Најважније из лекције
План-резиме
-
Особине живих бића
- Заједничке особине по којима се жива бића разликују од неживе природе:
- Исхрана
- Дисање
- Раст и развиће
- Размножавање
- Кретање
- Реаговање на надражаје из околине
- Кружење материје и енергије:
- Након смрти, жива бића постају део неживе природе.
- Материја и енергија непрекидно круже између живе и неживе природе.
- Заједничке особине по којима се жива бића разликују од неживе природе:
-
Ћелија - основна јединица грађе
- Дефиниција и улога:
- Основна јединица грађе и функције свих живих бића.
- Деобом једне ћелије настају две нове, чиме се организам развија и обнавља.
- Разноврсност и видљивост:
- Ћелије се разликују по величини и облику (нпр. лоптасте, плочасте, цилиндричне, звездасте).
- Величина и облик ћелија нису исти за сва жива бића.
- Већина ћелија је видљива само помоћу микроскопа, док су поједине (као што је ћелија у птичјем јајету) видљиве голим оком.
- Дефиниција и улога:
-
Типови исхране организама
- Аутотрофни организми (аутотрофи):
- Сами себи производе/стварају храну.
- Хетеротрофни организми (хетеротрофи):
- Хране се другим организмима јер не могу сами да производе храну.
- Организми са мешовитим начином исхране:
- Имају способност да сами стварају храну, али се могу хранити и готовом храном из околине.
- Аутотрофни организми (аутотрофи):
-
Биодиверзитет (биолошка разноврсност)
- Дефиниција:
- Означава укупно богатство и разноврсност свих врста живих бића на одређеном простору.
- Значај:
- Већи биодиверзитет представља веће природно богатство датог екосистема или подручја.
- Дефиниција:
-
Реакција биљака на надражаје
- Биљке активно одговарају на промене спољашњих фактора из животне средине:
- Сунцокрет - покреће цветну главицу пратећи кретање Сунца.
- Маслачак - отвара и затвара цветну главицу.
- Лала и друге биљке - реагују на промене у светлости и влажности ваздуха.
- Биљке активно одговарају на промене спољашњих фактора из животне средине:
Особине живих бића представљају заједничке животне процесе по којима се жива природа разликује од неживе:
- Исхрана – узимање или стварање хранљивих материја неопходних за живот.
- Дисање – процес размене гасова (узимање кисеоника и ослобађање угљен-диоксида) којим се ослобађа енергија за ћелијске процесе.
- Раст и развиће – увећање масе и запремине организма, као и промене током животног циклуса до стицања полне зрелости.
- Размножавање – способност стварања потомства и обезбеђивање опстанка врсте.
- Кретање – способност покретања читавог тела или појединих делова.
- Реаговање на надражаје (осетљивост) – способност примања сигнала из спољашње средине и одговарања на њих.
Жива и нежива природа су нераскидиво повезане. Након завршетка животног века, материје које су изграђивале организам враћају се у неживу природу, чиме се омогућава стално кружење материје и проток енергије.
Ћелија је основна јединица грађе и функције свих живих бића. Сви организми изграђени су од једне или више ћелија.
Размножавање и обнављање: Нове ћелије настају деобом већ постојећих ћелија (од једне ћелије настају две нове), што омогућава раст организма и замену оштећених делова.
Разноврсност ћелија
- Облик: Ћелије нису истог облика – могу бити лоптасте, плочасте, цилиндричне или звездасте (као што су нервне ћелије).
- Величина: Већина ћелија је микроскопске величине и не види се голим оком. Изузетак представљају поједине веома велике ћелије, попут јајне ћелије птица (жуманце у кокошијем јајету).
Према начину на који долазе до органских материја, организми се деле на:
Аутотрофни организми (аутотрофи) – сами себи стварају храну (органске материје) из неорганских супстанци из природе уз помоћ светлосне енергије (нпр. биљке кроз процес фотосинтезе).
Хетеротрофни организми (хетеротрофи) – не могу сами стварати храну, већ узимају готове органске материје хранећи се другим живим бићима или њиховим остацима (животиње, гљиве, многе бактерије).
Миксотрофи: Поједини организми имају способност комбиноване исхране – у зависности од услова могу сами стварати храну или је узимати из спољашње средине.
Иако немају чулне органе и нервни систем попут животиња, биљке реагују на надражаје из околине (светлост, температура, влажност ваздуха, додир).
| Биљка | Спољашњи фактор (надражај) | Реакција биљке |
|---|---|---|
| Сунцокрет | Сунчева светлост | Окретање цветне главице према положају Сунца током дана |
| Маслачак | Светлост и доба дана | Отварање цветне главице дању и затварање пред ноћ или кишу |
| Лала | Температура, светлост и влажност | Отварање и затварање цветног омотача |
Биодиверзитет представља биолошку разноврсност свих живих бића на одређеном станишту, екосистему или на целој планети Земљи.
Што је биодиверзитет већи, то је природна заједница стабилнија, здравија и богатија врстама.
Дихотомни кључ је биолошко помагало које служи за лакше одређивање и препознавање непознатих врста живих бића. Заснива се на систему разгранатих питања са два понуђена одговора (принцип ДА / НЕ или избор између два супротстављена обележја).
Особине живота: Сва жива бића дишу, хране се, расту, развијају се, размножавају, крећу и одговарају на надражаје из средине.
Ћелија: Основна градивна јединица; разликује се по облику (лоптасте, плочасте, цилиндричне, звездасте) и величини (већином микроскопске, осим јајних ћелија).
Исхрана: Аутотрофи (сами стварају храну) и хетеротрофи (узимају готову храну).
Надражљивост код биљака: Биљке покретима делова тела реагују на промене светлости, температуре и влаге.
Биодиверзитет: Означава богатство различитих врста на једном простору, а за њихово препознавање користи се дихотомни кључ.
Ћелија: Основна градивна јединица; разликује се по облику (лоптасте, плочасте, цилиндричне, звездасте) и величини (већином микроскопске, осим јајних ћелија).
Исхрана: Аутотрофи (сами стварају храну) и хетеротрофи (узимају готову храну).
Надражљивост код биљака: Биљке покретима делова тела реагују на промене светлости, температуре и влаге.
Биодиверзитет: Означава богатство различитих врста на једном простору, а за њихово препознавање користи се дихотомни кључ.
