Кратак одговор
Вокатив: Милане, наставнице, дете, Милице, ђаци. У вокативу множине је именица ђаци.
Одговор
– Милане, јеси ли научио последњу лекцију?
– Нисам, наставнице. Нисам имао времена.
– Колико пута, дете, налазиш изговор за нерад?!
Наставница се затим обрати Милици:
– А ти, Милице, да ли си ти научила?
– Нисам ни ја – стиже спреман одговор.
– Е, моји ђаци, лоше сте се показали!
Милане, наставнице, дете, Милице, ђаци.
Издвојене именице су у падежу који називамо вокатив. Четири су у вокативу једнине, а једна у вокативу множине. То је именица ђаци.
Детаљан одговор
Корак 1: Подвлачимо све именице у тексту
Именице су речи које означавају бића, предмете, појаве и слично. Прочитаћемо текст и подвући све такве речи.
– Милане, јеси ли научио последњу лекцију?
– Нисам, наставнице. Нисам имао времена.
– Колико пута, дете, налазиш изговор за нерад?!
Наставница се затим обрати Милици:
– А ти, Милице, да ли си ти научила?
– Нисам ни ја – стиже спреман одговор.
– Е, моји ђаци, лоше сте се показали!
Речи ти и ја нису именице, већ заменице. Реч Е је узвик.
Корак 2: Издвајамо именице у вокативу
Вокатив је падеж којим дозивамо некога или му скрећемо пажњу. Такве именице не одговарају ни на једно питање и могу се слагати са узвиком ХЕЈ!. У писању се одвајају запетама. Зато бирамо само оне именице уз које можемо рећи „Хеј!“:
Милане, наставнице, дете, Милице, ђаци.
Именице лекцију, времена, пута, изговор, нерад, Наставница, Милици, одговор нису у вокативу. Оне имају службу у реченици и одговарају на падежна питања.
Корак 3: Одређујемо број
Милане, наставнице, дете и Милице стоје у једнини. Именица ђаци је у множини, јер се обраћамо већем броју ученика („моји ђаци“).
Издвојене именице су у падежу који називамо вокатив. Четири су у вокативу једнине, а једна у вокативу множине. То је именица ђаци.
