н. е. представља златно доба овог полиса. Он је учврстио демократију омогућивши сиромашним слојевима плаћено учешће у државним пословима, истовремено претварајући Атину у културни, уметнички и војни центар тадашњег света.
Пелопонески рат (431–404. год. пре н. е.)
Напетост између Атинског и Пелопонеског савеза, предвођеног Спартом, резултирала је дуготрајним грађанским ратом. Главни узрок, према историчару Тукидиду, био је страх Спарте од превелике атинске моћи. Прекретницу у рату представља катастрофалан пораз атинске војске током Сицилијанске експедиције. Сукоб је завршен 404. године пре н. е. потпуним поразом Атине, која је била приморана да преда своју флоту, распусти савез и сруши одбрамбене бедеме града.
Истакнуте личности
Кимон је био војсковођа заслужан за војне тријумфе над Персијом и заговорник сарадње са Спартом. Историчар Тукидид је кроз своје капитално дело објективно анализирао узроке и ток Пелопонеског рата, наглашавајући политичке мотиве учесника. Перикле је својом државничком мудрошћу и говорништвом симболизовао процват атинске демократије и моћи током 5. века пре н. е.
