Најважније из лекције
План-резиме
-
Оснивање Рима
- Легенда: Град су основали близанци Ромул и Рем, које је спасла и подојила вучица. Након сукоба око зидина, Ромул је убио брата и постао први владар.
- Датовање: Према предању 753. године пре н. е. (археолошки подаци указују на насеље око 1000. године пре н. е.).
- Локација: Седам брежуљака на левој обали реке Тибар.
-
Државно уређење
- Доба краљевине (753–509. пре н. е.): Седам краљева са апсолутном влашћу. Последњи краљ збачен због суровости.
- Доба републике (од 509. пре н. е.):
- Конзули: Двојица владара са мандатом од годину дана; војни заповедници.
- Сенат: Саветодавно тело, кључно за спољну политику.
- Народне скупштине: Доношење закона, избор конзула, одлуке о рату и миру.
-
Друштвена структура и борба сталежа
- Патрицији: Племићке породице, првобитно једини са политичким правима.
- Плебејци: Обичан народ (занатлије, трговци, сељаци); без права, али са обавезом војске и пореза.
- Борба за права: Плебејци су сецесијом (исељавањем) изнудили равноправност.
- 367. година пре н. е.: Плебејци добијају право да буду бирани за конзуле.
- Робови: Радна снага без икаквих права.
-
Суседи и културни утицаји
- Етрурци: Напредна цивилизација у средњој Италији; градови-државе.
- Доприноси: Римљани од њих преузимају писмо, прорицање, гладијаторске игре и мелиорацију земљишта.
- Латини: Првобитни суседи и касније савезници Рима.
- Етрурци: Напредна цивилизација у средњој Италији; градови-државе.
-
Ширење власти на Апенинском полуострву
- Освајање средње Италије: Пад етрурског града Веја (почетак 4. века пре н. е.) и победа над Самнитима.
- Сукоб са Грцима (Тарент и Пир):
- Пирове победе: Епирски краљ Пир наноси губитке Римљанима помоћу слонова, али слаби сопствену војску.
- Коначна победа: 275. године пре н. е. код Беневента, Римљани поразују Пира.
- Исход: До средине 3. века пре н. е. Рим господари читавом Италијом.
Лекција кроз датуме
10 век пр. н. е. | Настанак најстаријег насеља на месту Рима
Археолошка ископавања су показала да је најстарије насеље на седам брежуљака поред реке Тибар настало око 1000. године пре н. е., знатно пре званичног митског оснивања града.
753 г. пр. н. е. | Оснивање Рима
Према предању, браћа близанци Ромул и Рем су одлучили да оснују град на месту где их је спасла вучица. Након свађе у којој је Ромул убио Рема, основан је град Рим, а Ромул је постао његов први краљ.
509 г. пр. н. е. | Крај Римског краљевства
Због сурове владавине, седми и последњи римски краљ збачен је с престола. Овај догађај историјски означава крај периода краљевства у Риму.
509 г. пр. н. е. | Успостављање Римске републике
Након збацивања последњег краља, у Риму је успостављено ново државно уређење – република. Државом су почела да управљају двојица конзула чија је власт била ограничена на годину дана, уз саветодавну улогу сената и одлучивање народних скупштина.
5 век пр. н. е. | Грчко-персијски ратови и Пелопонески рат
У 5. веку пре н. е. историју Хеладе обележили су велики ратови и успон демократије у Атини. Истовремено, римска држава почиње свој развој и уздизање као нова сила у Италији.
5 век пр. н. е. | Савез Рима са Латинима
Почетком 5. века пре н. е. Римљани су склопили савез са суседним Латинима. Ово раздобље било је обележено бројним ратовима против околних градова-држава у Италији.
4 век пр. н. е. | Пад Персијског царства и ширење Македоније
У 4. веку пре н. е. македонски краљеви покорили су грчке полисе и срушили Персијско царство. Током овог столећа и 5. века пре н. е. Рим прераста из малог града-државе у моћну силу.
4 век пр. н. е. | Освајање етрурског града Веја
Почетком 4. века пре н. е. Римљани су након десетогодишње опсаде освојили Веје, опасан етрурски град близу Рима, продревши у њега кроз тајни подземни пролаз ископаван испод градских бедема.
4 век пр. н. е. | Крај борбе плебејаца за политичка права
У првој половини 4. века пре н. е. успешно је завршена готово двовековна борба плебејаца за политичка права (укључујући протесте попут сецесије), чиме се завршава важан период друштвених превирања и класне неједнакости у раној Републици.
367 г. пр. н. е. | Политичко изједначавање плебејаца и патриција
Од 367. године пре н. е. уведено је правило да плебејци могу бити бирани за конзуле. Тим чином обичан народ (занатлије, трговци, сељаци) политички је потпуно изједначен са аристократијом (патрицијима).
275 г. пр. н. е. | Битка код Беневента и крај освајања Италије
Римљани су у боју код града Беневента задали одлучујући ударац епирском краљу Пиру, поплашивши његове бојне слонове. Пир се након тога повукао у Грчку, чиме се завршава период борби за превласт на Апенинском полуострву, а Рим брзо постаје господар читаве Италије.
Ромул и Рем
Према народном предању, Рим су утемељили близанци Ромул и Рем, потомци краљевске лозе из Алба Лонге. Након што их је ујак покушао погубити бацивши их у Тибар, дечаке је спасила и одхранила вучица, а касније их је пронашао пастир. Када су одрасли, вратили су престо свом деди и одлучили да подигну нови град на месту свог спасења. Сукоб око власти завршио се трагично - Ромул је убио свог брата Рема и постао први владар града који је по њему добио име.
Оснивање Рима
Рим је смештен на левој обали реке Тибар, заузимајући простор на седам стратешких брежуљака. Традиционална година оснивања града је 753. пре н. е., иако археолошки налази потврђују постојање насеобина на овом подручју још око 1000. године пре н. е.
Државно уређење Рима
У почетном периоду, Римом је управљало седам краљева који су обједињавали војну, судску и верску власт. Након свргавања последњег, суровог владара 509. године пре н. е., држава постаје република. У овом систему, извршну власт су на годину дана делила двојица конзула. Кључну улогу у вођењу спољне политике имао је Сенат, док су народне скупштине биле задужене за избор званичника и доношење законских аката.
Друштвено уређење Рима
Римско друштво било је строго подељено на привилеговане патриције (аристократију) и плебејце (широки слој занатлија и трговаца). Плебејци су дуго били без политичких права, иако су сносили терет војне службе и пореза. Након вековне борбе и метода сецесије, плебејци су 367. године пре н. е. коначно изборили право да буду бирани за конзуле, чиме је постигнута грађанска равноправност. На дну друштвене лествице налазили су се робови.
Латини и Етрурци
Свој успон Рим је започео кроз дуготрајне сукобе са суседним народима. Почетком 5. века пре н. е. успостављен је савез са Латинима, док је борба са моћним етрурским градом Веји трајала деценијама. Римљани су коначно покорили Веје почетком 4. века пре н. е., чиме су отворили пут ка доминацији над средњом Италијом и планинама Апенина, где су савладали племе Самнита.
Етрурци
Етрурци су насељавали средњу Италију и били су организовани у независне градове-државе. Били су изврсни пољопривредници, познати по системима за одводњавање, и вешти трговци. Њихова култура, препознатљива по реалистичним скулптурама и живописним фрескама, снажно је утицала на Римљане, који су од њих преузели писмо, вештину прорицања и традицију гладијаторских борби.
Тарент и Пир
Ширење Рима ка југу изазвало је рат са Тарентом, најјачим грчким градом у Италији. Тарентинцима је у помоћ притекао епирски краљ Пир, који је захваљујући војним слоновима остварио неколико победа. Међутим, те победе су извојеване уз толико велике губитке да је настао термин „Пирова победа“. Римљани су коначно поразили Пира 275. године пре н. е. код Беневента, након чега је читаво Апенинско полуострво потпало под њихову власт.
