Најважније из лекције
План-резиме
-
Појам и значај историје
- Дефиниција: Историја је наука која проучава прошлост људског друштва.
- Предмет проучавања: Догађаји, појаве, изуми и идеје важни за велики број људи (нпр. Косовска битка, проналазак електричне енергије, крај Другог светског рата).
- Циљ: Историчари настоје да утврде узроке и последице догађаја како би разумели развој друштва.
-
Историјски извори (трагови прошлости)
- Писани извори: Текстови на камену, папирусу, глини, пергаменту или папиру (настали након изума писма пре око 5.000 година).
- Чувају се у архивима и библиотекама.
- Материјални извори: Предмети које су људи користили (оружје, оруђе, накит) и грађевине.
- Проучава их археологија.
- Чувају се у музејима.
- Усмено предање: Приче, песме, митови, легенде и пословице.
- Визуелни (савремени) извори: Фотографије, филмови, звучни и дигитални записи.
- Писани извори: Текстови на камену, папирусу, глини, пергаменту или папиру (настали након изума писма пре око 5.000 година).
-
Значајне античке библиотеке
- Асурбанипалова библиотека:
- Основана у 7. веку пре н. е. у Ниниви (Асирија).
- Пронађено преко 22.000 глинених таблица.
- Александријска библиотека:
- Највећа библиотека античког света, основана у 3. веку пре н. е. у Египту.
- Калимах из Кирене саставио каталог у 120 књига.
- Делимично страдала у пожару средином 1. века пре н. е.
- Асурбанипалова библиотека:
-
Кључне институције и термини
- Архив: Установа за чување писане грађе.
- Библиотечки каталог: Списак књига и рукописа.
- Историчари: Научници који истражују и објашњавају прошлост.
Лекција кроз датуме
4 хил. г. пр. н. е. | Изум писма
Људи су изумели писмо пре око 5.000 година (око 3000. године пре нове ере). Од тог тренутка, писани трагови о њиховом животу и делатности постали су део свакодневице, чиме су настали први писани историјски извори и започело историјско доба.
7 век пр. н. е. | Владавина Асурбанипала и његова библиотека
У 7. веку пре нове ере живео је асирски владар Асурбанипал. У рушевинама његове палате у Ниниви откривено је преко 22.000 глинених таблица које чине његову чувену библиотеку, а које се данас чувају у Британском музеју.
3 век пр. н. е. | Оснивање Александријске библиотеке
Почетком 3. века пре нове ере, владари из династије Птолемеида основали су Александријску библиотеку у Египту. Била је највећа библиотека античког света у којој су чувана сва дотад написана књижевна дела на грчком језику.
1 век пр. н. е. | Александријски рат и пожар у Александријској библиотеци
Средином 1. века пре нове ере, током Александријског рата, један део чувене Александријске библиотеке страдао је у великом пожару, што је довело до губитка значајног дела историјских и књижевних списа античког света.
ИСТОРИЈА – НАУКА О ПРОШЛОСТИ
Историја представља научну дисциплину која се бави систематским проучавањем људске прошлости. Док појединачна сећања временом бледе, ова наука настоји да трајно сачува податке о кључним догађајима који су трансформисали цивилизацију, попут открића електричне енергије, развоја писма или завршетка великих светских сукоба. Стручњаци који се посвећују овом позиву називају се историчари.
Сазнавање прошлости
Процес истраживања заснива се на проналажењу одговора на питања о узроцима и последицама одређених појава. За разлику од природних наука, историја не може користити експерименте, па се ослања на детаљну анализу околности под којима су се значајни историјски процеси одиграли.
Начини сазнавања прошлости
Да бисмо разумели како су људи живели и како се друштво мењало кроз векове, неопходно је проучити остатке њиховог деловања. Сви ти сачувани трагови који нам пружају информације о некадашњим временима називају се историјским изворима.
Историјски извори
Историјска грађа подељена је у неколико основних категорија:
- Писани извори: Појавили су се пре око 5.000 година са проналаском писма. Обухватају документе на камену, глини, папирусу или папиру, а данас се чувају у институцијама као што су архиви и библиотеке.
- Материјални извори: Чине их предмети свакодневне употребе, оружје, накит и грађевине. Њих открива и проучава археологија, а најчешће се депонују у музејима.
- Усмено предање: Обухвата легенде, митове и народне песме које су се генерацијама преносиле говором.
- Визуелни и дигитални извори: Савремена врста извора коју чине фотографије, филмови и компјутерски записи.
Асурбанипалова библиотека
Асирски владар Асурбанипал оформио је у 7. веку пре н. е. у Ниниви једну од најстаријих библиотека. Археолози су у рушевинама његове палате пронашли више од 22.000 глинених плоча са правним и књижевним текстовима, које се данас налазе у Британском музеју.
Александријска библиотека
Ову институцију, највећу те врсте у античком свету, утемељили су владари из династије Птолемеида почетком 3. века пре н. е. у Египту. Садржала је целокупан фонд грчке књижевности тог доба и поседовала је детаљан каталог. Велики део ове непроцењиве ризнице знања уништен је у пожару средином 1. века пре н. е. током ратних сукоба.
