Најважније из лекције
План-резиме
-
Појам и састав земљишта
- Дефиниција: Земљиште је танак спољашњи слој Земљине коре који пружа станиште бројним организмима, омогућава узгој биљака за храну, производњу кисеоника и пречишћавање воде за пиће.
- Састав: Смеша различитих минерала, ваздуха, воде и органских материја (остаци угинулих биљака и животиња).
- Фактори образовања: Клима, живи организми, рељеф, геолошка подлога (стене) и време.
- Топли и влажни услови убрзавају процес настанка земљишта.
-
Улога живих организама у формирању земљишта
- Биљке: Корење продире у дубину, уситњава подлогу и лучи супстанце које, уз помоћ воде, разарају стене.
- Животиње: Копањем канала (ходника) растресају тло, чиме повећавају проток ваздуха и стварају ситне, меке честице хранећи се органским остацима.
-
Прилагођености животиња за живот под земљом
- Опште адаптације:
- Цилиндричан облик тела погодан за лакше пробијање кроз подлогу.
- Слабо развијено чуло вида, мале или закржљале очи и уши.
- Добро развијена чула мириса, слуха и додира (нпр. осетљиве длачице/бркови).
- Европска кртица:
- Цилиндрично тело и закржљале очи скривене испод коже.
- Широки, снажни предњи удови са канџама прилагођени за ефикасно копање.
- Растресањем и превртањем тла повећава његову плодност.
- Остали представници: Слепо куче (снажни зуби за копање/исхрану), ровац и шумски зглавкари.
- Опште адаптације:
-
Значај кишних глиста („еколошки инжењери”)
- Улога разлагача: Хране се угинулим биљним материјалом и праве пролазе кроз тло.
- Побољшање особина земљишта: Стварају глистењак (глисњак), обогаћују земљиште кисеоником, чине га растреситим и значајно повећавају његову плодност.
- Заступљеност: Највећи број јединки по запремини земљишта налази се у шумским стаништима (шумској стељи).
Земљиште је танак, плодан спољашњи слој Земљине коре који представља посебну животну средину за многа жива бића.
Састав земљишта:
- Минералне материје – ситне честице настале разлагањем и уситњавањем матичних стена.
- Вода – налази се у порама између честица тла и садржи растворене материје.
- Ваздух – богат кисеоником неопходним за дисање подземних организама.
- Органске супстанце – остаци угинулих биљака и животиња у различитим фазама распадања (хумус).
Значај земљишта:
- Омогућава гајење и раст биљака, које производе већину хране и кисеоник.
- Служи као природан филтер (пречишћавач) воде коју пијемо.
- Обезбеђује дом, храну, влагу и заклон многим врстама животиња и микроорганизама.
На образовање различитих типова земљишта утиче пет кључних чинилаца: клима, организам, рељеф, геолошка подлога (стене) и време.
У топлим и влажним пределима земљиште се ствара знатно брже јер се стене и органски остаци брже распадају под дејством воде, топлоте и микроорганизама.
Улога живих бића у формирању земљишта:
- Биљке: њихово корење продире дубоко, уситњава стенску подлогу и лучи хемијске супстанце које је додатно разарају.
- Животиње: кретањем и бушењем ходника растресају тло, омогућавају продор воде и ваздуха, те својом исхраном уситњавају органске остатке.
Услови у земљишту обухватају потпуни мрак, ограничен простор и уједначенију температуру. Животиње које настањују ову средину развиле су специфичне адаптације:
- Ваљкаст (цилиндричан) облик тела – омогућава лакше пробијање и кретање кроз збијено тло.
- Редуковано чуло вида – очи су врло мале или закржљале и често прекривене кожом, јер нема светлости.
- Умањене или одсутне ушне шкољке – спречавају улазак земље у ушни канал.
- Изузетно развијена чула мириса, додира и слуха – помажу у оријентацији и проналажењу хране у тами (нпр. чулне длачице и бркови).
- Органи прилагођени копању: снажни предњи удови са чврстим канџама или велики, истурени секутићи.
Примери прилагођених подземних становника:
- Европска кртица: има цилиндрично тело, широке предње удове окренуте у страну са јаким канџама (попут лопатица), мале очи испод коже и врло осетљив њух и слух. Копањем растреса земљу и побољшава њену плодност.
- Слепо куче: глодар са цилиндричним телом и снажним истуреним секутићима којима копа подземне ходнике и храни се корењем.
- Европски ровац: инсект чији су предњи удови специјализовани за ровење и бушење канала кроз земљу.
Кишне глисте су чланковити подземни организми без удова који имају улогу разлагача у екосистему.
Хранећи се угинулим биљним материјалом и земљом, глисте стварају глистењак (глисњак) – фино прерађен органски материјал богат храњивим материјама, који тло чини изузетно плодним. Због тога се називају „еколошким инжењерима”.
Након обилних киша, вода испуни ваздушне поре у земљишту, чиме се количина кисеоника драстично смањује. Због опасности од гушења, кишне глисте тада напуштају своје ходнике и излазе на површину.
Бројност кишних глиста директно показује квалитет и плодност тла:
Шумска стеља (површински слој од опалог лишћа и грана) садржи највише влаге и органске хране, па зато има и највећи број глиста и осталих ситних организама (стоноге, пауци, пужеви).
| Тип земљишта | Просечан број глиста по \(1\text{ m}^3\) |
|---|---|
| Пољопривредно земљиште (њива) | 5 – 30 јединки |
| Земљиште на ливади | 10 – 50 јединки |
| Земљиште у шуми (шумска стеља) | 10 – 80 јединки |
Земљиште као животна средина: Представља танак површински слој састављен од минерала, воде, ваздуха и органских материја (хумуса), на чије формирање утичу клима, стене, рељеф, време и живи организми.
Прилагођености на живот у земљи: Ваљкасто тело, закржљале очи и уши, добро развијена чула додира, мириса и слуха, као и специјализовани делови тела за копање (снажни удови код кртице и ровца, велики секутићи код слепог кучета).
Еколошка улога глиста: Као разлагачи, оне проласком кроз земљу праве канале, проветравају тло и производе глистењак, чиме директно повећавају плодност земљишта (најгушће су насељене у влажној шумској стељи).
Прилагођености на живот у земљи: Ваљкасто тело, закржљале очи и уши, добро развијена чула додира, мириса и слуха, као и специјализовани делови тела за копање (снажни удови код кртице и ровца, велики секутићи код слепог кучета).
Еколошка улога глиста: Као разлагачи, оне проласком кроз земљу праве канале, проветравају тло и производе глистењак, чиме директно повећавају плодност земљишта (најгушће су насељене у влажној шумској стељи).
