Због чега су римски цареви насељавали варваре на територији царства?

Варвари су притискали границе Римског царства од самог његовог оснивања. Цареви су им допуштали да се населе у пограничним провинцијама зато што су насељеници имали обавезу да обрађују земљу и штите границе. На тај начин обезбеђено је обрађивање напуштене земље, али и одбрана царства.

Пропаст античког света

Најважније из лекције

План-резиме

Почетак домината и стабилизација
- Диоклецијан: Увођење новог пореског система и едикта о ценама ради сузбијања кризе 3. века.
- Константин: Премештање тежишта на исток и оснивање нове престонице - Константинополиса.
Однос са варварима и Велика сеоба народа
- Промена карактера напада: Од повремених пљачки до трајног насељавања породица унутар граница царства.
- Почетак Велике сеобе (375. год. н. е.): Хуни пролазе кроз „Врата народа“, покрећући ланчану сеобу племена.
- Готи:
  - 1. год. н. е.: Цар Валенс дозвољава насељавање Гота северно од Дунава.
  - 1. год. н. е.: Битка код Хадријанополиса - тежак пораз Римљана и погибија цара Валенса.
Подела Римског царства (395. год. н. е.)
- Смрт цара Теодосија I и подела државе између његових синова:
  - Хонорије: Западно римско царство.
  - Аркадије: Источно римско царство.
- Граница: Од Сингидунума до Боке Которске.
Хунска најезда
- Атила („Бич Божији“): Уједињује Хуне и пустоши Балкан (Сирмијум, Сингидунум, Виминацијум, Наис).
- 451. год. н. е.: Битка на Каталаунским пољима - заустављен продор Хуна у Галију.
- 453. год. н. е.: Атилина смрт и распад хунског савеза.
Коначни пад Западног римског царства
- Вандали: 455. год. н. е. пљачкају Рим (појам „вандализам“).
- 476. год. н. е.: Германски заповедник Одоакар збацује последњег цара Ромула Августула.
- Исход:
  - На западу настају варварске краљевине (Готи, Вандали, Франци).
  - Источно римско царство (Византија) опстаје наредних хиљаду година.

Лекција кроз датуме

3 век | Излазак Римског царства из кризе и дубоки варварски упади

Захваљујући мерама цара Диоклецијана, Римско царство током 3. века излази из кризе. Истовремено, варвари све чешће пробијају границе на Дунаву и Рајни, пљачкајући провинције и стижући на југу чак до Ахаје (Грчке).

4 век | Почетак трајног насељавања варвара на територији Римског царства

Током 4. века мења се природа варварских напада. Уместо да се повлаче након пљачке, варвари почињу да доводе своје породице. Римски цареви им дозвољавају насељавање у пограничним провинцијама уз обавезу да обрађују земљу и штите границе.

375 г. | Продор Хуна и почетак Велике сеобе народа

Ратоборно азијско племе Хуни пролази кроз Врата народа (између Урала и Каспијског језера) и продире у Европу. Овај догађај покренуо је ланчано померање других варварских племена и означио почетак процеса познатог као Велика сеоба народа.

376 г. | Насељавање Гота на територији Римског царства

Бежећи пред налетом Хуна, Готи се спуштају на Дунав. Римски цар Валенс им дозвољава да пређу реку и населе се на римској територији, уз обавезу да обрађују земљу и дају одређен број војника.

378 г. | Битка код Хадријанополиса

Незадовољни лошим односом римских чиновника, Готи дижу побуну и сукобљавају се са римском војском. Римљани су претрпели страшан пораз код града Хадријанополиса, у којем је изгинуло много легионара, а погинуо је и сам цар Валенс.

395 г. | Подела Римског царства

После смрти цара Теодосија I, због немогућности да један владар ефикасно брани границе и сузбија побуне, Римско царство је подељено између његових синова на Западно (са центром у Риму/Милану/Равени) и Источно (Византију). Граница је ишла преко Балкана, од Сингидунума до Боке Которске.

5 век | Хунска пустошења и насељавање Германа

Током 5. века Хуни предвођени Атилом разарају значајне римске градове на Балкану (Сирмијум, Сингидунум, Виминацијум, Наис). Истовремено, германска племена преплављују територију Западног римског царства и насељавају се у Галији, Шпанији и северној Африци.

451 г. | Битка на Каталаунским пољима

Атила продире у западне области Римског царства (Галију), али је његово напредовање заустављено. Римска војска, чију су главнину чинили савезнички варвари, успела је да порази Хуне у овој великој бици.

453 г. | Смрт Атиле и распад хунског савеза

Изненадна смрт хунског вође Атиле (Бича Божијег) спасла је Римско царство од даље хунске опасности. Моћни савез варварских племена који је он створио брзо се распао након његове смрти.

455 г. | Вандалска пљачка Рима

Варварско племе Вандали напало је и опљачкало Рим. Иза себе су оставили толику пустош и разарање да је из тог догађаја настао термин "вандализам", који и данас означава уништавање културних добара.

476 г. | Пропаст Западног римског царства

Германски војсковођа Одоакар збацио је са престола последњег западноримског цара, Ромула Августула. На рушевинама царства основане су нове варварске краљевине (Гота, Вандала, Франака), док је Источно римско царство (Византија) наставило да постоји.

476 г. | Крај античког доба (Старог века)

Пад Западног римског царства представља прекретницу у историји и означава коначан крај историјске епохе Старог века (антике), чиме почиње нови историјски период - средњи век.

Владавина цара Диоклецијана означила је прелазак у доба домината, током којег су пореске реформе и контрола цена помогле држави да преброди дубоку кризу 3. века. Убрзо након тога, за време цара Константина, тежиште политичке моћи померено је на исток оснивањем Константинополиса.

Насељавање варвара на територији Римског царства

Иако су варварска племена деценијама угрожавала римске границе на Дунаву и Рајни, у 4. веку њихови напади добијају нов карактер. Уместо повремених пљачкашких похода, варвари су почели трајно да се насељавају на римској земљи са својим породицама. Сами цареви су често подстицали ове миграције, додељујући дошљацима напуштену земљу за обраду у замену за војну службу и одбрану граница.

Велика сеоба народа

Масовно померање племена, познато као Велика сеоба народа, покренули су ратоборни Хуни својим доласком из азијских степа. Они су 375. године прошли кроз Врата народа, простор између Каспијског језера и Урала, потискујући пред собом народе који су живели северно од Црног мора.

Готи

Притиснути хунском најездом, Готи су 376. године добили одобрење цара Валенса да пређу Дунав и населе се на територији царства. Међутим, због лошег третмана од стране римских чиновника и тешких животних услова, Готи су подигли устанак. Сукоб је завршен 378. године катастрофалним римским поразом код Хадријанополиса, где је погинуо и сам цар Валенс, након чега су Готи наставили да пустоше балканске провинције.

Подела Римског царства

Константни спољни притисци и унутрашње нестабилности довели су до коначне поделе државе 395. године, након смрти цара Теодосија I. Царство је подељено између његових синова: Хонорије је постао владар Западног, а Аркадије Источног римског царства. Граница између два дела протезала се Балканом, од Сингидунума на северу до јадранске обале на југу.

Хуни

Средином 5. века, под вођством Атиле, Хуни су успоставили доминацију на широком простору од Алпа до Каспијског језера. Њихове хорде су немилосрдно разориле значајне римске градове попут Сирмијума, Виминацијума и Наиса. Продор Хуна на запад заустављен је 451. године у бици на Каталаунским пољима, а након Атилине смрти 453. године, њихов савез племена се брзо распао.

Пропаст Западног римског царства

Током 5. века, провинције на западу преплавила су германска племена, док су Вандали 455. године извршили тешку пљачку Рима, оставивши за собом трајно уништење. Усред сталних борби за престо, германски војсковођа Одоакар је 476. године свргнуо последњег цара Ромула Августула. Овим чином Западно римско царство је престало да постоји, уступивши место варварским краљевинама, док је Источно римско царство (Византија) наставило свој историјски пут.