Најважније из лекције
План-резиме
-
Реконструисање прошлости и историографија
- Хронологија: Наука која проучава начине рачунања времена.
- Ера: Рачунање времена од преломног историјског догађаја (нпр. хришћанска ера).
- Историја: Наука која проучава прошлост људи, њихов начин живота и догађаје.
- Историографија: Писани резултати истраживања историчара.
- Хронологија: Наука која проучава начине рачунања времена.
-
Записивање догађаја кроз историју
- Херодот (484–425. п. н. е.): „Отац историје” који је први увео објективно приказивање чињеница, истраживање узрока и последица.
- Тит Ливије: Римски историчар који је нагласио поучну улогу историје.
- Митске заштитнице: Клио (муза историје) и Сешхат (египатска богиња записивања).
-
Периодизација – Хронолошка подела прошлости
- Критеријум поделе: Проналазак писма дели прошлост на праисторију и историју.
- Историјске епохе:
- Стари век: Од 3000. п. н. е. до пада Западног римског царства 476. године.
- Средњи век: Од 5. до 15. века.
- Нови век: Од 15. до почетка 20. века.
- Савремено доба: Од почетка 20. века до данас.
-
Улога и значај историје
- Кључна питања: Шта, где, када, како и зашто (узрочно-последичне везе).
- Historia magistra vitae est: Латинска изрека да је историја „учитељица живота”, јер нам помаже да разумемо садашњост кроз поучне примере из прошлости.
Лекција кроз датуме
4 хил. г. пр. н. е. | Проналазак писма и почетак старог века
Проналазак писма представља велику прекретницу у историји људског друштва. Овај догађај означава крај праисторије и почетак историје, односно почетак епохе старог века (античког доба).
484 г. пр. н. е. | Рођење Херодота
Рођен је грчки историчар Херодот, аутор чувеног дела „Историја”. Он је први уочио да историчар настоји да објективно прикаже догађаје, њихове узроке и последице, због чега се с разлогом назива „оцем историје”.
425 г. пр. н. е. | Смрт Херодота
Преминуо је Херодот, грчки историчар који је први дефинисао историју као истраживање и приказивање чињеница, узрока и последица.
476 г. | Крај старог века и почетак средњег века
Ова година означава крај најдуже историјске епохе, старог века (античког доба), који је трајао од 3000. године пре наше ере, и уједно представља почетак средњег века.
15 век | Крај средњег века и почетак новог века
Период 15. века означава завршетак епохе средњег века, који је трајао од 5. века наше ере, и представља почетак епохе новог века.
20 век | Крај новог века и почетак савременог доба
Почетак 20. века означава крај епохе новог века (који је почео у 15. веку) и представља почетак савременог доба, историјске епохе која траје и данас.
Записивање догађаја из прошлости
Хронологија омогућава прецизно мерење протеклог времена, док ере означавају почетке бројања година од кључних историјских тренутака. Историја се бави систематским истраживањем људског деловања и животних околности кроз векове. Грчки мислилац Херодот поставио је темеље научне методологије тражећи стварне покретаче догађаја и њихове ефекте, због чега се сматра зачетником ове дисциплине. Са друге стране, римски писац Тит Ливије је наглашавао поучну улогу прошлости као скупа примера за угледање или избегавање. Сви записани резултати оваквих научних истраживања заједнички се називају историографија.
Хронолошка подела прошлости – периодизација
Како би се огромно раздобље људског постојања лакше анализирало, врши се периодизација на основу значајних друштвених и културних промена. Кључна тачка раздвајања је изум писма, који децидно дели праисторију од историјске епохе. Историја се даље класификује на следеће периоде:
- стари век (од око 3000. године пре н. е. до пада Западног римског царства 476. године);
- средњи век (обухвата време од 5. до 15. столећа);
- нови век (трајао од 15. века до почетка 20. века);
- савремено доба (епоха која је започела након Првог светског рата и траје и данас).
Историја – „учитељица живота”
Основна сврха историјске науке је пружање прецизних одговора о околностима, времену и мотивима прошлих збивања. Фокусирањем на сложене узрочно-последичне везе, ова дисциплина открива да је развој друштва континуиран и смислен процес, а не низ случајности. Позната латинска изрека „учитељица живота” наглашава вредност историјског искуства у разумевању модерног света и правилној оријентацији у савременим токовима.
