Корице уџбеника

5.7. Римско наслеђе на тлу Балкана и Србије

Изабери решење задатка:

Задатак 1 (бесплатан)

Кратак одговор

Погодности: трговина и мешање народа; проблеми: изложеност нападима, па су потребна утврђења.

Одговор

Погодности су трговина, размена робе и сусрет различитих народа и обичаја, јер кроз пограничне области пролазе важни путеви. Проблем је опасност од напада споља, због чега су Римљани уз границу на Дунаву подизали војна утврђења.

Детаљан одговор

Становници пограничних области имају и погодности и проблеме. Погодности су што кроз такве области обично пролазе важни путеви, па се преко њих одвија трговина и размена робе са суседним земљама, што доноси зараду и богатство. У њима се сусрећу различити народи, обичаји и вештине, па се људи много тога науче једни од других. Проблем је што су пограничне области прве на удару када дође до рата или напада споља. Управо зато су Римљани дуж своје границе на Дунаву, у провинцији Горњој Мезији, подизали војна утврђења попут Сингидунума и Виминацијума да би заштитили становништво од упада варвара.

Најважније из лекције

План-резиме

  1. Римско освајање и провинције на Балкану

    1. Ток освајања: Постепено освајање започето током Пунских ратова; Грчка је покорена средином 2. века пре н. е., након чега Римљани овладавају и остатком Балкана.
    2. Значај балканских провинција:
      1. Погранични положај на дунавском лимесу (одбрана царства).
      2. Рудна богатства.
    3. Виа милитарис (Војни пут):
      1. Пратио дунавски лимес и повезивао источни Балкан.
      2. Представљао главну везу између европског дела царства и провинција у Малој Азији (пролазио кроз територије данашње Србије, Бугарске и Турске).
  2. Територија данашње Србије у римско доба

    1. Провинцијска припадност: Највећим делом припадала провинцији Горњој Мезији (Moesia Superior).
    2. Римски цареви: Родно место чак 17 римских царева (од тога седам у Сирмијуму или околини), укључујући Галерија и Константина Великог.
    3. Најважнији градови и војни логори:
      1. Сирмијум (Сремска Митровица): Једна од престоница из које су цареви управљали царством; ковница новца; након честих варварских упада разорен и исељен крајем 6. века н. е.
      2. Сингидунум (Београд): Значајно војно утврђење са седиштем легије које је штитило дунавску границу.
      3. Виминацијум (Костолац): Војни логор и главни град Горње Мезије са значајним привредним функцијама (занатске радионице, ковница новца, терме с подним грејањем).
  3. Царске резиденције и одмаралишта

    1. Феликс Ромулијана (код Зајечара):
      1. Резиденција цара Галерија, названа по његовој мајци Ромули.
      2. Комплекс са 20 утврђених кула, палатама, храмовима, термама и раскошним подним мозаицима.
      3. Разорена од стране Хуна у 5. веку н. е.
    2. Наис (Ниш) и Медијана:
      1. Наис: Значајан антички град и родно место цара Константина Великог.
      2. Медијана: Предграђе Наиса са низом луксузних летњиковаца и мозаика намењених боравку и одмору царева и римске аристократије.

Лекција кроз датуме

2 век пр. н. е. | Римско освајање Грчке и почетак доминације на Балкану

Средином 2. века пре нове ере, Римљани су овладали територијом Грчке, а недуго затим и осталим деловима Балканског полуострва. Освајање је започето још у време пунских ратова, а овим догађајем Балкан улази у дуг период римске владавине током којег су основане бројне провинције, изграђени путеви (попут Виа милитарис) и основани значајни градови на тлу данашње Србије.

5 век | Разарање царске резиденције Феликс Ромулијана

У 5. веку нове ере, Хуни су током својих похода разорили Феликс Ромулијану, раскошну царску резиденцију смештену код данашњег Зајечара. Ову резиденцију, познату по утврђеним кулама, храмовима и предивним мозаицима, подигао је римски цар Галерије и назвао је по својој мајци Ромули. Овај догађај означава крај живота овог значајног касноантичког комплекса.

Римске провинције на Балкану

Ширење Римске државе на Балканско полуострво започело је за време Пунских ратова, а кључни преокрет догодио се средином II века пре н. е. покоравањем Грчке, након чега је постепено заузет и остатак региона. Освојени простор подељен је на више провинција, чија се важност огледала у богатим налазиштима руда и стратешком положају дуж пограничног лимеса. Саобраћајну и одбрамбену кичму овог подручја представљао је војни друм Виа милитарис (Via militaris), који је пратио дунавску границу и повезивао европске делове царства са малоазијским територијама, пролазећи преко простора савремене Србије, Бугарске и Турске.

Римски градови на тлу данашње Србије

Већи део територије данашње Србије налазио се у оквиру провинције Горње Мезије. Ова област имала је изузетан значај за царство, што потврђује и чињеница да је на њеном тлу рођено 17 римских царева (укључујући Галерија и Константина Великог). Међу најзначајнијим урбаним и војним центрима издвајају се:

  • Сирмијум (Сремска Митровица) – један од водећих административних центара и царских престоница са сопственом ковницом новца; након вишевековних варварских напада, становништво га напушта, а град бива уништен крајем VI века.
  • Сингидунум (Београд) – стратешко војно утврђење подигнуто са циљем обезбеђивања североисточне границе на Дунаву.
  • Виминацијум (Костолац) – легијски логор и административно средиште Горње Мезије, познат по развијеном занатству, трговини, ковању новца и термама са подним грејањем.

Царске резиденције и одмаралишта

  • Феликс Ромулијана (Гамзиград код Зајечара) – утврђени резиденцијални комплекс који је подигао цар Галерије и посветио га мајци Ромули. Палата је имала одбрамбене куле, храмове, терме и мозаике, а разорили су је Хуни током V века.
  • Наис (Ниш) – значајно градско чвориште и родно место цара Константина Великог.
  • Медијана – луксузно предграђе Наиса састављено од велелепних вила и летњиковаца са раскошним мозаицима, намењено одмору и боравку римских владара и богатих грађана.

Савладај
домаћи
уз хиљаде решења, лекција и тестова: