Најважније из лекције
План-резиме
-
Успон Рима и војна организација
- Оснивање и ширење: Рим је основан 753. године пре н. е. До почетка 3. века пре н. е. овладао је средњом Италијом, а касније и југом након победе над краљем Пиром.
- Римска војска:
- Легија: Основна јединица од око 6.000 војника (пешадија и коњица).
- Опрема: Копља, кратки мачеви, оклопи, шлемови и штитови.
- Формација „корњача“: Збијена група заштићена штитовима од стрела.
- Дисциплина: Строг режим, свакодневно вежбање и градња инфраструктуре (путеви, мостови).
-
Пунски ратови (264–146. године пре н. е.)
- Узрок: Сукоб са Картагином око превласти на Средоземљу.
- Први пунски рат: Завршен римским освајањем Сицилије.
- Други пунски рат (218–201. године пре н. е.):
- Ханибал: Картагински војсковођа; прешао Алпе са војском и слоновима.
- Битке у Италији: Ханибал побеђује код Тразименског језера (217. г. пре н. е.) и наноси тежак пораз Римљанима код Кане (216. г. пре н. е.).
- Преокрет: Римљани под вођством Сципиона Африканца побеђују код Заме (202. г. пре н. е.).
- Исход: Картагина је коначно разорена 146. године пре н. е.
-
Даља освајања и ширење моћи
- Источно Средоземље: Покоравање хеленистичких држава; пад Египта 31. године пре н. е. чини Средоземље „римским језером“.
- Освајање Галије: Јулије Цезар покорава Галију (данашња Француска) средином 1. века пре н. е. након победе код Алезије.
-
Управа и провинције
- Провинције: Освојене територије ван Италије (прва је Сицилија) којима управљају намесници.
- Обавезе: Плаћање пореза и служење у војсци.
- Романизација: Ширење римске културе, начина живота и латинског језика међу староседеоцима.
-
Освајање Балканског полуострва
- Народи: Илири, Трачани и Келти (Гали).
- Ток освајања: Почело борбом против илирских гусара; Илири покорени у 2. веку пре н. е. Граница на Дунаву успостављена крајем 1. века пре н. е.
- Територија Србије: Подељена на три провинције:
- Горња Мезија (највећи део)
- Далмација (западна Србија)
- Панонија (северозападна Србија)
Лекција кроз датуме
753 г. пр. н. е. | Оснивање Рима
Према предању, основан је град Рим на обали реке Тибар. Током првих столећа своје историје израстао је од града-државе у моћну силу.
4 век пр. н. е. | Досељавање Келта на Балкан
Током 4. века пре нове ере, у северне области Балканског полуострва доселили су се Келти, односно Гали.
3 век пр. н. е. | Римска превласт у средњој Италији и почетак периода ширења
Почетком 3. века пре нове ере Римљани су господарили средњом Италијом, а од средине века започиње период од скоро три столећа током којих ће покорити готово читав тада познати свет.
264 г. пр. н. е. | Почетак Пунских ратова
Почетак серије од три рата које су Римљани водили против Картагињана (Пуна) за превласт у Средоземљу.
218 г. пр. н. е. | Почетак Другог пунског рата
Почетак најопаснијег рата по Рим. Картагински војсковођа Ханибал изненадио је Римљане превевши војску из Шпаније преко Алпа у северну Италију.
217 г. пр. н. е. | Битка код Тразименског језера
Трећа велика победа картагинске војске предвођене Ханибалом над Римљанима током његовог похода на територији Италије (у Етрурији).
216 г. пр. н. е. | Битка код Кане
Тежак пораз римске војске у јужној Италији. Ханибалове трупе су у отвореној бици готово потпуно уништиле римску војску.
202 г. пр. н. е. | Битка код Заме
Одлучујућа битка у северној Африци у којој је римски војсковођа Сципион Африканац победио Ханибала, приморавши га на повлачење.
201 г. пр. н. е. | Крај Другог пунског рата
Окончање Другог пунског рата великом победом Рима над Картагином.
2 век пр. н. е. | Сламање Картагине и покоравање Илира
Током 2. века пре нове ере коначно је сломљена моћ Картагине. У истом столећу, након три рата, Римљани су на Балканском полуострву покорили Илире.
146 г. пр. н. е. | Крај Пунских ратова
Окончање више од сто година дуге борбе између Рима и Картагине. Картагина је коначно освојена и разорена до темеља.
1 век пр. н. е. | Освајање Галије и Балкана (Крај периода великих освајања)
Током 1. века пре нове ере Јулије Цезар је покорио Галију након пада утврђења Алезије. Крајем истог века завршен је и римски продор на Балкан успостављањем границе на Дунаву, чиме се окончао период великог ширења римске државе.
31 г. пр. н. е. | Освајање Египта
Римљани су покорили Египат, последњу хеленистичку краљевину. Тим догађајем Средоземно море је коначно постало „римско језеро“.
Према традицији, Рим је утемељен 753. године пре н. е. и током првих векова се развио из малог града-државе у доминантну силу. До почетка 3. века пре н. е. Римљани су контролисали централну Италију, а након победа над краљем Пиром и градом Тарентом, заузели су и јужне делове полуострва.
Римска војска
Темељ римске моћи била је легија, формација која је бројала око 6.000 тешко наоружаних пешака и коњаника. Војници су били препознатљиви по дисциплини и тактици „корњача“, која им је омогућавала потпуну заштиту од стрела помоћу збијених штитова. Осим ратних вештина, легионари су били ангажовани на изградњи кључне инфраструктуре, попут путева и водовода, док су прекршаји строго кажњавани.
Пунски ратови
Борба за доминацију над Средоземљем вођена је против Картагине у три рата између 264. и 146. године пре н. е. Најопаснији сукоб био је Други пунски рат (218–201. п. н. е.), када је Ханибал прешао Алпе и нанео тежак пораз Римљанима код Кане 216. године пре н. е. Преокрет је остварио Сципион Африканац победом у бици код Заме 202. године пре н. е., након чега је моћ Картагине сломљена. Упоредо са овим сукобима, Рим је покорио хеленистичке државе, а освајањем Египта 31. године пре н. е. овладао је читавим Средоземљем.
Освајање Галије
Јулије Цезар је средином 1. века пре н. е. предводио војне походе на Галију који су трајали осам година. Отпор галских племена дефинитивно је сломљен падом утврђења Алезија, чиме је данашња Француска постала део римске државе.
Провинције
Све освојене територије изван Италије организоване су као провинције, којима су управљали намесници из Рима. Локално становништво имало је обавезу плаћања пореза и војне службе. Ширење римског грађанског права, културе и латинског језика довело је до романизације, процеса који је обезбедио унутрашње јединство огромне империје.
Освајање Балканског полуострва
Римски продор на Балкан почео је у 3. веку пре н. е. због обрачуна са илирским гусарима. Након дуготрајних борби са Илирима и Трачанима, римска граница је крајем 1. века пре н. е. утврђена на Дунаву. Територија данашње Србије била је подељена у оквиру три провинције: Горње Мезије, Далмације и Паноније.
