Корице уџбеника

1.19. Самопровера - Шта Сам До Сада Научио/Научила

Изабери решење задатка:

Задатак 4

Најважније из лекције

План-резиме

  1. Особине живих бића

    1. Заједничке особине по којима се жива бића разликују од неживе природе:
      1. Исхрана
      2. Дисање
      3. Раст и развиће
      4. Размножавање
      5. Кретање
      6. Реаговање на надражаје из околине
    2. Кружење материје и енергије:
      1. Након смрти, жива бића постају део неживе природе.
      2. Материја и енергија непрекидно круже између живе и неживе природе.
  2. Ћелија - основна јединица грађе

    1. Дефиниција и улога:
      1. Основна јединица грађе и функције свих живих бића.
      2. Деобом једне ћелије настају две нове, чиме се организам развија и обнавља.
    2. Разноврсност и видљивост:
      1. Ћелије се разликују по величини и облику (нпр. лоптасте, плочасте, цилиндричне, звездасте).
      2. Величина и облик ћелија нису исти за сва жива бића.
      3. Већина ћелија је видљива само помоћу микроскопа, док су поједине (као што је ћелија у птичјем јајету) видљиве голим оком.
  3. Типови исхране организама

    1. Аутотрофни организми (аутотрофи):
      1. Сами себи производе/стварају храну.
    2. Хетеротрофни организми (хетеротрофи):
      1. Хране се другим организмима јер не могу сами да производе храну.
    3. Организми са мешовитим начином исхране:
      1. Имају способност да сами стварају храну, али се могу хранити и готовом храном из околине.
  4. Биодиверзитет (биолошка разноврсност)

    1. Дефиниција:
      1. Означава укупно богатство и разноврсност свих врста живих бића на одређеном простору.
    2. Значај:
      1. Већи биодиверзитет представља веће природно богатство датог екосистема или подручја.
  5. Реакција биљака на надражаје

    1. Биљке активно одговарају на промене спољашњих фактора из животне средине:
      1. Сунцокрет - покреће цветну главицу пратећи кретање Сунца.
      2. Маслачак - отвара и затвара цветну главицу.
      3. Лала и друге биљке - реагују на промене у светлости и влажности ваздуха.
Особине живих бића представљају заједничке животне процесе по којима се жива природа разликује од неживе:
  • Исхрана – узимање или стварање хранљивих материја неопходних за живот.
  • Дисање – процес размене гасова (узимање кисеоника и ослобађање угљен-диоксида) којим се ослобађа енергија за ћелијске процесе.
  • Раст и развиће – увећање масе и запремине организма, као и промене током животног циклуса до стицања полне зрелости.
  • Размножавање – способност стварања потомства и обезбеђивање опстанка врсте.
  • Кретање – способност покретања читавог тела или појединих делова.
  • Реаговање на надражаје (осетљивост) – способност примања сигнала из спољашње средине и одговарања на њих.
Жива и нежива природа су нераскидиво повезане. Након завршетка животног века, материје које су изграђивале организам враћају се у неживу природу, чиме се омогућава стално кружење материје и проток енергије.
Ћелија је основна јединица грађе и функције свих живих бића. Сви организми изграђени су од једне или више ћелија.
Размножавање и обнављање: Нове ћелије настају деобом већ постојећих ћелија (од једне ћелије настају две нове), што омогућава раст организма и замену оштећених делова.

Разноврсност ћелија

  • Облик: Ћелије нису истог облика – могу бити лоптасте, плочасте, цилиндричне или звездасте (као што су нервне ћелије).
  • Величина: Већина ћелија је микроскопске величине и не види се голим оком. Изузетак представљају поједине веома велике ћелије, попут јајне ћелије птица (жуманце у кокошијем јајету).
Према начину на који долазе до органских материја, организми се деле на:
Аутотрофни организми (аутотрофи) – сами себи стварају храну (органске материје) из неорганских супстанци из природе уз помоћ светлосне енергије (нпр. биљке кроз процес фотосинтезе).
Хетеротрофни организми (хетеротрофи) – не могу сами стварати храну, већ узимају готове органске материје хранећи се другим живим бићима или њиховим остацима (животиње, гљиве, многе бактерије).
Миксотрофи: Поједини организми имају способност комбиноване исхране – у зависности од услова могу сами стварати храну или је узимати из спољашње средине.
Иако немају чулне органе и нервни систем попут животиња, биљке реагују на надражаје из околине (светлост, температура, влажност ваздуха, додир).
Биљка Спољашњи фактор (надражај) Реакција биљке
Сунцокрет Сунчева светлост Окретање цветне главице према положају Сунца током дана
Маслачак Светлост и доба дана Отварање цветне главице дању и затварање пред ноћ или кишу
Лала Температура, светлост и влажност Отварање и затварање цветног омотача
Биодиверзитет представља биолошку разноврсност свих живих бића на одређеном станишту, екосистему или на целој планети Земљи.
Што је биодиверзитет већи, то је природна заједница стабилнија, здравија и богатија врстама.
Дихотомни кључ је биолошко помагало које служи за лакше одређивање и препознавање непознатих врста живих бића. Заснива се на систему разгранатих питања са два понуђена одговора (принцип ДА / НЕ или избор између два супротстављена обележја).
Особине живота: Сва жива бића дишу, хране се, расту, развијају се, размножавају, крећу и одговарају на надражаје из средине.
Ћелија: Основна градивна јединица; разликује се по облику (лоптасте, плочасте, цилиндричне, звездасте) и величини (већином микроскопске, осим јајних ћелија).
Исхрана: Аутотрофи (сами стварају храну) и хетеротрофи (узимају готову храну).
Надражљивост код биљака: Биљке покретима делова тела реагују на промене светлости, температуре и влаге.
Биодиверзитет: Означава богатство различитих врста на једном простору, а за њихово препознавање користи се дихотомни кључ.

Савладај
домаћи
уз хиљаде решења, лекција и тестова: