У чему је разлика између једнобожаца и многобожаца?

Многобошци су веровали у велики број богова, док су једнобошци веровали само у једног бога. Народи Старог истока, попут Египћана и народа Месопотамије, били су многобошци и веровали су у много различитих богова. Једини народ који је у то доба био једнобожачки били су Јевреји, који су веровали у једног бога званог Јахве или Јехова.

Веровања и свакодневни живот на Старом истоку

Најважније из лекције

План-резиме

Друштвено уређење Египта
- Државна управа
  - Фараон: неприкосновени владар државе.
  - Везир: главни чиновник, одговоран за порезе, судство и државне послове.
  - Администрација: чиновници задужени за иригационе системе (канали, бране) и писари.
- Друштвени слојеви
  - Аристократија: слој близак двору; положаји су били доступни и способним појединцима неплеменитог порекла.
  - Слободни људи: земљорадници (најбројнији), занатлије, трговци и високо цењени писари.
  - Неслободно становништво: робови (ратни заробљеници или дужници); власништво фараона или аристократије.
- Обавезе: плаћање пореза и јавни радови (градња храмова, гробница и канала).
Друштвено уређење Месопотамије
- Управа: владари се ослањају на чиновнике, често рођаке (у Сумеру и Акаду).
- Становништво
  - Слободни грађани: земљопоседници, свештеници, лекари, занатлије.
  - Робови: ратни заробљеници и лица у „дужничком ропству”.
- Значајни владари
  - Навуходоносор II (605–562. п. н. е.): обнова Вавилона, изградња Мардуковог храма, Иштарине капије и Семирамидиних вртова.
  - Дарије Велики (522–486. п. н. е.): реформа Персије, подела на 20 сатрапија, изградња Царског пута и Персеполиса.
Свакодневни живот на Старом истоку
- Исхрана и привреда
  - Пољопривреда: узгој јечма (за хлеб и пиво), пшенице, поврћа (лук, сочиво) и воћа (урме, смокве).
  - Сточарство: говеда, овце, козе, свиње; волови и магарци као радна стока.
- Животни стандард и култура
  - Египат: одећа од лана, коришћење шминке (сенке, руж), играње друштвене игре „сенет”.
  - Месопотамија: општа радна обавеза за мушкарце, жене и децу; месо се углавном јело током верских празника.
  - Социјалне разлике: луксузни предмети попут огледала, накита и перика били су доступни само најбогатијима.

Лекција кроз датуме

605 г. пр. н. е. | Почетак владавине Небухаднезара (Навуходоносора) II

Небухаднезар (Навуходоносор) II постао је владар Нововавилонског царства. Захваљујући његовим великим градитељским подухватима (канали, мостови, храм посвећен богу Мардуку, капија богиње Иштар и чувени Семирамидини вртови), Вавилон је постао највелелепнији град Старог истока.

562 г. пр. н. е. | Крај владавине Небухаднезара (Навуходоносора) II

Завршетак владавине Небухаднезара (Навуходоносора) II, владара Нововавилонског царства.

522 г. пр. н. е. | Почетак владавине персијског цара Дарија Великог

Дарије Велики ступио је на власт у Персији. Спровео је велике реформе захваљујући којима је Персија постала добро уређена држава: поделио је земљу на двадесет провинција (сатрапија), ојачао порески систем, унапредио путну мрежу (Царски пут од Сарда до Сузе) и започео изградњу нове престонице, Персеполиса.

486 г. пр. н. е. | Крај владавине персијског цара Дарија Великог

Завршетак владавине Дарија Великог, током које је Персија доживела значајан успон и унутрашње уређење.

Египат

Државом је апсолутистички управљао фараон, док је кључна фигура у администрацији био везир, задужен за правосуђе, финансије и прикупљање пореза. Поред аристократије, значајан утицај имали су чиновници који су надгледали сложене иригационе системе, као и писари, чије је занимање било изузетно поштовано и често се преносило унутар породице. Друштвену пирамиду чинили су слободни грађани (сељаци, занатлије и трговци) и неслободно становништво, односно робови који су потицали из ратних похода или дужничких криза. Сви становници су, уз плаћање дажбина, имали строгу радну обавезу на државним пројектима попут изградње пирамида, храмова и саобраћајница.

Месопотамија

Владари месопотамских држава ослањали су се на разгранат апарат чиновника, у којем су често важне функције обављали чланови владарске династије. Већину друштва чинили су слободни људи различитих професија, од свештеника и лекара до ратара, док су робови били у власништву двора, храмова или племића. Током владавине Навуходоносора II (605–562. год. пре н. е.), Нововавилонско царство доживело је успон, а престоница Вавилон постала је архитектонско средиште захваљујући изградњи Иштар капије, Мардуковог храма и висећих вртова.

Свакодневни живот у старом Египту

Египатско друштво било је усмерено на пољопривреду у плодној долини Нила, где су се примарно узгајали јечам и пшеница, те разне врсте воћа и поврћа. Слободни радници на великим поседима често су исплаћивани у намирницама, а занатлије су радиле у склопу дворских или храмовних радионица. Исхрана је била разноврсна и обухватала је месо, пиво и вино, док је одећа израђивана од лана. Египћани су придавали велику важност физичком изгледу, користећи шминку и накит, док су доколицу проводили у лову или играјући друштвене игре као што је сенет.

Свакодневни живот у Месопотамији

У државама Месопотамије, поред развијене земљорадње и сточарства, градови су били центри трговине и занатства. Специфичност овог друштва била је општа радна обавеза која је обухватала чак и жене и децу. На политичком и административном плану, цар Дарије Велики (522–486. год. пре н. е.) спровео је темељне реформе, поделивши Персију на двадесет сатрапија и изградивши мрежу путева, међу којима се истицао Царски пут. Исхрана становништва базирала се на житарицама и производима из канала и река, док се месо конзумирало углавном током религиозних церемонија.