Најважније из лекције
План-резиме
-
Појам историје и праисторије
- Историја: наука о прошлости људског друштва; почиње изумом писма.
- Подела историјског доба: стари, средњи, нови век и савремено доба.
- Праисторија: најдужи период, траје од појаве првих људи до средине IV миленијума пре н. е.
-
Развој првих људи
- Пре 3,5 милиона година: бића налик човеку у источној Африци.
- Пре 1,5 милиона година: први човек (израда каменог оруђа, споразумевање крицима).
- Ледена доба: четири дуга периода; преживљавање ловом на мамуте и бизоне.
- Сеобе: прелазак преко Беринговог мореуза на амерички континент (пре око 11.000 година).
-
Периодизација праисторије
- Камено доба:
- Палеолит (старије): грубо обрађен камен.
- Неолит (млађе): глачање и бушење камена.
- Метално доба (од VI миленијума пре н. е.):
- Бакарно доба.
- Бронзано доба (бакар + калај).
- Гвоздено доба (најчвршћи метал).
- Камено доба:
-
Начин живота и привреда
- Номадски живот (палеолит):
- Заједнице: чопори или хорде.
- Исхрана: сакупљање плодова и лов.
- Станишта: пећине, касније колибе, сојенице и земунице.
- Кључно откриће: ватра.
- Седелачки живот (неолит):
- Почетак пољопривреде и сточарства (око 10.000 година пре н. е.).
- Стална насеља (села).
- Проналасци: грнчарско коло и посуђе од печене глине.
- Занати (метално доба): рударство, ливарство, коваштво.
- Номадски живот (палеолит):
-
Духовни живот и веровања
- Култ природе и магије (пећинско сликарство – Алтамира, Ласко).
- Идоли и фигурине (нпр. Вилендорфска венера – симбол плодности).
- Погребни обреди и светилишта.
- Стоунхенџ: мегалитско светилиште у Енглеској (изградња почела око 2900. године пре н. е.).
Лекција кроз датуме
3501 хил. г. пр. н. е. | Појава првих бића налик човеку
На територији источне Африке појавила су се погрбљена бића налик човеку. Ходала су на две ноге и имала шаке које су биле развијеније него код мајмуна.
2001 хил. г. пр. н. е. | Појава првог човека и почетак праисторије
Око 1,5 милиона година након појаве првих бића налик човеку, у Африци се појавио први човек. Споразумевао се крицима, правио прва једноставна оруђа од камена (старије камено доба - палеолит) и тиме означио почетак најдуже епохе људског друштва – праисторије.
501 хил. г. пр. н. е. | Развој говора
Човек је научио да говори и на тај начин се у потпуности одвојио од својих животињских предака.
11 хил. г. пр. н. е. | Почетак бављења пољопривредом (млађе камено доба - неолит)
Око 10.000 година пре н. е. људи су почели да се баве пољопривредом. Припитомљавање животиња и узгој биљака омогућили су им лакше прехрањивање и прелазак са номадског на седелачки начин живота у сталним насељима.
11 хил. г. пр. н. е. | Промена климе и топљење леда
Пре око 12.000 година (рачунајући од данас), услед отопљавања лед се топио, а киша је заменила снег у северној Европи. Људи су почели да мењају станишта и формирају прва насеља у долинама река и оазама.
10 хил. г. пр. н. е. | Насељавање америчког континента
Пре око 11.000 година (рачунајући од данас) људи су, пратећи животиње у потрази за храном, прешли Берингов мореуз са Аљаске на америчко копно и временом стигли све до Јужне Америке.
7 хил. г. пр. н. е. | Откриће метала и почетак металног доба
У VI миленијуму пре н. е. (око 6000. године пре н. е.) људи су почели да користе први метал – бакар. Почиње епоха металног доба (подељена на бакарно, бронзано и гвоздено доба), а појављују се и нова занимања попут рудара, ливца и ковача.
7 хил. г. пр. н. е. | Крај каменог доба
Открићем првих метала у VI миленијуму пре н. е. и почетком њихове обраде, званично се завршава епоха каменог доба (након палеолита и неолита).
35 век пр. н. е. | Изум писма и почетак историје
Средином IV миленијума пре н. е. људи су пронашли писмо, чиме започиње историја људског друштва и први историјски период – стари век.
35 век пр. н. е. | Крај праисторије
Проналаском писма средином IV миленијума пре н. е. завршава се праисторија, која представља најдужи период људске прошлости.
29 век пр. н. е. | Завршетак најстарије фазе градње Стоунхенџа
Око 2900. године пре н. е. завршена је најстарија фаза градње Стоунхенџа у Енглеској. Ова грађевина у облику потковице, направљена од огромних камених блокова, потиче из млађег каменог доба и сматра се да је служила као светилиште.
Први људи
Почеци човечанства везују се за источну Африку пре око 3,5 милиона година, док се први прави човек, способан за израду каменог оруђа, јавља пре 1,5 милиона година. Опстанак током дугих ледених доба зависио је од сналажљивости људи који су ловили мамуте и користили животињско крзно за заштиту од хладноће. Миграције ка америчком континенту одвијале су се преко Беринговог мореуза пре отприлике 11.000 година. Нагли климатски преокрети пре 12 миленијума узроковали су повлачење леда, што је омогућило настанак првих земљорадничких насеља на просторима од Медитерана до Персијског залива.
Периодизација праисторије
Праисторијска епоха обухвата најдужи период људске прошлости, од појаве првих људи до изума писма средином IV миленијума пре н. е. Наука ову епоху дели на камено и метално доба, на основу материјала коришћених за израду алата. Камено доба обухвата палеолит (старије), са грубо клесаним оруђем, и неолит (млађе), које карактерише глачање камена. Употреба метала почиње у VI миленијуму пре н. е., а овај период се даље грана на бакарно, бронзано и гвоздено доба.
Живот првих људи
У палеолиту су људи живели номадским животом у хордама, боравећи у пећинама и користећи ватру за заштиту и припрему хране. Прекретница се догодила око 10.000 година пре н. е. када човек припитомљава животиње и почиње да обрађује земљу, што доводи до стварања трајних насеља попут сојеница и земуница. Седелачки начин живота у неолиту подстакао је развој грнчарства, док је касније откриће рударства и металургије омогућило настанак првих заната и употребу грнчарског кола.
Веровања
Материјални остаци попут Вилендорфске венере и пећинских цртежа у Алтамири сведоче о магијским веровањима и култовима плодности. Специфични обреди сахрањивања и подизање светилишта указују на развијену духовну свест и поштовање природних сила. Један од најзначајнијих праисторијских споменика је Стоунхенџ у Енглеској, чија је изградња започета око 2900. године пре н. е. као сложени комплекс камених блокова намењен верским ритуалима.
