Најважније из лекције
План-резиме
-
Историја и историјски извори
- Историја: Наука која проучава прошлост људског друштва.
- Извори: Писани, материјални и усмена предања.
- Хронологија: Помоћна историјска наука која проучава начине рачунања времена.
-
Хришћанска ера
- Почетак: Рођење Исуса Христа (1. година нове ере).
- Нова ера: Време после Христовог рођења (године теку од мањих ка већим).
- Стара ера: Време пре Христовог рођења (године теку од већих ка мањим).
- Временске јединице:
- Миленијум: 1.000 година.
- Век (столеће): 100 година.
- Деценија: 10 година.
-
Древни и други системи рачунања времена
- Стари Египат: Година почиње средином јула; рачунање према владавинама фараона.
- Кина: Лунарни календар (354 дана) са циклусом од 12 животиња.
- Стара Грчка: Од првих Олимпијских игара (776. година пре н. е.).
- Стари Рим: Од оснивања града Рима (753. година пре н. е.).
- Византија и средњовековна Србија: Од „стварања света” (1. септембар 5508. године пре н. е.).
- Исламски свет: Од Хиџре – преласка Мухамеда из Меке у Медину (622. година нове ере).
-
Време пре писма
- Процена старости: Врши се анализом костију људских и животињских остатака ради утврђивања старости у периодима без писаних трагова.
Лекција кроз датуме
1 септември 5508 г. пр. н. е. | Стварање света (Почетак византијске ере)
Датум који се у Византији сматрао даном „стварања света”. Од овог датума се рачунало време у византијској ери, која се користила и у средњовековној Србији.
21 век пр. н. е. | Почетак 21. века пре нове ере
Почетак 21. века у претхришћанској или старој ери. Године у ери пре Христа теку од већих према мањим.
2001 г. пр. н. е. | Крај 21. века пре нове ере
Завршетак 21. века у ери пре Христовог рођења. Овај век је чинио део III миленијума пре нове ере.
776 г. пр. н. е. | Прве олимпијске игре
Одржавање првих олимпијских игара. Стари Грци су од овог догађаја почели да броје године (игре су одржаване на сваке четири године).
773 г. пр. н. е. | Трећа година прве олимпијаде
Пример рачунања времена код старих Грка. Ова година одговара 773. години пре наше ере, односно трећој години након одржавања првих олимпијских игара.
753 г. пр. н. е. | Оснивање Рима
Према легенди, година оснивања града Рима. У старом Риму време се рачунало „од оснивања града”.
653 г. пр. н. е. | Стогодишњица оснивања Рима
Стота година од оснивања града Рима. Према хришћанској ери, овај догађај одговара 653. години пре нове ере.
1 г. | Христово рођење (Почетак нове ере)
Догађај од којег се рачуна време у хришћанској или новој ери (1. година нове ере). Овај метод рачунања времена (ера) данас се користи у великом броју земаља у свету.
622 г. | Хиџра
Прелазак пророка Мухамеда из Меке у Медину. Муслимани широм света рачунају време од овог догађаја, што представља почетак исламске ере.
1410 г. | Година 6918. од стварања света
Пример рачунања времена према византијској ери у средњовековној Србији. Година 6918. од стварања света у историјским документима одговара 1410. години нове ере.
1 януари 2001 г. | Почетак 21. века нове ере
Први дан 21. века, хронолошког раздобља од 100 година које припада III миленијуму нове ере.
31 декември 22 век | Крај 21. века нове ере
Последњи дан 21. века према хришћанској или новој ери.
Историја као научна дисциплина проучава прошлост људског друштва ослањајући се на материјалне, писане и усмене изворе. Да би се прошлост правилно реконструисала, неопходно је прецизно утврдити временске и просторне оквире историјских дешавања.
Хронологија
Хронологија је помоћна историјска наука која се бави системима мерења времена кроз векове. Различите културе су имале сопствене начине одређивања почетка године; на пример, у старом Египту то је била средина јула, док кинески лунарни календар, заснован на Месечевим менама, обухвата 354 дана и циклус од дванаест животиња.
Рачунање времена – хришћанска ера
Данашњи доминантни систем мерења времена је хришћанска или нова ера, која започиње годином рођења Исуса Христа. У овом систему, време се категоризује на веће јединице попут миленијума (хиљаду година) и векова (сто година), те мање као што су деценије и године. Специфичност старе ере (пре Христа) јесте то што се године броје уназад, од већих ка мањим бројкама, док у новој ери године теку растућим редоследом.
Древни начини рачунања времена
У античком периоду нису постојали јединствени критеријуми за бројање година. Народи Старог истока су време мерили према дужини владавине својих краљева. Стари Грци су свој календар заснивали на четворогодишњим циклусима Олимпијских игара, почевши од прве манифестације 776. године п. н. е. Стари Римљани су године бројали од легендарног оснивања Рима 753. године п. н. е.
Током средњег века, Византија и средњовековна Србија користиле су еру која почиње од „стварања света”, што је према њиховим прорачунима било 5508. године п. н. е. Исламски свет своје рачунање времена заснива на хиџри – преласку пророка Мухамеда из Меке у Медину, који се одиграо 622. године н. е.
Рачунање времена пре појаве писма
За периоде из којих немамо сачувана писана документа, научници користе природне науке за утврђивање старости налаза. Једна од кључних метода је анализа коштаних остатака људи и животиња, што омогућава прецизно датирање догађаја из најдубље прошлости.
