Корице уџбеника

1.23. Како жива бића проналазе решења за „проблеме“ у природи

Изабери решење задатка:

Задатак 1 (бесплатан)

Кратак одговор

Биљоједи – б; Месоједи – в, д; Тркачи – ђ; Летачи – г; Пливачи – а.

Одговор

Биљоједи: б (пчела). Месоједи: в (вук) и д (мачка). Тркачи: ђ (јелен). Летачи: г (голуб). Пливачи: а (риба).

Детаљан одговор

Животиње се разврставају према начину исхране и начину кретања. Пчела (б) се храни нектаром и полном прашином, па је биљоjед. Вук (в) и мачка (д) лове друге животиње, па су месоједи. Јелен (ђ) трчи и брзо се креће по копну, па је тркач. Голуб (г) лети, па је летач. Риба (а) живи у води и плива, па је пливач. На овај начин иста животиња се сврстава по особини која се тражи.

Најважније из лекције

План-резиме

  1. Појам прилагођености (адаптације)

    • Прилагођености или адаптације су наследне особине помоћу којих жива бића савладавају захтеве („проблеме”) животне средине и опстају у њој.
    • Огледају се кроз:
      • Спољашњи изглед и грађу тела
      • Животне процесе
      • Понашање
      • Начин исхране
  2. Различита и слична решења у природи

    • Различита решења за исти проблем: Организми на истом станишту могу развити потпуно различите начине прилагођавања (нпр. слепи миш, лептир и птица лете на различите начине).
    • Слична решења код несродних врста: Слични услови средине доводе до развоја сличних особина (нпр. крила код инсеката, изумрлих гмизаваца, птица и сисара).
  3. Прилагођености код животиња

    • Животиње се разликују и групишу према:
      • Средини у којој живе (копнене, водене, копнено-водене)
      • Начину кретања (скакачи, пливачи, тркачи, летачи, ходачи)
      • Начину исхране (биљоједи, месоједи, сваштоједи)
      • Задржавању топлоте (крзно, перје)
      • Типу склоништа (дупља дрвета, гнездо, рупа у земљи, пећина, вода)
      • Заштити од предатора (чула вида, слуха и њуха, брзина, камуфлажа/уклапање бојом у средину)
      • Периоду активности (дневне, ноћне, активне у сумрак)
  4. Прилагођености и подела биљака

    • Подела према грађи стабла:
      • Дрво – вишегодишња биљка са кореном, једним одрвенелим стаблом и крошњом.
      • Жбун – вишегодишња биљка чије одрвенело стабло почиње да се грана од саме земље.
      • Зељасте биљке – биљке са меким, неодрвенелим стаблом (могу бити једногодишње, двогодишње или вишегодишње).
    • Подела дрвећа:
      • Према листању: листопадно (одбацује лишће у јесен) и вечнозелено/зимзелено.
      • Према облику листа: са игличастим листовима и са широком лисном површином.
      • Према облику крошње: нпр. крошња у облику пирамиде.
  5. Утицај спољашње средине на облик организама

    • Фактори неживе природе могу директно мењати облик појединачних организама (нпр. усамљено дрво на ветровитом месту развија једнострану крошњу и добија „облик заставе” услед деловања сталних јаких ветрова).
Прилагођеност (адаптација) је скуп особина које живо биће поседује и наслеђује, а које су настале током дугог временског периода као одговор на услове животне средине ради лакшег опстанка.
Прилагођености се испољавају кроз: спољашњи изглед, унутрашњу грађу, животне процесе, начин исхране и понашање.
Особина / Потреба Различити облици прилагођености код животиња
Исхрана Биљоједи, месоједи, сваштоједи
Задржавање топлоте Крзно (код сисара), перје (код птица)
Кретање Трчање, скакање, пливање, летење, ходање
Склониште У води, у дупљи дрвета, у гнезду, у рупи у земљи, у пећини
Заштита од предатора Оштра чула (вид, слух, њух), брзо кретање, камуфлажа (уклапање бојом тела у средину)
Организми који деле исто станиште могу имати сасвим различита решења за опстанак, док врсте које нису блиско сродне могу развити сличне особине под утицајем сличних животних услова.
Пример летења: За кретање кроз ваздух крила су развиле потпуно различите групе животиња:
  • Инсекти (нпр. вилин коњиц, лептир)
  • Изумрли гмизавци (птеродактил)
  • Птице (нпр. орао, врабац)
  • Сисари (нпр. слепи миш)
Дрво – вишегодишња биљка која има развијен корен, јединствено дрвенасто стабло (дебло) и крошњу коју чине гране с листовима.
Жбун – вишегодишња биљка са дрвенастим стаблом чије гранање почиње од саме земље (нема изражено јединствено дебло).
Зељаста биљка – биљка са меким, сочним и неодрвенелим стаблом (може бити једногодишња, двогодишња или вишегодишња).
Разлике код дрвенастих биљака:
  • Према листању:
    • Листопадно дрвеће – одбацује лишће пред неповољан период (у јесен).
    • Вечнозелено (зимзелено) дрвеће – задржава лишће током целе године.
  • Према облику листа: игличасти листови (четине) или листови са широком лисном површином.
  • Према облику крошње: разграната, пирамидална, купаста итд.
Услови спољашње средине могу директно обликовати изглед појединачног организма током његовог раста и развоја.
Крошња у облику заставе: Дрвеће које расте на отвореним, ветровитим стаништима изложено је сталним јаким ветровима. Гране расту готово искључиво у смеру дувања ветра, чиме крошња поприма облик заставе или једра.
Адаптације: Наследне особине грађе, функције и понашања које омогућавају опстанак у одређеној средини.
Слични услови – слична решења: Различите групе организама могу развити сличне органе за исте потребе (нпр. крила код инсеката, птица и слепих мишева).
Облици биљака: Биљке делимо на дрвеће, жбунове и зељасте биљке; дрвеће се даље разликује према облику листа (игличасти/широки), облику крошње и листању (листопадно/зимзелено).
Утицај спољашњих фактора: Фактори попут ветра могу значајно изменити раст и облик биљке (нпр. облик заставе).

Савладај
домаћи
уз хиљаде решења, лекција и тестова: