Најважније из лекције
План-резиме
-
Истраживање природе и експеримент
- Истраживање појава и процеса у природи врши се научно - посматрањем и извођењем огледа.
- Оглед (експеримент) је истраживање запажене појаве или процеса.
- Изводи се у природи, кућним условима (ако су безбедни) или у лабораторијама.
- Лабораторије су просторије опремљене уређајима, мерним инструментима, посуђем и хемикалијама.
-
Мере опреза и безбедност
- Хемијске супстанце су ситни састојци одређених особина који граде живу и неживу природу; могу бити опасне за човека и животну средину.
- Знаци упозорења на амбалажи и возилима означавају:
- Опасно по здравље.
- Отровно.
- Запаљиво.
- Експлозивно.
- Опасно по животну средину.
- Симболи и правила опреза:
- Пажљиво руковање оштрим предметима.
- Заштита очију коришћењем заштитних наочара.
- Заштита тела, коже и косе коришћењем белог мантила, рукавица и везивањем косе (или ношењем капе).
- Забрана јела и пића у лабораторији; обавезан надзор наставника и приступ апарату за гашење пожара.
- Безбедно одлагање опасног и запаљивог отпада на посебно место (никако у сливник или природу).
-
Научна метода
- Заснива се на радозналости, сумњичавости, логичком и критичком размишљању.
- Основни кораци научне методе:
- Посматрање и постављање питања.
- Формирање претпоставке (хипотезе) - понуђени одговор на питање.
- Тестирање претпоставке (експеримент) - одабир начина провере уз праћење фактора који утичу на исход.
- Резултати експеримента - прикупљање података (табеларно, графички или текстуално).
- Закључак - потврђивање или одбацивање почетне претпоставке.
- Презентација резултата - дељење сазнања (усмено излагање, постер или научни рад).
-
Историјски примери примене научне методе
- Џон Сноу (XIX век):
- Проблем: Епидемија колере у Лондону.
- Метод: Уцртавањем оболелих на мапу закључио да се болест шири водом из једне јавне чесме.
- Исход: Затварањем чесме зауставио епидемију.
- Александар Флеминг (1928. година):
- Проблем/Опажање: Плесан (буђ) у бактеријској култури у Петријевој шољи спречавала је раст бактерија.
- Исход: Открио први антибиотик - пеницилин (награђен Нобеловом наградом 1945. године).
- Џон Сноу (XIX век):
Оглед (експеримент) је планско истраживање неке природне појаве или процеса под тачно одређеним и контролисаним условима.
Огледи се могу изводити у природи (теренска истраживања), у лабораторијама или у кућним условима (уколико су безбедни).
Лабораторија је посебно опремљена просторија за научна истраживања у којој се налазе уређаји, мерни инструменти, посуђе и хемикалије.
Хемијске супстанце су ситни састојци одређених особина (боја, мирис, агрегатно стање) од којих је изграђена цела жива и нежива природа.
Многе хемикалије су опасне по здравље људи и животну средину, због чега се њихова паковања и транспортна возила видно обележавају знацима упозорења.
| Врста знака | Ознака и значење | Мере предострожности |
|---|---|---|
| Знаци упозорења |
• Опасно по здравље • Отровно • Запаљиво • Експлозивно • Опасно по животну средину |
Пажљиво читање етикета, рад у проветреном простору, избегавање директног удисања и контакта са кожом или очима. |
| Симболи опреза и заштите |
• Заштита коже, одеће и косе • Заштита очију • Руковање оштрим предметима • Правилно одлагање отпада |
Ношење белог мантила, заштитних рукавица, наочара и везивање косе (заштитна капа). Пажљив рад са стаклом и сечивима. |
Основна правила понашања у лабораторији:
- Хемикалијама и уређајима се рукује искључиво према упутству и под надзором наставника.
- У лабораторији је строго забрањено уношење хране и пића.
- У свакој лабораторији мора бити доступан исправан апарат за гашење пожара.
- Опасан, отрован и запаљив отпад одлаже се у посебно предвиђене судове, а не у сливник или комунално смеће.
Научна метода је систематичан начин истраживања природе заснован на радозналости, посматрању, сумњичавости и логичком закључивању.
Уочавање одређене појаве у природи и дефинисање јасног научног питања о томе зашто или како се она дешава.
Осмишљавање претпостављеног, логичног одговора на постављено питање који тек треба проверити.
Извођење огледа ради провере претпоставке, уз вођење рачуна о факторима који утичу на резултате.
Прикупљање, мерење и бележење података добијених током огледа (приказују се табеларно, графички или текстуално).
Упоређивање резултата са почетном претпоставком – претпоставка се потврђује или оповргава (одбацује).
Представљање открића другим људима кроз постера, усмено излагање, презентацију или научни рад.
Џон Сноу и сузбијање епидемије колере (Лондон, XIX век):
- Посматрање: Уцртавао је оболеле на мапу града и уочио да већина користи воду са исте јавне чесме.
- Претпоставка: Загађена вода са јавне чесме је извор ширења заразе.
- Тестирање (акција): Скинуо је ручицу са чесме и тиме онемогућио њено даље коришћење.
- Резултат и закључак: Епидемија је заустављена, чиме је потврђено да се болест преноси путем воде.
Александар Флеминг и откриће пеницилина (1928. година):
- Посматрање: Приметио је да је у нехотице отвореној Петријевој шољи израсла плесан (буђ) око које су бактерије угинуле.
- Претпоставка и закључак: Буђ производи супстанцу која уништава бактерије и спречава њихов раст.
- Значај: Откривен је пеницилин, први ефикасан антибиотик, чиме је спасено више милиона људских живота.
Истраживање природе: Наука истражује појаве путем пажљивог посматрања и извођења експеримената (огледа).
Безбедност на раду: Опасне супстанце носе ознаке упозорења (отровно, запаљиво, експлозивно), а при раду је обавезна заштитна опрема (мантил, наочаре, рукавице) и надзор одраслих.
Научни метод: Чине га кораци: посматрање и питање → претпоставка → експеримент → резултати → закључак → презентација.
Историјски значај: Примери др Џона Сноуа (колера) и Александра Флеминга (пеницилин) показују да су пажљиво посматрање и логичко закључивање темељ великих научних открића.
Безбедност на раду: Опасне супстанце носе ознаке упозорења (отровно, запаљиво, експлозивно), а при раду је обавезна заштитна опрема (мантил, наочаре, рукавице) и надзор одраслих.
Научни метод: Чине га кораци: посматрање и питање → претпоставка → експеримент → резултати → закључак → презентација.
Историјски значај: Примери др Џона Сноуа (колера) и Александра Флеминга (пеницилин) показују да су пажљиво посматрање и логичко закључивање темељ великих научних открића.
