Најважније из лекције
План-резиме
-
Веровања народа Старог истока
- Политеизам (многобоштво): Већина народа веровала је у више богова који контролишу природу.
- Египат: Поштовање богова као што су Ра (Сунце), Озирис (подземни свет), Изида и Хатхор. Вршили су мумифицирање ради очувања тела за загробни живот и градили пирамиде (Кеопс, Кефрен, Микерин).
- Месопотамија: Сваки град је имао бога-заштитника (нпр. Мардук у Вавилону) коме су грађени храмови на зигуратима. Веровали су у суморнији загробни живот („царство сенки“).
- Монотеизам (једнобоштво): Јевреји су веровали у једног бога - Јахвеа. Њихова учења сабрана су у Старом завету.
- Политеизам (многобоштво): Већина народа веровала је у више богова који контролишу природу.
-
Писменост
- Клинопис: Настао у Сумеру као сликовно писмо; писало се на глиненим плочицама штапићима од трске који остављају траг у облику клина.
- Хијероглифи: Египатско „свето“ сликовно писмо; дешифровао га Жан-Франсоа Шамполион почетком 19. века.
- Алфабет: Феничанско гласовно писмо од 22 знака; знатно брже и практичније за трговину.
-
Научна знања
- Египат:
- Математика и архитектура (изградња пирамида, познавање разломака и геометрије).
- Астрономија: Календар од 365 дана заснован на изливању Нила и појави звезде Сиријус.
- Медицина: Познавање анатомије кроз мумифицирање; лечење зуба, очију и крвотока.
- Месопотамија:
- Астрономија и астрологија: Подела године на 12 месеци, недеље на 7 дана и круга на 360 степени. Израда првих хороскопа.
- Математика: Коришћење нуле и операција сабирања, одузимања, множења и дељења.
- Технички изуми: Точак (око 3500. п. н. е.), једра, сејалица и системи канализације.
- Египат:
Лекција кроз датуме
36 век пр. н. е. | Почетак сумерске цивилизације
Према ленти времена Старог истока, ово је период почетка трајања древне сумерске цивилизације у Месопотамији.
35 век пр. н. е. | Изум точка и једра
Око 3500. године пре н. е. Сумерци су изумели точак и постали први народ који је почео да користи једра и снагу ветра за пловидбу.
31 век пр. н. е. | Почетак староегипатске цивилизације
Према ленти времена Старог истока, ово је период почетка трајања цивилизације Старог Египта.
24 век пр. н. е. | Крај сумерске цивилизације
Завршетак историјског периода трајања древне сумерске цивилизације на Старом истоку.
24 век пр. н. е. | Почетак акадске цивилизације
Почетак трајања цивилизације Акада на Старом истоку.
22 век пр. н. е. | Почетак асирске цивилизације
Почетак трајања цивилизације Асирије на Старом истоку.
19 век пр. н. е. | Крај акадске цивилизације
Завршетак историјског периода трајања акадске цивилизације.
19 век пр. н. е. | Почетак вавилонске цивилизације
Почетак трајања цивилизације Вавилона на Старом истоку.
1650 г. пр. н. е. | Почетак хетитске цивилизације
Почетак трајања цивилизације Хетита (у Малој Азији) на Старом истоку.
16 век пр. н. е. | Настанак египатског Математичког папируса
Из 16. века пре н. е. сачуван је Математички папирус са забележеним аритметичким и геометријским обрасцима и формулама, што сведочи о добром познавању математике у старом Египту.
12 век пр. н. е. | Крај хетитске цивилизације
Завршетак историјског периода трајања хетитске цивилизације.
612 г. пр. н. е. | Крај асирске цивилизације
Завршетак историјског периода трајања цивилизације Асирије.
538 г. пр. н. е. | Крај вавилонске цивилизације
Завршетак историјског периода трајања цивилизације Вавилона.
30 г. пр. н. е. | Крај староегипатске цивилизације
Завршетак историјског периода трајања цивилизације Старог Египта.
19 век | Дешифровање египатских хијероглифа
Почетком 19. века, француски научник Жан-Франсоа Шамполион успешно је дешифровао хијероглифе, сликовно писмо које су користили стари Египћани.
Веровања народа Старог истока
Већина цивилизација Старог истока практиковала је политеизам, сматрајући да божанства управљају природним појавама и људском судбином. У Египту је доминирао култ Озириса, бога подземља који је људе подучио земљорадњи и законима, и његове жене Изиде. Вера у загробни живот довела је до развоја мумифицирања и подизања монументалних пирамида, од којих су најзначајније оне у Гизи (Кеопсова, Кефренова и Микеринова).
Насупрот египатском оптимизму, становници Месопотамије су загробни свет видели као мрачно царство сенки. Сваки град-држава имао је свог заштитника коме је био посвећен зигурат, степенасти храм. Међу најважнијим божанствима били су Енлил, Мардук и Иштар. Јединствен допринос религиозној мисли дали су Јевреји увођењем монотеизма – вере у једног бога Јахвеа. Њихова предања и историја чине Стари завет, који је касније постао део Библије.
Писменост на Старом истоку
Народи овог поднебља заслужни су за настанак три различита система писања. Сумерци су изумели клинопис, карактеристичан по знаковима у облику клина који су урезивани у влажне глинене плоче. Египћани су користили сликовне хијероглифе за верске и државне записе на камену или папирусу, а ово писмо је у 19. веку дешифровао Жан-Франсоа Шамполион. Најједноставнији систем, алфабет са 22 гласовна знака, развили су Феничани ради лакшег вођења трговачких послова, а исти су касније прилагодили и Јевреји.
Научна знања народа Старог истока
Наука је настала из практичних потреба за премеравањем земљишта, изградњом иригационих система и лечењем. Образовање се преносило унутар храмовних и дворских школа.
Египћани су остварили изузетне резултате у аритметици и геометрији, што доказују прорачуни за пирамиде и сачувани Математички папирус из 16. века пре н. е. Посматрајући појаву звезде Сиријус, која је најављивала поплаве Нила, креирали су календар од 365 дана. Захваљујући процесу мумификације, стекли су напредна знања о анатомији, хирургији и лечењу болести медом и природним лековима.
У Месопотамији је пољопривреда унапређена проналаском сејалице. Астрономи су са зигурата пратили небеска тела, што је омогућило дељење недеље на седам дана и развој астрологије. Сумерци су око 3500. године пре н. е. изумели точак и једра, док су у математици увели поделу круга на 360 степени и употребу нуле. Такође, уведени су високи стандарди у медицини и ветерини, а Хамурабијев законик је прописао казне за неуспешно лечење.
