Најважније из лекције
План-резиме
-
Прилагођеност (адаптација)
- Особина организма која му омогућава да преживи у свом станишту и остави потомство.
- Слични животни услови стварају сличне телесне особине код различитих врста:
- Цилиндричан облик тела код организама који живе у земљишту.
- Облик тела водених организама (риба) усклађен са брзином и делом речног тока.
-
Временска организација организама
- Дневна организација (одговор на смену дана и ноћи):
- Покрети биљака: окретање главице сунцокрета ка сунцу, отварање и затварање цветова маслачка и ноћне фрајле.
- Дневне и ноћне животиње: активности прилагођене светлу или мраку (ноћу су активни шумска сова, слепи миш, јеж).
- Сезонска организација (одговор на смену годишњих доба):
- Сеоба (миграција): одлазак појединих птица у топлије крајеве због ниских температура и недостатка хране.
- Лињање: замена крзна код сисара или перја код птица и промена њихове густине ради терморегулације.
- Зимско мировање: стање смањене активности током неповољног зимског периода (нпр. мрки медвед, жаба крастача).
- Дневна организација (одговор на смену дана и ноћи):
-
Специфичне адаптације животиња
- Балкански рис (прилагођености грабљивице):
- Мекани јастучићи на шапама и дуге ноге за нечујно прикрадање и брз скок.
- Оштре канџе, јаке вилице и зуби за хватање и усмрћивање плена.
- Чуперци на ушима и длаке на образима који функционишу као додатни чулни сензори.
- Оштар вид и слух за лако лоцирање плена.
- Заштитна боја и шаре крзна које пружају камуфлажу у шуми.
- Водене птице (прилагођености за боравак у води):
- Лучење масноће из тртичне жлезде којом премазују перје чинећи га водоотпорним.
- Задржавање слоја топлог ваздуха између паперја и контурног перја који омогућава плутање и топлотну изолацију.
- Балкански рис (прилагођености грабљивице):
-
Протокол научне методе
- Посматрање и постављање питања: уочавање природне појаве и дефинисање истраживачког проблема.
- Формирање претпоставке (хипотезе): предлагање могућег објашњења или одговора.
- Спровођење експеримента: одређивање тока, услова и трајања практичне провере.
- Прикупљање резултата: бележење запажања и података добијених експериментом.
- Доношење закључка: утврђивање да ли је почетна претпоставка потврђена или одбачена.
Прилагођеност (адаптација) је скуп особина организма које му помажу да преживи у условима своје животне средине и остави потомство.
Слични услови у животној средини доводе до развоја сличних телесних облика и особина код различитих врста живих бића.
Примери прилагођености средини:
- Органиizmi у земљишту: често имају издужен, ваљкаст (цилиндричан) облик тела који олакшава кретање кроз подлогу (нпр. кишна глиста).
- Водени организми: облик тела риба прилагођен је кретању кроз воду и зависи од дела речног тока у коме живе.
- Биљке сушних станишта: имају меснате, сочне делове у којима складиште резерве воде за периоде суше.
Дневна организација обухвата промене у активности и понашању живих бића усклађене са сменом дана и ноћи.
- Биљке: кретање главице сунцокрета према сунцу, отварање цветова дању (маслачак) или отварање цветова искључиво ноћу (ноћна фрајла).
- Дневне животиње: сиви соко, сури орао, скакавац, мрав, веверица.
- Ноћне животиње: шумска сова, слепи миш, шумски миш, европски јеж, мачка.
Сезонска организација обухвата промене које прате годишња доба (температурне промене, доступност хране и дужину дана).
- Сеоба (миграција): одлазак птица селица (нпр. ласте, бела и црна рода) у топлије крајеве услед хладноће и недостатка хране током јесени и зиме.
- Лињање: периодично одбацивање и обнављање длаке код сисара (нпр. вук, дивља свиња) или перја код птица, чиме се мења густина и дебљина крзна/перја.
- Зимско мировање: стање смањене активности и успореног метаболизма током зиме (нпр. мрки медвед, жаба крастача).
- Стална активност: врсте које остају активне током читаве године без мировања или сеобе (нпр. врабац).
| Врста организма | Тип понашања током године | Период активности |
|---|---|---|
| Врабац | Стална активност | Активан током сва 4 годишња доба |
| Мрки медвед / Жаба крастача | Зимско мировање | Активни у пролеће, лето и јесен; мирују зими |
| Бела рода / Ласта | Сеоба (миграција) | Активне у пролеће и лето; селе се у јесен и зиму |
Балкански рис (строго заштићена европска дивља мачка) поседује прилагођености за успешан и нечујан лов:
- Меки јастучићи на шапама и дуге ноге: омогућавају тихо прикрадање плену и ефикасно скакање.
- Оштре канџе и снажне вилице: служе за хватање и задржавање плена.
- Чуперци на ушима и дуге длаке на образима: служе као прецизни чулни сензори за одређивање положаја плена и опасности.
- Изузетно развијен слух и вид: омогућавају лоцирање плена у сумрак и ноћу.
- Пегаво и заштитно обојено крзно: омогућава камуфлажу у шумском станишту.
Водене птице (нпр. патка, ћубасти гњурац) поседују прилагођености за дуг боравак у хладној води:
- Тртична жлезда: лучи масноћу којом птице кљуном премазују перје, чинећи га потпуно непропусним за воду (водоотпорност).
- Ваздушни термоизолациони слој: слој ваздуха заробљен између контурног перја и паперја спречава губитак топлоте и истовремено повећава пловност на води.
Научна метода је систематичан начин истраживања природних појава кроз тачно утврђене кораке:
Посматрање и постављање питања: уочавање природне појаве и дефинисање истраживачког питања.
Формирање претпоставке (хипотезе): предлагање могућег одговора или објашњења на постављено питање.
Спровођење експеримента: извођење огледа уз праћење тачног тока и трајања ради тестирања претпоставке.
Прикупљање и обрада резултата: бележење свих промена и мерења добијених током огледа.
Закључак: тумачење резултата при чему се почетна претпоставка потврђује или одбацује.
Прилагођеност: Адаптације омогућавају опстанак и размножавање у специфичним животним условима (нпр. ваљкасто тело под земљом, сочно стабло у суши).
Дневни и сезонски ритмови: Организми усклађују живот са сменом дана и ноћи (дневне и ноћне врсте, отварање цветова) и сменом годишњих доба (сеобе птица због хладноће и хране, лињање, зимски сан).
Специјализована грађа: Плен и грабљивице развијају сложене телесне структуре за опстанак (нпр. чулни чуперци и јастучићи шапа код риса, масно перје и паперје код водених птица).
Научни метод: Истраживање природе се заснива на низу корака: посматрање \(\rightarrow\) хипотеза \(\rightarrow\) експеримент \(\rightarrow\) резултат \(\rightarrow\) закључак.
Дневни и сезонски ритмови: Организми усклађују живот са сменом дана и ноћи (дневне и ноћне врсте, отварање цветова) и сменом годишњих доба (сеобе птица због хладноће и хране, лињање, зимски сан).
Специјализована грађа: Плен и грабљивице развијају сложене телесне структуре за опстанак (нпр. чулни чуперци и јастучићи шапа код риса, масно перје и паперје код водених птица).
Научни метод: Истраживање природе се заснива на низу корака: посматрање \(\rightarrow\) хипотеза \(\rightarrow\) експеримент \(\rightarrow\) резултат \(\rightarrow\) закључак.
