На основу текста извора, које су случајеви из уговора обавезне да једна другој пруже војну помоћ?

Према споразуму Србије и Бугарске из 1912. године, две државе су обавезне да једна другој пруже војну помоћ ако нека страна сила покуша да анектира или окупира било који део балканске територије која је под Османским царством. Помоћ се пружа целокупном снагом. Циљ уговора било је заједничко супротстављање продору страних сила на Балкан.

Балкански ратови

Најважније из лекције

План-резиме

Балкански савез
1. Узроци настанка и циљеви:
  1. Политичка, економска и војна криза Турске након Младотурске револуције (1908).
  2. Тежња за ослобођењем сународника од турске власти и протеривање Турака с Балкана.
  3. Тежње балканских држава за територијалним проширењем и укидањем феудалних односа.
  4. Спречавање продора Аустроугарске и Немачке према истоку.
2. Формирање савеза (1912):
  1. Чланице: Србија, Бугарска, Грчка и Црна Гора.
  2. Окосница: Споразум председника српске владе Милована Миловановића и бугарског премијера Ивана Гешова (спорна питања поделе Македоније остала неразјашњена).
  3. Подршка Русије ради јачања сопственог утицаја на Балкану.
Први балкански рат (1912–1913)
1. Почетак рата: Октобар 1912. нападом Црне Горе на Турску, након чега су се придружиле остале чланице савеза.
2. Војне операције:
  1. Српска војска (начелник Штаба Врховне команде војвода Радомир Путник; командант Прве армије престолонаследник Александар Карађорђевић):
    1. Победа код Куманова и ослобођење Скопља (октобар 1912).
    2. Победа код Битоља (новембар 1912).
    3. Ослобођење Косова, дела Метохије и продор кроз северну Албанију до Јадранског мора (Драч).
    4. Пружање војне помоћи Црној Гори при опсади Скадра и Бугарској при освајању Једрена.
  2. Црногорска војска: Борбе за Скадар уз српску помоћ.
  3. Бугарска војска: Продор до Једрена и његово заузимање уз помоћ српске војске.
  4. Грчка војска: Ослобођење Солуна и операције на југу.
3. Дипломатски притисак и последице:
  1. Аустроугарски ултиматум Србији и Црној Гори да напусте Скадар и приморје северне Албаније.
  2. Стварање државе Албаније под покровитељством Аустроугарске (Србија изгубила излаз на море).
4. Лондонски мировни уговор (мај 1913):
  1. Турска изгубила све територије на Балкану осим Цариграда са околином.
  2. Територијална проширења Србије: Рашка област, Косово, део Метохије и Вардарска Македонија (Пећ и Ђаковица припале Црној Гори).
Други балкански рат (1913)
1. Узрок: Незадовољство Бугарске поделом Македоније (уз подршку Аустроугарске) и одбијање Србије да уступи освојене територије због губитка албанског приморја. Рат има освајачки карактер.
2. Ток рата:
  1. Крајем јуна 1913. Бугарска изненада напала Србију.
  2. Битка на Брегалници (почетак јула 1913) – победа српске војске над бугарском.
  3. Улазак у рат против Бугарске: Црна Гора, Грчка, Румунија (напад са севера) и Турска (напад са југа).
3. Букурешки мир (август 1913) и крајњи исходи:
  1. Србија: Задржала Рашку, Косово, део Метохије и Вардарску Македонију; готово удвостручила територију, успоставила заједничку границу са Црном Гором, али уз више од 50.000 погинулих.
  2. Црна Гора: Проширила се на област Васојевића, део Метохије и део Скадарског језера.
  3. Грчка: Добила Егејску Македонију са Солуном, део Тракије, Епир и острва у Егејском мору.
  4. Румунија: Добила јужну Добруџу.
  5. Турска: Повратила Једрене и део Тракије.
  6. Бугарска: Поражена; сачувала само Пиринску Македонију и мањи део Тракије.

Лекција кроз датуме

1908 г. | Долазак Младотурака на власт у Османском царству

Младотурци су преузели власт у Истанбулу 1908. године, али њихове реформе нису поправиле тежак положај Срба и других балканских народа под турском влашћу.

26 февруари 1911 г. | Говор Николе Пашића у Народној скупштини

Председник владе Никола Пашић одржао је говор у Народној скупштини у коме је истакао неопходност припреме малих држава за рат ради очувања мира и сопствених интереса.

1912 г. | Формирање Балканског савеза

Србија, Бугарска, Грчка и Црна Гора склопиле су војно-политички савез са циљем ослобођења својих сународника и протеривања Османског царства са Балкана, уз дипломатску подршку Русије.

октомври 1912 г. | Почетак Првог балканског рата

Црна Гора је у октобру 1912. објавила рат Османском царству, након чега су у ратне операције ушле и остале чланице Балканског савеза (Србија, Бугарска и Грчка).

1912 г. | Кумановска битка

Српска војска извојевала је кључну победу над турском војском код Куманова и убрзо ослободила Скопље и простор Косова и Македоније.

ноември 1912 г. | Битољска битка

Средином новембра 1912. године српска војска је поразила турске снаге код Битоља, чиме су успешно окончане операције српске војске у Македонији.

май 1913 г. | Лондонски мир и завршетак Првог балканског рата

Потписивањем мировног уговора у Лондону окончан је Први балкански рат. Османско царство је изгубило све територије на Балкану осим Цариграда са околином, а на инсистирање Аустроугарске створена је држава Албанија.

юни 1913 г. | Почетак Другог балканског рата

Незадовољна поделом територија у Македонији, Бугарска је крајем јуна 1913. године извршила изненадни напад на српску војску, чиме је започео Други балкански рат.

юли 1913 г. | Битка на Брегалници

Почетком јула 1913. године српска војска је одлучно поразила бугарске снаге на реци Брегалници, након чега су у рат против Бугарске ушле и Румунија и Турска.

август 1913 г. | Букурешки мир и завршетак Другог балканског рата

Потписивањем мира у Букурешту крајем августа 1913. завршен је Други балкански рат. Поражена Бугарска морала је да се одрекне већег дела Македоније у корист Србије и Грчке, као и дела територија у корист Румуније и Турске.

Балкански савез

Историјске околности: Крајем XIX и почетком XX века Османско царство је захватила дубока државна и војна криза. Долазак Младотурака на власт 1908. године није донео очекивано побољшање права за хришћанско становништво под турском управом.
Формирање савеза: Србија, Бугарска, Грчка и Црна Гора, иако су раније стекле суверенитет, нису појединачно имале капацитет да поразе Турску и ослободе своје сународнике. Због тога је 1912. године закључен Балкански савез.
Дипломатска припрема: Темељ савеза био је војно-политички споразум Србије и Бугарске, договорен на тајном састанку премијера Милована Миловановића и Ивана Гешова (у возу Београд–Ниш), премда питање поделе македонских територија није било до краја прецизирано.
Улога великих сила: Савез је имао снажну подршку Руске империје, која је преко њега настојала да сузбије утицај Турске и онемогући надирање Аустроугарске и Немачке према Истоку (Drang nach Osten).
Основни циљеви рата: Потпуно протеривање Османлија са балканских простора, национално ослобођење потлачених народа, територијално проширење чланица савеза и сузбијање геополитичких притисака из Беча и Берлина.

Први балкански рат (1912–1913)

Почетак сукоба: Ратне операције започеле су у октобру 1912. године офанзивом Црне Горе, након чега су све савезнице ступиле у сукоб са Турском.
Војни успеси савезника:
- Србија: Под командом начелника Генералштаба војводе Радомира Путника и престолонаследника Александра Карађорђевића (команданта Прве армије), српске снаге су извојевале кључну победу код Куманова (октобар 1912), заузеле Скопље, а победом код Битоља (новембар 1912) ослободиле Вардарску Македонију. Српска војска је ослободила Косово, део Метохије и преко северне Албаније избила на Јадран, заузевши Драч.
- Црна Гора: Водила је дуготрајне борбе за Скадар, који је освојила уз српску подршку.
- Бугарска: Напредовала је преко Тракије и уз садејство српских трупа освојила снажно утврђено Једрене.
- Грчка: Ослободила је Епир, егејска острва и тријумфално ушла у Солун.
Дипломатски притисак и стварање Албаније: Због аустроугарских претњи ратом, српска и црногорска војска морале су да напусте приморске области и Скадар. На инсистирање Аустроугарске формирана је нова држава – Албанија, чиме је Србији онемогућен стратешки излаз на море.
Лондонски мировни уговор (мај 1913): Османско царство је поражено и принуђено да преда скоро све своје европске територије западно од линије Енос–Мидија, задржавши само Цариград са непосредним залеђем.
Добици Србије и Црне Горе: Србија је својој територији припојила Рашку област, Косово, део Метохије и Вардарску Македонију. Црна Гора се проширила на подручје Васојевића, део Метохије (Пећ и Ђаковица) и део Скадарског језера.

Други балкански рат (1913)

Узроци новог рата: Спор око поделе ослобођених области у Македонији. Пошто је Србија била приморана да напусти јадранску обалу, одбила је да Бугарској уступи читав претходно тражени део Македоније. Подстакнута од стране Аустроугарске, Бугарска се одлучила за војно решење.
Ток ратних дејстава: Бугарска је крајем јуна 1913. изненада напала српске положаје. У бици на реци Брегалници (почетак јула 1913), српска војска је нанела тежак пораз бугарским трупама.
Ширење савеза против Бугарске: Бугарску су истовремено напале Румунија са севера, Турска са југа (повративши Једрене), док су Грчка и Црна Гора војно подржале Србију.
Букурешки мир (август 1913): Бугарска је капитулирала и изгубила већину спорних територија. Румунија је добила Јужну Добруџу, Грчка Егејску Македонију и део Тракије, а Турска подручје Једрена. Бугарска је задржала Пиринску Македонију и део западне Тракије.
Последице балканских ратова:
- Балкански народи су се коначно ослободили вишевековне османске власти и феудализма, отворивши простор за убрзан привредни развој.
- Србија је из ратова изашла као победница, готово удвостручила своју територију и успоставила директну границу са Црном Гором.
- Победе су плаћене високом ценом – српска војска је претрпела губитке од преко 50.000 погинулих, уз огроман број рањених.

26. Балкански ратови

Изабери решење задатка:

Најважније из лекције

План-резиме

Лекција кроз датуме

1908 г. | Долазак Младотурака на власт у Османском царству