Најважније из лекције
План-резиме
-
Основе римске културе
- Снажан утицај хеленске (грчке) културе на религију, уметност и науку.
- Римљани су преузимали и усавршавали достигнућа Старог истока и Грка.
-
Римска религија
- Пантеон богова (антропоморфни приказ):
- Јупитер – врховни бог, господар муња.
- Јунона – заштитница брака и жена.
- Марс (рат), Нептун (море), Минерва (мудрост), Аполон.
- Култ цара:
- Принципат: владари проглашавани боговима након смрти.
- Доминат: владари сматрани боговима за живота.
- Пантеон богова (антропоморфни приказ):
-
Књижевност, право и беседништво
- Књижевност:
- Вергилије – еп Енеида (повезивање Рима са тројанским јунаком Енејом).
- Песници Овидије и Хорације.
- Право: Темељ савременог законодавства кроз прикупљање и тумачење закона.
- Беседништво: Кључно за политику и судство; најистакнутији Цицерон (1. век пре н. е.).
- Књижевност:
-
Историографија
- Почеци у свештеничким записима догађаја (календари).
- Кључни историчари:
- Тит Ливије – писао о историји Рима од оснивања до Августовог доба.
- Тацит (2. век н. е.) – критичар царске власти, аутор који тежи објективности („без гнева и пристрасности”).
-
Ликовне уметности и архитектура
- Архитектура: Планска градња градова са две главне улице које се секу под правим углом.
- Форум: Централни трг, средиште живота.
- Славолуци: Споменици војним победама.
- Аквадукти: Системи за водоснабдевање.
- Вајарство: Реалистични портрети и раскошни рељефи на храмовима.
- Архитектура: Планска градња градова са две главне улице које се секу под правим углом.
-
Свакодневни живот
- Смештај: Раскошне виле (богати) и инсуле (вишеспратнице за сиромашне).
- Хигијена и забава:
- Терме: Јавна купатила за одмор и незу тела.
- Гладијаторске борбе у амфитеатрима.
- Изрека: „У здравом телу здрав дух”.
-
Култура на Балкану и романизација
- Ширење латинског језика, писма и римске религије међу староседеоцима.
- Значајни локалитети у Србији:
- Сирмијум (Сремска Митровица) – царски град, војно и привредно средиште.
- Гамзиград (код Зајечара) – царска палата из 4. века н. е.
Лекција кроз датуме
1 век пр. н. е. | Деловање беседника Цицерона
У 1. веку пре нове ере живео је и стварао Цицерон, најчувенији беседник доба Римске републике. Као адвокат и државник, оставио је дубок траг у римском беседништву које се у то време посебно неговало.
2 век | Историографски рад Тацита
Почетком 2. века нове ере своја дела писао је знаменити римски историчар Тацит. Истицао је да историчар мора да пише без гнева и пристрасности, а као противник царске власти сматрао је да је Октавијан Август Римљанима донео мир по цену губитка слободе.
4 век | Изградња царске палате у Гамзиграду
Почетком 4. века нове ере изграђена је раскошна царска палата у Гамзиграду код Зајечара. Ова грађевина сведочи о снажном утицају римске архитектуре, вајарства и сликарства на простору централног и северног Балкана.
4 век | Почетак периода процвата Сирмијума
Током 4. века нове ере Сирмијум (данашња Сремска Митровица) постаје изузетно значајно војно и привредно средиште Римског царства. Град је имао радионицу за израду оружја, ковницу новца, хиподром и раскошну царску палату у којој су често боравили цареви.
5 век | Крај периода процвата Сирмијума
Пети век нове ере означава крај наведеног историјског периода у којем се Сирмијум (Сремска Митровица) истицао као једно од најзначајнијих војних и привредних средишта на подручју данашње Србије.
Римска религија
Римска веровања су се обликовала под снажним хеленским утицајем, због чега су богови замишљани у људском облику и са људским особинама. Врховни бог Јупитер господарио је громовима, док су Јунона, Марс, Нептун и Минерва штитили породицу, рат, море и занате. Посебно место заузимао је преузети грчки бог Аполон. У доба царства развио се култ владара; током принципата цареви су проглашавани боговима након смрти, док су у периоду домината сматрани божанствима још за живота.
Књижевност и право
Римски књижевници су се угледали на грчке епске и лирске обрасце. Најзначајнији епски песник био је Вергилије, чија „Енеида” описује пут тројанског јунака Енеје ка Италији и његову улогу у пореклу Рима. Августово доба обележили су и песници Хорације и Овидије. У области права, Римљани су поставили темеље савременог законодавства систематским прикупљањем и тумачењем прописа. Такође је цветало беседништво, а најистакнутији говорник 1. века пре н. е. био је Цицерон.
Историја
Римска историографија израсла је из годишњих свештеничких записа о кључним догађајима. Тит Ливије је у време цара Августа написао обимну историју Рима од оснивања града, користећи прошлост као извор моралних поука за државу. Почетком 2. века н. е. писао је Тацит, који је у својим делима критиковао претварање републике у царство и губитак политичких слобода, заступајући начело објективности у писању.
Ликовне уметности
На пољу архитектуре, Римљани су градове подизали плански, са две главне улице које су се секле под правим углом. Сваки град је имао форум као центар јавног живота, украшен храмовима, славолуцима подигнутим у част војних победа и споменицима. Римски инжењери су градили аквадукте за допремање воде на велике удаљености. Вајарство је достигло врхунац у изради веома реалистичних портрета и детаљних рељефа који су приказивали значајне историјске сцене и божанства.
Свакодневни живот Римљана
Становање је било одређено имовинским статусом: богати су насељавали раскошне виле, док су сиромашнији живели у вишеспратним зградама званим инсуле. Исхрана већине грађана била је једноставна и заснована на житарицама, док је елита приређивала скупоцене гозбе. За хигијену и опуштање коришћена су јавна купатила – терме. Један од најпопуларнијих видова забаве биле су гладијаторске игре, где су вешти борци могли да заслуже слободу добијањем дрвеног мача.
Културни живот провинција централног и северног Балкана
Долазак Римљана на просторе Балкана покренуо је процес романизације, током којег су локални народи усвојили латински језик, римске обичаје и религију. Значајни трагови ове културе на територији данашње Србије су царска палата у Гамзиграду из 4. века и град Сирмијум. Сирмијум је у 4. и 5. веку био један од најважнијих војно-привредних центара Царства, са сопственом ковницом новца, радионицом оружја и раскошним објектима попут царске палате и хиподрома.
