Најважније из лекције
План-резиме
-
Настанак хришћанства и Исус Христос
- Појава: Нова монотеистичка вера јавља се у Римском царству током владавине цара Тиберија.
- Оснивач: Исус Христос, рођен у Витлејему (провинција Јудеја) крајем владавине цара Августа.
- Живот и учење:
- Проповедао је у Палестини са 12 ученика (апостола).
- Приписивана су му бројна чуда (претварање воде у вино, храњење мноштва људи, васкрсење Лазара).
- Страдање: Намесник Понтије Пилат осуђује Исуса на смрт на захтев јеврејских свештеника.
- Кључни датум: 33. година н. е. – распеће Исуса Христа на брду Голготи у Јерусалиму, након чега је према веровању васкрснуо.
-
Хришћанско учење и Библија
- Библија (Свето писмо): Састоји се из Старог завета (пророчанства о доласку Месије) и Новог завета (живот и учење Христа).
- Јеванђеља: Четири списа (Матеј, Марко, Лука, Јован) која чине срж Новог завета.
- Основни принципи: Вера у једног бога, једнакост свих људи пред Богом и седам хришћанских врлина (смерност, дарежљивост, човекољубље, итд.).
-
Ширење и прогони хришћана
- Мисија апостола: Након Христове смрти, апостоли шире веру најпре на истоку, а затим и на западу Царства.
- Разлози прогона: Хришћани нису признавали римске богове нити божански култ цара, што је сматрано поткопавањем државе.
- Познати прогонитељи:
- Нерон (1. век): Први прогонитељ; окривио хришћане за велики пожар у Риму.
- Диоклецијан (3. век): Спровео последње велике и жестоке прогоне.
- Живот у тајности: Хришћани се окупљају у катакомбама користећи симболе попут сидра, брода, рибе и јагњета.
-
Победа хришћанства
- Милански едикт (313. година н. е.): Цар Константин Велики изједначава хришћанство са паганством и дозвољава слободно проповедање.
- Званична религија (391. година н. е.): Цар Теодосије I проглашава хришћанство једином званичном државном религијом и забрањује паганске култове.
Лекција кроз датуме
I век | Рођење Исуса Христа
Према предању, Исус Христос се родио у граду Витлејему у провинцији Јудеји, у тридесетој години владавине римског цара Августа (почетак 1. века н. е.). Овај догађај означава појаву нове једнобожачке вере у Римском царству – хришћанства.
I век | Први прогони хришћана за време цара Нерона
Средином 1. века н. е. избио је велики пожар у Риму. Цар Нерон је за ту несрећу окривио хришћане и наредио њихов прогон, што представља почетак страдања Христових следбеника у царству.
33 г. | Распеће Исуса Христа
Због ширења новог верског учења, намесник Јудеје Понтије Пилат осудио је Исуса Христа на смрт. Исус је распет на крсту на брду Голгота у Јерусалиму. Према хришћанском предању, након три дана је васкрсао.
3 век | Жестоки прогони хришћана у Римском царству
Током 3. века н. е. прогони хришћана постали су нарочито жестоки. Верници су због непризнавања римских богова и царева свирепо мучени, спаљивани, разапињани и бацани изгладнелим дивљим зверима у циркусима.
313 г. | Доношење Миланског едикта
Увидевши снагу нове вере, римски цар Константин Велики донео је Милански едикт. Овим документом хришћанство је изједначено са паганством, чиме су прекинути вековни прогони и дозвољено је слободно проповедање хришћанске вере.
391 г. | Проглашење хришћанства за једину званичну религију
Цар Теодосије I наредио је затварање свих храмова и забранио поштовање паганских богова. Овим догађајем хришћанство је постало једина званична државна религија. Овај датум уједно означава и крај античког политеизма (вишебоштва) као владајућег верског система у Римском царству.
Antički svet je pretežno bio politeistički, uz izuzetak Jevreja koji su poštovali jednog boga, Jahvea. U vreme cara Tiberija, unutar granica Rimskog carstva nastaje hrišćanstvo kao nova monoteistička religija.
Исус Христос
Osnivač vere, Isus Hristos, rođen je u judejskom gradu Vitlejemu, a hrišćani su verovali da je on sin Božji poslat radi iskupljenja ljudskih grehova. Isus je u pratnji dvanaest apostola obilazio Palestinu, propovedao i, prema predanju, činio čuda poput vaskrsenja Lazara. Zbog rasta popularnosti novog učenja, rimski namesnik Pontije Pilat osudio je Isusa na smrt. Razapet je na krstu na brdu Golgota 33. godine n. e., a hrišćanska tradicija beleži da je nakon tri dana vaskrsao i uzneo se na nebo.
Хришћанско учење
Osnovni principi vere zapisani su u Bibliji, koja se deli na Stari i Novi zavet. Najbitniji deo Novog zaveta čine četiri jevanđelja koja opisuju Hristov život. Suština hrišćanstva je vera u jednog Boga i učenje o potpunoj jednakosti svih ljudi, bez obzira na njihov društveni status. Vernici su pozvani da upražnjavaju sedam hrišćanskih vrlina, među kojima su čovekoljublje, smernost i istrajnost u molitvi.
Ширење хришћанства у Римском царству
Nakon Isusove smrti, apostoli su nastavili da šire učenje širom carstva, krećući se od istoka ka zapadnim provincijama. Nova religija je postepeno privlačila sve šire slojeve stanovništva – od siromašnih slojeva i robova do obrazovanih trgovaca i plemstva koji su napuštali stare paganske kultove.
Прогони хришћана
Rimski carevi su počeli da progone hrišćane jer su u njima videli pretnju državnom poretku, s obzirom na to da vernici nisu priznavali božansku prirodu vladara niti rimske bogove. Car Neron je u 1. veku prvi započeo proterivanja, optuživši hrišćane za požar u Rimu. Najintenzivniji progoni i surova mučenja dogodili su se tokom 3. veka i za vreme cara Dioklecijana. U periodu ilegale, hrišćani su se molili u podzemnim katakombama, koristeći tajne simbole poput ribe (simbol ćutanja), sidra (simbol nade) ili jagnjeta (simbol Isusa).
Победа хришћанства
Uviđajući snagu i uticaj hrišćanske crkve, car Konstantin Veliki je 313. godine n. e. doneo Milanski edikt, kojim je ozvaničio versku toleranciju i izjednačio hrišćanstvo sa ostalim religijama. Proces je završen 391. godine n. e., kada je car Teodosije I proglasio hrišćanstvo jedinom dozvoljenom državnom religijom i zabranio sve paganske obrede.
