Корице уџбеника

1.15. Питања

Изабери решење задатка:

Задатак 9

Најважније из лекције

МКТ и Термодинамика: МКТ описује гас микроскопски (статистички просек брзина и енергија), док термодинамика посматра макроскопске параметре (\(p, V, T\)).
Количина супстанце: \(n = \frac{N}{N_A} = \frac{m}{M}\); концентрација \(n_0 = \frac{N}{V}\).
Основна једначина МКТ: \(p = \frac{2}{3}n_0 \bar{E}_k = \frac{1}{3}n_0 m_0 \bar{v}^2\). Притисак настаје еластичним ударима молекула о зидове суда.
Температура и брзине: \(\bar{E}_k = \frac{3}{2}kT\). Апсолутна нула (\(0\text{ K}\)) је стање мировања честица. Статистичке брзине расту са \(\sqrt{T}\), а опадају са \(\sqrt{M}\) (\(v_v = \sqrt{\frac{2RT}{M}}\), \(\bar{v} = \sqrt{\frac{3RT}{M}}\)).
Једначина стања идеалног гаса: \(pV = nRT = NkT\).
Изопроцеси:
  • Изотермски (\(T = \text{const}\)): \(pV = \text{const}\) (Бојл–Мариот).
  • Изохорски (\(V = \text{const}\)): \(\frac{p}{T} = \text{const}\) (Шарл).
  • Изобарски (\(p = \text{const}\)): \(\frac{V}{T} = \text{const}\) (Геј-Лисак).
Авогадров закон: На истом \(p\) и \(T\), једнаке запремине имају исти број молекула (\(V_m = 22,4\text{ dm}^3/\text{mol}\) при н.у.).
Физички систем је скуп физичких тела или честица. Гасови представљају физичке системе са огромним бројем молекула (нпр. \(1\text{ cm}^3\) ваздуха при н.у. садржи око \(3 \cdot 10^{19}\) молекула).
Молекулско-кинетичка теорија (МКТ) или микроскопски метод: проучава гасове полазећи од њихове микроскопске структуре и кретања појединачних честица применом статистичких метода и средњих вредности.
Термодинамика (ТД) или макроскопски метод: проучава гасове и њихова својства као целину, без улажења у молекулску структуру.
Величина Карактеристике Примери
Микроскопске Описују појединачне молекуле; не могу се директно мерити. Средња брзина (\(v_{sr}\)), средња кинетичка енергија (\(\bar{E}_k\)), маса молекула (\(m_0\))
Макроскопске Описују стање гаса као целине (параметри стања); могу се директно мерити. Притисак (\(p\)), запремина (\(V\)), температура (\(T\)), концентрација (\(n_0\))
МКТ и термодинамика се међусобно допуњују – термодинамичке појаве добијају своје физичко објашњење преко микроскопског кретања честица.
Количина супстанце (\(n\)) је основна физичка величина која одређује број честица у систему. Један мол садржи онолико честица колико има атома у \(12\text{ g}\) угљеника \(^{12}\text{C}\).
\([n] = \text{mol}\) (мол)
Авогадров број (\(N_A\)) је број јединки у једном молу супстанце: \[ N_A = 6,022 \cdot 10^{23} \, \text{mol}^{-1} \]
\[ n = \frac{N}{N_A} = \frac{m}{M} \] \(N\) – укупан број молекула, \(m\) – маса супстанце (\(\text{kg}\)), \(M\) – моларна маса (\(\text{kg/mol}\))
Маса једног молекула (\(m_0\)): \[ m_0 = \frac{M}{N_A} \]
Концентрација молекула (\(n_0\)) представља број молекула у јединици запремине: \[ n_0 = \frac{N}{V} \]
\([n_0] = \frac{1}{\text{m}^3} = \text{m}^{-3}\)
Колика је количина супстанце у \(64\text{ g}\) кисеоника \(O_2\) (\(M = 32\text{ g/mol}\))? \[ n = \frac{m}{M} = \frac{64\text{ g}}{32\text{ g/mol}} = 2\text{ mol} \] Укупан број молекула је \(N = n \cdot N_A = 2 \cdot 6,022 \cdot 10^{23} = 1,2044 \cdot 10^{24}\).
Топлотно кретање је непрекидно, хаотично кретање молекула у свим правцима услед међусобних судара. Пример таквог кретања у макроскопском свету је Брауново кретање (хаотично кретање ситних честица полена или дима суспендованих у флуиду).
Средњи слободни пут молекула је просечно растојање које молекул пређе између два узастопна судара. Између судара молекул се креће равномерно праволинијски.
Што су концентрација (\(n_0\)) и величине (попречни пресек) молекула веће, средњи слободни пут је мањи (судари су чешћи).
Дифузија је спонтан, једносмеран процес преноса супстанце кретањем честица из области веће у област мање концентрације, све док се концентрације не изједначе (\(n_0 = \text{const}\)).
Брзина дифузије зависи од:
  • Разлике у концентрацији: већа разлика \(\rightarrow\) бржа дифузија.
  • Највероватније брзине молекула / температуре: виша температура \(\rightarrow\) брже кретање молекула \(\rightarrow\) бржа дифузија.
  • Масе молекула: масивнији молекули се крећу спорије, па спорије дифундују.
  • Агрегатног стања: најбржа је у гасовима, спорија у течностима, најспорија у чврстим телима.
Због честих судара, молекули имају различите тренутне брзине. Расподела брзина при константној температури описује се Максвеловим законом расподеле.
Нацртати дводимензионални график Максвелове расподеле брзина.
Хоризонтална оса треба да буде обележена са `v` (брзина молекула) и да почиње од `0`.
Вертикална оса треба да буде обележена са `f(v)` (функција расподеле брзина, односно пропорција молекула по јединици брзине) и да такође почиње од `0`.

Приказати две криве расподеле:
1.  Крива `T1` за нижу температуру.
2.  Крива `T2` за вишу температуру, где је `T2 > T1`.

Обе криве треба да имају облик асиметричног звона, почевши из тачке `(0,0)`, растући до једног максимума, а затим постепено опадајући ка хоризонталној оси, приближавајући јој се асимптотски.

Позиционирање криве `T2` у односу на криву `T1`:
*   **Померање максимума:** Максимум криве `T2` (највероватнија брзина, обележена као \(v_{v2}\)) треба да буде померен удесно (ка већим брзинама) у односу на максимум криве `T1` (обележен као \(v_{v1}\)). Нацртати тачке \(v_{v1}\) и \(v_{v2}\) на хоризонталној оси испод њихових одговарајућих врхова.
*   **Висина максимума:** Висина максимума криве `T2` (обележена као \(f(v_{v2})\)) треба да буде мања од висине максимума криве `T1` (обележена као \(f(v_{v1})\)). Нацртати тачке \(f(v_{v1})\) и \(f(v_{v2})\) на вертикалној оси поред њихових одговарајућих врхова.
*   **Ширина криве:** Крива `T2` треба да буде значајно шира и да се протеже више удесно (према већим брзинама) у односу на криву `T1`, показујући већи удео молекула са великим брзинама у областима високих брзина.

Јасно обележити сваку криву са `T1` и `T2` (нпр. директно поред криве или на крају криве) и све означене брзине и вредности функција на осама.
1. Највероватнија брзина (\(v_v\)) – брзина коју има највећи број молекула (одговара максимуму криве): \[ v_v = \sqrt{\frac{2kT}{m_0}} = \sqrt{\frac{2RT}{M}} \] 2. Средња (аритметичка) брзина (\(v_{sr}\)): \[ v_{sr} = \sqrt{\frac{8kT}{\pi m_0}} = \sqrt{\frac{8RT}{\pi M}} \] 3. Средња квадратна брзина (\(\bar{v}\)): \[ \bar{v} = \sqrt{\frac{3kT}{m_0}} = \sqrt{\frac{3RT}{M}} \] \(k = 1,38 \cdot 10^{-23} \, \text{J/K}\) (Болцманова константа), \(T\) – апсолутна температура (\(\text{K}\))
За однос статистичких брзина увек важи: \[ v_v < v_{sr} < \bar{v} \]
Идеални гас је теоријски модел гаса са следећим особинама:
  • Састоји се од огромног броја идентичних честица занемарљивих димензија у односу на међусобна растојања (сопствена запремина молекула је занемарљива).
  • Међумолекулске силе се занемарују (нема интеракције на даљину).
  • Судари између молекула и са зидовима суда су апсолутно еластични (одржавају се импулс и кинетичка енергија).
Реални гасови се понашају најприближније идеалном гасу на високим температурама и ниским притисцима (разређени гасови, нпр. племенити гасови).
Притисак гаса настаје као резултат непрекидних удара молекула о зидове суда.
Основна једначина молекулско-кинетичке теорије: \[ p = \frac{1}{3} n_0 m_0 \bar{v}^2 = \frac{2}{3} n_0 \bar{E}_k \] \(n_0\) – концентрација молекула, \(\bar{E}_k = \frac{m_0 \bar{v}^2}{2}\) – средња кинетичка енергија транслаторног кретања једног молекула.
Температура је физичка величина директно пропорционална средњој кинетичкој енергији транслаторног кретања молекула: \[ \bar{E}_k = \frac{3}{2} kT \quad \iff \quad T = \frac{2}{3k} \bar{E}_k \]
Апсолутна нула (\(T = 0\text{ K} = -273,15^\circ\text{C}\)) је најнижа теоријска температура на којој престаје топлотно кретање молекула (\(\bar{E}_k = 0\)).
Веза између Целзијусове (\(t\)) и Келвинове (\(T\)) температурне скале: \[ T(\text{K}) = t(^\circ\text{C}) + 273,15 \] Промена температуре једнака је у обе скале: \( \Delta T = \Delta t \).
Једначина стања идеалног гаса (Клапејронова једначина): \[ pV = NkT \] или преко количине супстанце (\(n = \frac{m}{M}\)): \[ pV = nRT = \frac{m}{M}RT \] \(R = N_A \cdot k = 8,314 \, \frac{\text{J}}{\text{mol}\cdot\text{K}}\) – универзална гасна константа.
Термодинамичка равнотежа је стање у којем су макроскопски параметри (\(p, V, T, n_0\)) једнаки у свим деловима система и не мењају се током времена. Процес је прелаз система из једног равнотежног стања у друго.
Процес Константни услови Закон и математичка формула Назив графика
Изотермски \(T = \text{const}\)
\(n = \text{const}\)
Бојл–Мариотов закон:
\[ pV = \text{const} \implies p_1 V_1 = p_2 V_2 \]
Изотерма
(хипербола на \(pV\)-дијаграму)
Изохорски \(V = \text{const}\)
\(n = \text{const}\)
Шарлов закон:
\[ \frac{p}{T} = \text{const} \implies \frac{p_1}{T_1} = \frac{p_2}{T_2} \]
\(p = p_0(1 + \gamma t)\), \(\gamma = \frac{1}{273\,^\circ\text{C}}\)
Изохора
(права кроз \((0,0)\) на \(pT\)-дијаграму)
Изобарски \(p = \text{const}\)
\(n = \text{const}\)
Геј-Лисаков закон:
\[ \frac{V}{T} = \text{const} \implies \frac{V_1}{T_1} = \frac{V_2}{T_2} \]
\(V = V_0(1 + \gamma t)\), \(\gamma = \frac{1}{273\,^\circ\text{C}}\)
Изобара
(права кроз \((0,0)\) на \(VT\)-дијаграму)
Авогадров закон: Гасови једнаких запремина на истом притиску и истој температури садрже исти број молекула (\(N_1 = N_2\)).
При нормалним условима (\(p_n = 101\,325\text{ Pa}\), \(T_n = 273,15\text{ K}\)), један мол било ког идеалног гаса заузима моларну запремину: \[ V_m = 22,4 \, \frac{\text{dm}^3}{\text{mol}} = 22,4 \cdot 10^{-3} \, \frac{\text{m}^3}{\text{mol}} \]

Задаци за вежбање

Задатак 1 (Лаки ниво): Одредити запремину коју заузима \(3\text{ mol}\) идеалног гаса под нормалним условима (\(p = 101\,325\text{ Pa}\), \(T = 273\text{ K}\)).
Према Авогадровом закону, један мол гаса на нормалним условима заузима запремину \(V_m = 22,4\text{ dm}^3\). \[ V = n \cdot V_m = 3\text{ mol} \cdot 22,4 \, \frac{\text{dm}^3}{\text{mol}} = 67,2\text{ dm}^3 = 0,0672\text{ m}^3 \]
Задатак 2 (Средњи ниво): У суду запремине \(V = 0,05\text{ m}^3\) налази се хелијум под притиском \(p = 2 \cdot 10^5\text{ Pa}\) на температури \(t = 27^\circ\text{C}\). Одредити масу хелијума у суду ако је његова моларна маса \(M = 4 \cdot 10^{-3}\text{ kg/mol}\). (\(R = 8,314\text{ J/(mol}\cdot\text{K)}\))
Прво претварамо температуру у келвине: \[ T = 27 + 273 = 300\text{ K} \] Користимо једначину стања идеалног гаса: \[ pV = \frac{m}{M}RT \implies m = \frac{pV \cdot M}{RT} \] Уврштавањем вредности: \[ m = \frac{2 \cdot 10^5\text{ Pa} \cdot 0,05\text{ m}^3 \cdot 4 \cdot 10^{-3}\text{ kg/mol}}{8,314 \, \frac{\text{J}}{\text{mol}\cdot\text{K}} \cdot 300\text{ K}} = \frac{40}{2494,2} \approx 0,016\text{ kg} = 16\text{ g} \]
Задатак 3 (Средњи/Виши ниво): Израчунати средњу кинетичку енергију транслаторног кретања једног молекула и средњу квадратну брзину молекула азота \(N_2\) (\(M = 28 \cdot 10^{-3}\text{ kg/mol}\)) на температури од \(t = 27^\circ\text{C}\). (\(k = 1,38 \cdot 10^{-23}\text{ J/K}\), \(R = 8,314\text{ J/(mol}\cdot\text{K)}\))
Температура у Келвинима: \(T = 27 + 273 = 300\text{ K}\).
1. Средња кинетичка енергија транслаторног кретања: \[ \bar{E}_k = \frac{3}{2} kT = \frac{3}{2} \cdot 1,38 \cdot 10^{-23} \cdot 300 = 6,21 \cdot 10^{-21}\text{ J} \] 2. Средња квадратна брзина: \[ \bar{v} = \sqrt{\frac{3RT}{M}} = \sqrt{\frac{3 \cdot 8,314 \cdot 300}{28 \cdot 10^{-3}}} = \sqrt{\frac{7482,6}{0,028}} = \sqrt{267235,7} \approx 517\text{ m/s} \]
Задатак 4 (Напредни ниво): Гас се налази у затвореном цилиндру са покретним клипом под притиском \(p_1 = 1,5 \cdot 10^5\text{ Pa}\) и заузима запремину \(V_1 = 4\text{ l}\) на температури \(T_1 = 300\text{ K}\). Гас се прво изотермски сабије на запремину \(V_2 = 2\text{ l}\), а затим изохорски загреје док му се притисак не удвостручи (\(p_3 = 2p_2\)). Одредити крајњу температуру \(T_3\) и крајњи притисак \(p_3\).
1. фаза: Изотермски процес (\(T_1 = T_2 = 300\text{ K}\)) \[ p_1 V_1 = p_2 V_2 \implies p_2 = p_1 \frac{V_1}{V_2} = 1,5 \cdot 10^5\text{ Pa} \cdot \frac{4\text{ l}}{2\text{ l}} = 3 \cdot 10^5\text{ Pa} \] 2. фаза: Изохорски процес (\(V_2 = V_3 = 2\text{ l}\)) Крајњи притисак је: \[ p_3 = 2p_2 = 2 \cdot 3 \cdot 10^5\text{ Pa} = 6 \cdot 10^5\text{ Pa} \] Применом Шарловог закона: \[ \frac{p_2}{T_2} = \frac{p_3}{T_3} \implies T_3 = T_2 \cdot \frac{p_3}{p_2} = 300\text{ K} \cdot \frac{6 \cdot 10^5}{3 \cdot 10^5} = 600\text{ K} \] Одговор: Крајњи притисак је \(6 \cdot 10^5\text{ Pa}\), а крајња температура \(600\text{ K}\) (односно \(326,85^\circ\text{C}\)).

Савладај
домаћи
уз хиљаде решења, лекција и тестова: