Најважније из лекције
План-резиме
-
Хеленска култура
- Темељ европске културе, заснован на заједничком језику, религији, уметности и науци, упркос политичкој раздељености на полисе.
-
Религија и митологија
- Политеизам: Вера у мноштво богова са људским особинама који живе на Олимпу.
- Главни богови: Зевс (врховни), Хера (заштитница брака), Хад (подземље), Посејдон (море), Атина (мудрост), Аполон (светлост/уметност), Афродита (лепота).
- Хероји: Потомци богова и људи (Херакле, Ахил, Персеј).
- Митска бића: Кербер, Сирене, Сфинга, Кентаури.
- Политеизам: Вера у мноштво богова са људским особинама који живе на Олимпу.
-
Олимпијске игре
- 776. година пре н. е.: Прве игре у Олимпији у част Зевса.
- Карактеристике: Одржаване сваке четврте године; током игара владао је "свети мир"; победници су награђивани маслиновим венцем.
-
Ликовне уметности
- Архитектура: Три стила стубова:
- Дорски: Једноставан (Партенон).
- Јонски: Спирални украси (Ерехтејон, Артемидин храм у Ефесу).
- Коринтски: Најраскошнији, са лишћем акантуса.
- Вајарство: Развој од укочених фигура (куроси и коре) до савршенства покрета.
- Вајари: Фидија (Зевсов кип, Атина у Партенону), Поликлет (атлете), Мирон (Бацач диска).
- Сликарство: Сачувано на вазама; развој од геометријских шара до сложених призора из митова и историје (Тројански рат, Маратонска битка).
- Архитектура: Три стила стубова:
Лекција кроз датуме
776 г. пр. н. е. | Прве олимпијске игре
Први пут су приређене олимпијске игре посвећене богу Зевсу у његовом светилишту у Олимпији на Пелопонезу. Одржаване су сваке четврте године (у августу или септембру) и током пет дана њиховог трајања у грчком свету је владао свети мир.
Хеленска култура
Иако политички разједињени у бројне полисе, Грке је снажно повезивао осећај заједничке припадности кроз исти језик, религијске обряде, научна сазнања и уметнички израз. Ова културна тековина, која се ширила читавим Средоземљем, постала је кључни ослонац на којем је изграђена модерна европска цивилизација.
Богови и хероји
Хелени су неговали политеизам, верујући у већи број божанстава са људским особинама која су управљала природним појавама и људским судбинама. Олимп је сматран пребивалиштем врховних богова попут Зевса, Хере, Посејдона, Атине и Аполона, чији су животи описани кроз сложену мрежу митова. Из легендарних веза бесмртника и људи потицали су хероји, од којих су најславнији били Херакле, Ахил и Персеј.
Митска бића
Грчка народна веровања обиловала су фантастичним створењима која су често имала улогу чувара или искушења за јунаке. Међу њима се истичу троглави пас Кербер, заводљиве Сирене, загонетна Сфинга и кентаури, бића која су представљала спој људске и коњске природе.
Олимпијске игре
Спортска такмичења у част бога Зевса почела су да се организују 776. године пре н. е. у светилишту Олимпија. Овај догађај се одржавао сваке четврте године и био је праћен "светим миром" – периодом током којег су прекидани сви ратни сукоби. Такмичари су се надметали у атлетским дисциплинама и тркама двопрега, а победници су као знак врхунске части добијали венац од маслинових гранчица.
Ликовне уметности
Уметничко стваралаштво Старе Грчке било је дубоко укорењено у религији, где су архитектура, вајарство и сликарство служили као средства за слављење богова. Храмови нису били само грађевине већ домови божанстава, док је митологија била примарни извор инспирације за сваког уметника.
Хеленска архитектура
Грчки градитељи су развили три специфична стила која су се најпрепознатљивије разликовала по изгледу капитела на стубовима:
- Дорски стил – одликује се једноставношћу, а најпознатији пример је Партенон на Акропољу.
- Јонски стил – карактеришу га виткији стубови са спиралним украсима, видљиви на Ерехтејону и Артемидином храму у Ефесу.
- Коринтски стил – представља најмлађи и најдекоративнији ред са мотивима акантусовог лишћа.
Хеленско вајарство
Вајарска уметност је током векова напредовала од статичних фигура младића и девојака (куроса и кора) до дела која савршено приказују анатомију и динамику људског тела. Најистакнутији мајстори били су Поликлет, чувен по статуама атлета, Фидија, творац монументалних кипова Зевса и Атине, те Мирон, који је израдио чувену бронзану статуу "Бацач диска".
Хеленско сликарство
Главни извори о грчком сликарству данас су сачувани на керамичким вазама, пошто су зидне слике из храмова већином уништене. Стил осликавања посуда еволуирао је од почетних геометријских мотива до сложених фигуралних приказа који су документовали митолошке сцене, историјске битке и детаље из свакодневног живота.
