Најважније из лекције
План-резиме
-
Појам хеленизма
- Период од владавине Александра Великог до римског освајања Египта (31. год. пре н. е.).
- Карактерише га прожимање грчке културе са културама народа Старог истока.
-
Успон Македоније
- Филип II: Уздигао државу у 4. веку пре н. е.
- Војна реформа: Стварање фаланге (пешадија наоружана сарисама – копљима од 6 метара).
- Битка код Херонеје (338. пре н. е.): Победа над Грцима и успостављање македонске превласти.
- Филип II: Уздигао државу у 4. веку пре н. е.
-
Александар Велики (336–323. пре н. е.)
- Син Филипа II, ученик филозофа Аристотела.
- Поход на Персију:
- Битка на реци Граник (334. пре н. е.).
- Битка код Иса (333. пре н. е.).
- Ослобађање Египта и оснивање Александрије (331. пре н. е.).
- Битка код Гаугамеле (331. пре н. е.): Коначан слом Персијског царства.
- Поход на Индију: Продор до реке Инд, након чега се војска повлачи због исцрпљености.
- Уређење државе:
- Престоница у Вавилону.
- „Свадба Европе и Азије” (324. пре н. е.) – масовно склапање бракова ради зближавања народа.
-
Распад Александровог царства
- Смрт Александра 323. године пре н. е.
- Подела државе на три краљевине: Македонију, Сирију и Египат.
-
Хеленистичка култура
- Религија: Обожавање владара као богова и спајање божанстава (нпр. бог Сарапис).
- Наука:
- Центар у Александрији (Музеј и Александријска библиотека).
- Велики напредак математике и астрономије.
- Уметност:
- Архитектура: Раскош и планско грађење градова.
- Вајарство: Израда реалистичних портрета (вајар Лисип).
- Сликарство: Употреба технике мозаика.
- Светска чуда: Светионик на Фаросу и Колос са Родоса.
Лекција кроз датуме
4 век пр. н. е. | Уздизање Македоније
У другој половини 4. века пре н. е. почело је уздизање Македоније под владавином краља Филипа II, који је створио јаку и добро организовану војску, чију је главну снагу чинила фаланга.
359 г. пр. н. е. | Почетак владавине Филипа II
Филип II долази на македонски престо и започиње процес јачања државе и војске, што ће му омогућити касније освајање Хеладе.
338 г. пр. н. е. | Битка код Херонеје
Македонска војска предвођена Филипом II однела је велику победу над хеленским снагама код града Херонеје у Беотији. Овом победом Филип II је проширио своју власт на Хеладу.
336 г. пр. н. е. | Почетак владавине Александра Великог
Након смрти Филипа II, на престо долази његов двадесетогодишњи син Александар Велики, под чијим ће вођством Македонија постати најмоћнија држава старог света.
334 г. пр. н. е. | Битка на реци Граник
Александар Велики започиње свој велики поход против Персије и односи прву значајну победу над персијским снагама на реци Граник.
333 г. пр. н. е. | Битка код Иса
Македонска војска односи још једну велику победу над персијским снагама у боју код града Иса, на југоистоку Мале Азије.
331 г. пр. н. е. | Битка код Гаугамеле и оснивање Александрије
Македонске трупе односе пресудну победу у боју код Гаугамеле, што је означило потпун слом Персијског царства. Исте године, Александар у Египту оснива чувени град Александрију.
324 г. пр. н. е. | „Свадба Европе и Азије”
У циљу зближавања разнородних народа унутар свог огромног царства, Александар, његови пријатељи и војсковође склапају масовне бракове са Персијанкама.
323 г. пр. н. е. | Смрт Александра Великог и распад његове државе
Александар Велики умире у Вавилону. Пошто није било пунолетних наследника, међу његовим војсковођама избија борба за власт која доводи до распада царства на три државе: Македонију, Сирију и Египат.
31 г. пр. н. е. | Римско освајање Египта
Рим осваја последњу хеленистичку краљевину, Египат, чиме је задат коначан ударац политичкој самосталности хеленистичких држава.
30 г. пр. н. е. | Крај периода хеленизма
Падом Египта под римску власт званично се завршава историјско раздобље хеленизма које је започело освајањима Александра Великог.
Шта је хеленизам?
Хеленизам представља специфичну епоху која обухвата период од доласка Александра Великог на власт до 31. године пре н. е., када су Римљани заузели Египат. Ово раздобље карактерише прожимање грчке културе са традицијама оријенталних народа.
Успон Македоније
Током друге половине 4. века пре н. е., краљ Филип II трансформисао је Македонију у водећу силу захваљујући увођењу фаланге, војне формације наоружане сарисама дугим шест метара. Кључни моменат његове владавине била је победа код Херонеје 338. године пре н. е., којом је успоставио доминацију над ослабљеним грчким полисима.
Александар Велики
Филипа је 336. године пре н. е. наследио син Александар, који је владао до 323. године пре н. е. Као ученик филозофа Аристотела, млади краљ је био изузетно образован и дубоко инспирисан Хомеровим еповима.
Александров поход на Персију
Александар је покренуо велику војну кампању против Персијског царства, остваривши прве значајне победе на реци Граник (334. године пре н. е.) и код Иса (333. године пре н. е.). Након ослобађања Египта, одлучујући пораз Персијанцима нанео је код Гаугамеле 331. године пре н. е., што је довело до пада престонице Персеполиса и потпуног урушавања државе цара Дарија.
Александров поход на Индију
Македонске снаге су продрле до реке Инда, али је даље напредовање ка Гангу обустављено због исцрпљености војске и снажног отпора локалних владара. Александар се повукао у Вавилон, одредивши овај град за нови административни центар своје простране империје.
Александрова држава
Царство се простирало на три континента, повезујући различите народе кроз оснивање нових градова, међу којима је најзначајнија била Александрија у Египту (331. године пре н. е.). Политиком мешаних бракова, попут масовне „свадбе Европе и Азије” 324. године пре н. е., и преузимањем персијских обичаја, владар је тежио културном јединству државе.
Распад Александрове државе
Након Александрове смрти у Вавилону 323. године пре н. е., његови генерали су започели борбу за наслеђе која је резултирала поделом царства. Настале су три самосталне хеленистичке краљевине: Египат, Сирија и Македонија.
Хеленистичка култура
Овај период означио је настанак хибридне цивилизације у којој су се грчка научна и уметничка достигнућа стопила са богатим наслеђем Старог истока.
Религија
Дошло је до спајања грчких и источњачких култова, што је резултирало стварањем нових божанстава попут Сараписа. Такође је усвојен обичај поштовања владара као божанских фигура, што је било карактеристично за оријенталне деспотије.
Науке
Хеленистичко доба донело је изузетан напредак у математици и астрономији, а Александрија је постала водећи научни центар. У том граду су основани Музеј и велика библиотека, која је чувала стотине хиљада рукописа из различитих делова света.
Ликовне уметности
Архитектуру је почела да одликује изузетна раскош и урбанистичко планирање градова, док је вајарство тежило реалистичном приказивању људских осећања и лика. Развијена је техника мозаика, а из овог времена потичу и величанствене грађевине попут светионика на острву Фаросу и Колоса са Родоса.
