Најважније из лекције
План-резиме
-
Пропаст Римске републике
- Грађански ратови током 1. века пре н. е. због борбе за власт.
- Јулије Цезар:
- Победио Помпеја и постао доживотни диктатор.
- Убијен у атентату 44. године пре н. е.
-
Принципат (крај 1. века пре н. е. – крај 3. века н. е.)
- Назив по титули принцепс (први грађанин).
- Октавијан Август (27. пре н. е. – 14. н. е.):
- Оснивач Римског царства и зачетник периода мира.
- Задржао привид републике, али задржао сву војну и политичку власт.
- Ширење територија од Британије до Африке и од Шпаније до Сирије.
-
Трајанови дачки ратови
- Цар Трајан (98–117. н. е.):
- Покорио Дачане (данашња Румунија) и основао провинцију Дакију.
- Инжењерски подухвати: пут кроз Ђердап (Трајанова табла) и мост на Дунаву.
- Последњи цар који је значајно проширио границе царства.
- Цар Трајан (98–117. н. е.):
-
Доминат (крај 3. века н. е. – 476. н. е.)
- Назив по титули доминус (господар); цар има неограничену власт.
- Диоклецијан (284–305. н. е.):
- Реформе за сузбијање кризе: нови порески систем и ограничавање цена.
- Подела царства: Тежиште се помера на исток.
-
Оснивање Константинополиса
- Константин Велики (306–337. н. е.):
- 330. године н. е. основао нову престоницу на Босфору.
- Град назван „другим Римом” и постао кључна спона Европе и Азије.
- Константин Велики (306–337. н. е.):
-
Балкан под римском влашћу
- Економски развој захваљујући рударству (сребро, злато, бакар) и трговини.
- Најважнији градови на тлу данашње Србије:
- Сирмијум (Сремска Митровица)
- Сингидунум (Београд)
- Виминацијум (Костолац)
- Наис (Ниш)
Лекција кроз датуме
1 век пр. н. е. | Грађански ратови и ширење Римске републике
Током читавог 1. века пре н. е. Римску републику су потресали грађански ратови услед борбе за власт међу војсковођама и државницима. Такође, у овом веку границе римске државе су се значајно прошириле, протежући се од Британије до Африке и од Шпаније до Сирије.
44 г. пр. н. е. | Убиство Јулија Цезара
Јулије Цезар, који је претходно победио Помпеја и постао доживотни диктатор са неограниченим овлашћењима, убијен је на седници Сената у завери коју су сковале присталице републике.
27 г. пр. н. е. | Оснивање Римског царства и почетак доба принципата
Октавијан Август је окончао грађанске ратове и основао Римско царство. Није укинуо републику, већ је владао као „принцепс” (први човек државе). Ова година означава почетак првог раздобља царства, познатог као принципат.
I век | Упади Дачана на Балканско полуострво
Током 1. века н. е. варварско племе Дачани, насељено северно од доњег тока Дунава, започело је пљачкашке походе на римске провинције на Балкану, прелазећи често и преко залеђеног Дунава.
14 г. | Крај владавине Октавијана Августа
Завршава се владавина првог римског цара, Октавијана Августа, који је успоставио дуго жељени мир и учврстио границе Римског царства.
98 г. | Почетак владавине цара Трајана
Ступање на престо цара Трајана. Он ће спровести велике војне походе, изградити пут кроз Ђердапску клисуру и мост преко Дунава како би покорио Дачане.
117 г. | Крај владавине цара Трајана и прекид ширења царства
Завршава се владавина цара Трајана, током које је основана провинција Дакија. Трајан је био последњи римски цар који је ширио границе државе; након њега акценат је стављен на одбрану постојећих територија.
3 век | Криза Римског царства
Током 3. века н. е. царство се суочило са тешким недаћама: упадима варвара, унутрашњим грађанским ратовима, честим сменама царева које су постављале легије и великим опадањем привреде и вредности новца.
284 г. | Крај доба принципата
Доласком Диоклецијана на власт крајем 3. века н. е. званично се завршава доба принципата, историјски период у ком су цареви владали само као први грађани.
284 г. | Почетак доба домината и владавине Диоклецијана
Диоклецијан ступа на престо чиме почиње раздобље домината. Цар постаје „доминус” (неприкосновени господар) и поштује се као божанство. Диоклецијан уводи нове пореске системе и утврђује максималне цене намирница ради оздрављења привреде.
305 г. | Крај владавине Диоклецијана
Завршава се владавина цара Диоклецијана, који је својим реформама привремено стабилизовао Римско царство током транзиције у доминат.
306 г. | Почетак владавине Константина Великог
Константин Велики постаје римски цар. Схвативши да источне провинције постају богатије и значајније, он започиње процес премештања тежишта царства на исток.
330 г. | Оснивање Константинополиса
Цар Константин Велики оснива нову престоницу на месту старог грчког града Византа на обали Босфора. Град је добио име Константинополис и убрзо постао познат као „други Рим”.
337 г. | Крај владавине Константина Великог
Завршетак владавине цара Константина Великог, најпознатијег по оснивању нове престонице на истоку и јачању источног дела царства.
395 г. | Подела Римског царства
Римско царство се коначно дели на Источно и Западно римско царство, што је на историјским мапама често означено линијом поделе.
476 г. | Пад Западног римског царства и крај доба домината
Падом Западног римског царства завршава се историјски период римске историје познат као доба домината.
Пропаст Римске републике
Унутрашњи сукоби и борбе војсковођа за превласт током I века пре н. е. довели су до постепеног урушавања републиканског поретка. Кључна фигура овог прелаза био је Јулије Цезар, који је након победе над Помпејем успоставио личну контролу над државом као доживотни диктатор. Његова неограничена моћ изазвала је отпор присталица старе државне форме, што је кулминирало Цезаровим убиством у Сенату 44. године пре н. е.
Принципат
Прва фаза царства, позната као принципат, трајала је од успона Октавијана Августа до завршнице III века н. е., а карактерисала ју је привидна очуваност републичких институција уз стварну власт цара као „првог грађанина“ (принцепса). Август је током своје дуге владавине (27. п. н. е. – 14. н. е.) окончао грађанске ратове и учврстио царски ауторитет над војском и провинцијама. У овом раздобљу Рим је остварио свој територијални врхунац, протежући се од Британије и Шпаније до северне Африке и Сирије.
Трајанови дачки ратови
Суочавајући се са сталним упадима варвара, цар Трајан (98–117. н. е.) покренуо је велике војне операције против Дачана на простору данашње Румуније. За потребе овог похода изведени су монументални грађевински подухвати, попут усецања пута у Ђердапу и изградње моста преко Дунава. Након слома отпора локалног становништва, успостављена је провинција Дакија, што је уједно означило и последње велико проширење граница римске државе.
Доминат
Након кризе током III века, наступа ера домината коју је утемељио Диоклецијан (284–305. н. е.), где цар преузима улогу апсолутног господара (доминуса) са божанским статусом. Диоклецијан је спровео строге економске реформе, укључујући увођење naturalnog пореза и фиксирање цена, како би стабилизовао привреду и ојачао одбрану од варварских напада. Овај систем владавине трајао је до коначног пада Западног римског царства 476. године н. е.
Оснивање Константинополиса
Због већег богатства и стратешког значаја источних крајева, цар Константин Велики (306–337. н. е.) одлучио је да премести тежиште државе. Године 330. н. е. на месту Византа подигнута је нова престоница – Константинополис, која је захваљујући свом положају на Босфору постала економска и политичка спона Европе и Азије. Град је убрзо стекао углед „другог Рима“ и постао примарни центар царства.
Централни и северни Балкан под римском влашћу
Интеграција балканских простора у царство донела је интензиван развој рударства, које је под директном царском контролом производило велике количине злата, сребра и бакра. Прилив римских колониста и изградња разгранате путне мреже омогућили су процват трговине и настанак значајних урбаних центара. На територији данашње Србије посебно су се издвојили градови Сирмијум, Сингидунум, Виминацијум и Наис.
