Корице уџбеника

5.8. Одређивање Густине Течности

Изабери решење задатка:

Задатак 1 (бесплатан)

Кратко решење

Пре удара у препреку, мотоцикл и возач су се кретали равномерно праволинијски. При удару, препрека делује силом на мотоцикл и нагло га зауставља. Према Првом Њутновом закону, тело возача због инерције тежи да задржи стање кретања које је имало пре судара. Због тога возач наставља да се креће унапред истом брзином и смером, што доводи до његовог прелетања преко заштитне ограде.

Детаљно решење

Корак 1: Анализа почетног стања

Пре него што је дошло до удара у препреку, мотоцикл и возач су се заједно кретали равномерно праволинијски одређеном брзином. У овом стању, возач и мотоцикл чине један систем који се креће истом брзином у истом смеру.

Корак 2: Идентификација нагле промене стања

На слици 5.34 видимо да мотоцикл удара у препреку (заштитни зид од гума). Препрека делује силом на мотоцикл и нагло га зауставља. Међутим, та сила не делује директно на тело возача истом мером као на мотоцикл, јер возач није чврсто везан за њега.

Корак 3: Примена Првог Њутновог закона (Закон инерције)

Према Првом Њутновом закону, тело које се креће тежи да задржи стање равномерног праволинијског кретања све док на њега не делује нека спољашња сила. Ова особина тела назива се инерција. Када се мотоцикл нагло заустави због удара у препреку, тело возача због инерције тежи да настави кретање унапред брзином и у смеру који је имало пре судара.

Корак 4: Формулисање закључка

Пошто мотоцикл више не пружа подлогу и ослонац возачу јер је заустављен, возач због инерције „излеће“ са седишта и наставља кретање кроз ваздух. То резултује његовим прелетањем преко заштитне ограде. Ово је класичан пример инерције тела које се већ налазило у покрету.

Кратак запис решења:

Возач је полетео преко ограде због инерције. Када се мотоцикл нагло зауставио ударом у препреку, тело возача је тежило да настави своје дотадашње равномерно праволинијско кретање брзином коју је имало пре судара.

Најважније из лекције

Одређивање густине течности: Маса саме течности добија се мерењем масе празне посуде (\( m_1 \)) и посуде са течношћу (\( m_2 \)) по формули \( m = m_2 - m_1 \). Запремина \( V \) се очитава са мензуре. Густина је \( \rho = \frac{m}{V} \).
Рачунање масе и запремине: Када је позната густина, маса се рачуна као \( m = \rho \cdot V \), а запремина као \( V = \frac{m}{\rho} \).
Директно мерење: Густина течности се директно и брзо мери ареометром (стаклена цев са тегом и скалом). Што је течност гушћа, ареометар мање урања.
Претварање јединица: \( 1\text{ g/cm}^3 = 1000\text{ kg/m}^3 \).
Густина течности одређује се индиректно – мерењем њене масе помоћу ваге и мерењем њене запремине помоћу мензуре (или лабораторијске чаше са скалом).
Мерење масе празне посуде: На ваги се измери маса празне суве мензуре или чаше (\( m_1 \)).
Мерење укупне масе: У посуду се сипа течност и измери се укупна маса посуде са течношћу (\( m_2 \)).
Израчунавање масе течности: Маса саме течности (\( m \)) једнака је разлици ове две масе: \[ m = m_2 - m_1 \]
Очитавање запремине: Запремина течности (\( V \)) директно се очита са скале мензуре.
Израчунавање густине: Густина се израчунава дељењем масе и запремине: \[ \rho = \frac{m}{V} \]
Ако је маса празне чаше \( m_1 = 11\text{ g} \), а маса чаше са течношћу \( m_2 = 18{,}3\text{ g} \), маса саме течности је: \[ m = 18{,}3\text{ g} - 11\text{ g} = 7{,}3\text{ g} \] Ако је запремина те течности \( V = 10\text{ cm}^3 \), њена густина износи: \[ \rho = \frac{7{,}3\text{ g}}{10\text{ cm}^3} = 0{,}73\text{ }\frac{\text{g}}{\text{cm}^3} \]
Основна физичка релација повезује густину (\( \rho \)), масу (\( m \)) и запремину (\( V \)).
\[ \rho = \frac{m}{V} \quad \Longleftrightarrow \quad m = \rho \cdot V \quad \Longleftrightarrow \quad V = \frac{m}{\rho} \] \( \rho \) – густина тела/течности (\( \text{kg/m}^3 \) или \( \text{g/cm}^3 \))
\( m \) – маса тела/течности (\( \text{kg} \) или \( \text{g} \))
\( V \) – запремина тела/течности (\( \text{m}^3 \) или \( \text{cm}^3 \))
Уколико немамо вагу, а знамо густину течности, жељену масу можемо тачно одмерити помоћу мензуре тако што израчунамо потребну запремину: \( V = \frac{m}{\rho} \).
Однос мерних јединица за густину: \[ 1\text{ }\frac{\text{g}}{\text{cm}^3} = 1000\text{ }\frac{\text{kg}}{\text{m}^3} \]
Ареометар је справа за директно одређивање густине течности без претходног рачунања масе и запремине.
Грађа ареометра: Састоји се од затворене стаклене цеви која је у доњем делу проширена и испуњена тегом (оловним куглицама или живом), док се у горњем, ужем делу налази баждарена скала са вредностима густине.
Принцип рада: Ареометар се слободно потопи у течност:
  • У течностима веће густине ареометар мање урања (више плута).
  • У течностима мање густине ареометар више (дубље) урања.
Вредност густине очитава се на подеоку скале који се поклапа са слободном површином течности.
Ареометри се често користе у пракси за брзу контролу квалитета вина, млека, алкохолних пића или стања електролита у акумулаторима.

Задаци за вежбање

Задатак 1 (лак): Маса празне лабораторијске чаше износи \( 85\text{ g} \). Када у њу улијемо одређену количину воде, укупна маса чаше и воде износи \( 235\text{ g} \). Колика је маса уливене воде?
Познато:
\( m_1 = 85\text{ g} \) (маса празне чаше)
\( m_2 = 235\text{ g} \) (укупна маса)

Маса воде добија се одузимањем: \[ m = m_2 - m_1 = 235\text{ g} - 85\text{ g} = 150\text{ g} \] Одговор: Маса уливене воде износи \( 150\text{ g} \).
Задатак 2 (средњи): Маса празне мензуре је \( 0{,}23\text{ kg} \). Када се у њу сипа \( 200\text{ cm}^3 \) неке течности, укупна маса мензуре са течношћу износи \( 0{,}388\text{ kg} \). Израчунај густину течности у \( \text{g/cm}^3 \) и \( \text{kg/m}^3 \).
Претварамо масе у граме:
\( m_1 = 0{,}23\text{ kg} = 230\text{ g} \)
\( m_2 = 0{,}388\text{ kg} = 388\text{ g} \)
\( V = 200\text{ cm}^3 \)

1. Маса течности: \[ m = m_2 - m_1 = 388\text{ g} - 230\text{ g} = 158\text{ g} \] 2. Густина течности: \[ \rho = \frac{m}{V} = \frac{158\text{ g}}{200\text{ cm}^3} = 0{,}79\text{ }\frac{\text{g}}{\text{cm}^3} \] Претворено у основну јединицу: \[ \rho = 0{,}79 \cdot 1000\text{ }\frac{\text{kg}}{\text{m}^3} = 790\text{ }\frac{\text{kg}}{\text{m}^3} \] Одговор: Густина течности износи \( 0{,}79\text{ g/cm}^3 \) (односно \( 790\text{ kg/m}^3 \), што одговара густини алкохола).
Задатак 3 (средњи): Како помоћу мензуре можеш одмерити тачно \( 46\text{ g} \) маслиновог уља ако знаш да је његова густина \( 0{,}92\text{ g/cm}^3 \)?
Познато:
\( m = 46\text{ g} \)
\( \rho = 0{,}92\text{ g/cm}^3 \)

Из формуле за густину \( \rho = \frac{m}{V} \) изражавамо запремину \( V \): \[ V = \frac{m}{\rho} = \frac{46\text{ g}}{0{,}92\text{ }\frac{\text{g}}{\text{cm}^3}} = 50\text{ cm}^3 \] Одговор: У мензуру треба сипати тачно \( 50\text{ cm}^3 \) маслиновог уља.
Задатак 4 (тежи): Исти ареометар је по реду спуштен у два цилиндра: у једном се налази чиста вода (густине \( 1000\text{ kg/m}^3 \)), а у другом засићени раствор соли (густине \( 1200\text{ kg/m}^3 \)).
а) У којој ће течности ареометар дубље уронити?
б) Како ће се променити дубина урањања ако у воду долијемо алкохол (густине \( 790\text{ kg/m}^3 \))?
а) Ареометар ће дубље уронити у чистој води, јер је њена густина мања од густине слане воде (што је густина течности мања, ареометар више урања).

б) Доливањем алкохола укупна густина смеше се смањује (постаје мања од густине чисте воде), па ће ареометар уронути још дубље.

Савладај
домаћи
уз хиљаде решења, лекција и тестова: