Најважније из лекције
План-резиме
-
Хеленски алфабет
- Линеарно писмо Б: Најстарије слоговно писмо; нестало након пада микенске цивилизације пред Дорцима.
- Алфабет: Гласовно писмо настало по угледу на феничанско; назив по словима алфа и бета. Омогућило записивање књижевних дела.
-
Књижевност
- Епска поезија (Хомер):
- Илијада: Опсада Троје (Илиона), сукоб Ахила и Хектора.
- Одисеја: Десетогодишњи повратак Одисеја на Итаку након рата.
- Драмско песништво (настало из култа бога Диониса):
- Трагедије: Есхил (Персијанци), Софокле, Еурипид.
- Комедије: Аристофан (исмевање савременика попут Перикла).
- Епска поезија (Хомер):
-
Филозофија и науке
- Филозофија: Настала из тежње за рационалним објашњењем света.
- Кључне личности: Сократ, Платон и Аристотел.
- Аристотел: Учитељ Александра Великог, утемељивач многих научних дисциплина.
- Математика: Питагора (6. век пре н. е.).
- Медицина: Хипократ са Коса; творац лекарске заклетве.
- Филозофија: Настала из тежње за рационалним објашњењем света.
-
Друштвене науке и вештине
- Историја:
- Херодот: „Отац историје“, писао о грчко-персијским ратовима.
- Тукидид: Писао о Пелопонеском рату; увео истраживање узрока и последица.
- Беседништво: Кључно за политику; Демостен познат по говорима против Филипа II (Филипике).
- Историја:
-
Свакодневни живот
- Привреда и становање: Трговина, занатство и земљорадња; куће од дрвета и опеке, у Атини и вишеспратнице.
- Разонода: Посете позориштима, спортска надметања, друштвене игре и јавни наступи забављача.
- Исхрана: Житарице, маслине, смокве и риба; вино мешано са водом и зачинима.
Лекција кроз датуме
12 век пр. н. е. | Пад микенске цивилизације
Дорци су уништили микенску цивилизацију, што је означило крај микенског историјског периода. Овај догађај је довео до тога да најстарије слоговно писмо које су Хелени користили – линеарно писмо Б – падне у заборав.
12 век пр. н. е. | Тројански рат
Десетогодишња опсада Троје (Илиона), коју је најпознатији епски песник Хомер опевао у свом епу „Илијада”. Највећи јунак овог рата био је Ахил, који је у двобоју победио тројанског принца Хектора.
8 век пр. н. е. | Настанак хеленског алфабета
Хелени су поново научили да пишу прилагодивши феничанско писмо свом језику. Појава алфабета, гласовног писма, омогућила је старим Грцима да запишу митове и легенде које су до тада преносили усменим путем, чиме је зачета књижевност.
5 век пр. н. е. | Грчко-персијски ратови
Велики сукоб између хеленског света и Персијског царства. Први хеленски историчар, Херодот, описао је ове ратове у свом делу које представља најзначајнији историјски извор за овај догађај.
5 век пр. н. е. | Пелопонески рат
Сукоб унутар хеленског света који је описао најзначајнији антички историчар Тукидид. Он је тежио да открије узроке и последице самих догађаја, поставивши темеље научној историографији.
404 г. пр. н. е. | Крај Пелопонеског рата
Завршетак Пелопонеског рата, који означава крај класичног златног доба и политичке доминације Атине, чиме се завршава један од најзначајнијих историјских периода старе Грчке.
4 век пр. н. е. | Говори Демостена против Филипа II Македонског
У време политичког успона Македоније, највећи хеленски беседник Демостен држао је ватрене говоре (познате као „Филипике”) против македонског краља Филипа II, покушавајући да утиче на доношење одлука о рату и миру.
4 век пр. н. е. | Доба Александра Великог
Период владавине Александра Великог, који је проширио хеленску културу. Његов учитељ био је чувени филозоф Аристотел, чији списи представљају камен-темељац за филозофију и многе природне науке.
Хеленски алфабет
Након нестанка старијег слоговног писма, познатог као линеарно писмо Б, Хелени су под утицајем Феничана развили алфабет. Овај систем је био револуционаран јер је сваки знак представљао један глас, што је омогућило трајно бележење народних предања и постављање темеља грчке књижевности.
Епске и лирске песме
Највећи допринос епској поезији дао је Хомер својим еповима Илијада и Одисеја. Прво дело детаљно описује ратна дешавања под зидинама Троје и ривалство Ахила и Хектора, док друго прати тежак десетогодишњи повратак јунака Одисеја на његову родну Итаку.
Драмско песништво
Позоришна уметност се развила из хорских песама посвећених богу Дионису. У великим амфитеатрима изводиле су се трагедије аутора попут Есхила, Софокла и Еурипида, које су обрађивале судбине хероја, као и комедије Аристофана, у којима су се на духовит начин критиковали истакнути појединци и друштвене појаве.
Филозофија и природне науке
Грчки мислиоци су настојали да свет око себе објасне разумом уместо митовима, што је довело до успона филозофије. Кључне личности били су Сократ, Платон и Аристотел, који је уједно био и васпитач Александра Великог. Научни напредак обележили су Питагора у математици и Хипократ, који је утемељио професионалну лекарску етику.
Историја
Историографија као дисциплина започиње са Херодотом, који је забележио сукобе Грка и Персијанаца. Његов наследник Тукидид отишао је корак даље, анализирајући узрочно-последичне везе и политичке мотиве током Пелопонеског рата, чиме је историји дао научни карактер.
Беседништво
У политичком систему грчких полиса, способност убеђивања била је од пресудног значаја. Најзначајнији говорник био је Демостен, чије су "филипике" представљале снажан политички отпор јачању македонског утицаја под краљем Филипом II током 4. века пре н. е.
Свакодневни живот старих Грка
Становништво се углавном бавило трговином, пољопривредом и занатством, живећи у скромним домовима од дрвета и опеке. Друштвени живот се одвијао на трговима и у позориштима, а исхрана се базирала на житарицама, маслинама и риби, уз традиционално конзумирање вина мешаног са водом.
