Корице уџбеника

1.3. Улога Физике У Савременом Свету

Изабери решење задатка:

Задатак 1 (бесплатан)

Кратко решење

Неке занимљиве природне појаве које проучава физика су: - појава дуге на небу, - појава муње и грома, - плаветнило неба, - слободан пад тела ка Земљи, - топљење леда и кључање воде, - помрачење Сунца и Месеца, - кретање планета.

Детаљно решење

Анализа питања

Задатак тражи да наведемо неке од природних појава које су предмет изучавања физике. Физика је фундаментална природна наука која објашњава како свет око нас функционише, од најситнијих честица до огромних небеских тела.

Идентификација физичких појава

Природне појаве које физика проучава можемо срести свакодневно у нашој околини. На основу знања из физике и приложених материјала, можемо издвојити следеће групе појава: 1. Светлосне појаве: Настанак дуге после кише, плаветнило неба током дана, формирање сенке или прелазак светлости кроз сочива. 2. Звучне појаве: Настанак звука, његово ширење кроз ваздух и појава еха (одјека). 3. Електричне и магнетне појаве: Појава муња и грмљавине током олује, као и деловање магнета. 4. Топлотне појаве: Топљење леда, кључање воде или загревање тела на сунцу. 5. Механичке појаве и кретања: Слободан пад тела (нпр. јабука која пада са дрвета), кретање планета око Сунца или помрачење Сунца и Месеца.

Закључак

Све ове појаве дешавају се према одређеним физичким законима које научници откривају посматрањем и експериментима. За одговор на питање довољно је навести неколико најочигледнијих примера из природе.

Кратак запис решења:

Физика проучава појаве као што су: дуга, муња и гром, плаветнило неба, слободан пад тела, топљење леда, као и помрачење Сунца и Месеца.

Најважније из лекције

Физика као темељна наука: Представља основу свих природних и техничких наука и покретач је индустријских и технолошких револуција.
Физика и математика: Математика даје апарат и формуле за исказивање физичких закона, док физички проблеми стварају потребу за новим математичким методама.
Техничка примена: Електротехника (електромагнетизам), ваздухопловство и космонаутика (механика течности и гасова), обновљиви и чисти извори енергије, оптика и микроскопија.
Медицинска примена: Дијагностика путем рендгенских зрака (кости), ултразвука (мека ткива и органи), МРИ/ЦТ скенера, као и хирургија високе прецизности помоћу ласера.
Фундаментална (основна) наука: Физика се сматра основном природном науком јер њени закони важе за све природне појаве и представљају основу коју користе друге природне и техничке науке (хемија, биологија, астрономија, географија).
Индустријска револуција: Нагли развој физике у XVIII и XIX веку омогућио је прелазак са ручне (мануфактурне) производње на машинску. Кључни проналасци овог периода засновани су на физичким принципима: парна машина, употреба угља, челика и нафте, развој телеграфа и саобраћаја.
Данашњи микрочипови и електронски уређаји омогућавају да читава библиотека стане на меморијски чип величине нокта, што је директан резултат развоја физике чврстог стања и микроелектронике.
Зашто се за физику каже да је фундаментална наука?
Зато што њени основни закони и принципи важе за све појаве у природи и представљају темељ за истраживања у осталим наукама попут хемије, биологије, медицине и технике.
Математика је основни језик физике – физички закони и законитости се најчешће формулишу, изводе и доказују помоћу математичких формула и рачуна.
Узајамни утицај: Развој физике често је подстицао развој нових области математике. На пример, да би формулисао закон гравитације и законе кретања, Исак Њутн је развио интегрални и диференцијални рачун.
Физика се бави описивањем стварног, материјалног света и њени резултати се увек проверавају експериментом (попут хардвера рачунара). Математика је апстрактна наука чије тврдње морају бити логички тачне, али могу ићи и ван граница материјалног света (попут софтвера који покреће рачунар).
Како су повезани хардвер и софтвер у контексту физике и математике?
Физика је омогућила стварање физичких компонената и материјалних уређаја (хардвер), док математика обезбеђује логичке моделе и алгоритме за програмирање (софтвер). Тек заједно ове две науке стварају савремене системе попут рачунара.
Електротехника: Техничка дисциплина настала као практична примена електромагнетизма (гране физике). Омогућила је електричне инсталације, расвету, кућне апарате, рачунаре и телекомуникације.
Механика флуида и аеронаутика: Познавање особина течности и гасова омогућило је пројектовање бродова, подморница, авиона и свемирских летелица (нпр. мисија Аполо 11 која је 1969. одвела људе на Месец).
Енергетика: Производња струје у хидроелектранама, термоелектранама, нуклеарним електранама, као и коришћење обновљивих извора енергије (ветар, Сунчева енергија) почивају на законима термодинамике и електромагнетне индукције.
Оптика: Наука о светлости омогућила је израду наочара, двогледа, телескопа, оптичких и електронских микроскопа (увећање до 10 милиона пута), као и ласера који се користе у индустријској обради материјала и комуникацијама.
Која грана физике је омогућила развој електротехнике?
Електромагнетизам.
Х-зраци (Рендгенски зраци): Открио их је Вилхелм Конрад Рендген 1895. године. Због велике продорности користе се за снимање коштаног система и унутрашњих структура без хируршког захвата.
Ултразвук: Звучни таласи високе фреквенције који се користе за безбедно снимање меких ткива, преглед срца, крвних судова и праћење развоја фетуса током трудноће.
Ласери у медицини: Уски и јаки светлосни снопови који омогућавају изузетно прецизне операције (операције ока, дерматолошки третмани, стоматологија) уз минимално оштећење околног ткива и бржи опоравак.
Савремена дијагностика: Скенери попут магнетне резонанце (МРИ) и компјутеризоване томографије (ЦТ) омогућавају детаљне тродимензионалне приказе унутрашњости људског тела.
Код операција ока ласером, светлосни сноп се са микрометарском прецизношћу усмерава на оштећено место, спречавајући крварење и оштећење околних здравих ћелија.
Која је главна разлика у намени између рендгенског апарата и ултразвука?
Рендгенски апарат се првенствено користи за снимање чврстих структура (костију), док се ултразвук користи за безбедно снимање меких ткива и унутрашњих органа.

Задаци за вежбање

Лаки задатак: Које године и ко је открио Х-зраке (рендгенске зраке) и за шта се они најчешће користе у медицини?
Х-зраке је открио Вилхелм Конрад Рендген 1895. године. Они се најчешће користе за дијагностичко снимање скелетног (коштаног) система, нпр. код прелома костију.
Средњи задатак: Наведите барем три различита извора енергије чије је коришћење омогућено захваљујући открићима у физици.
  1. Хидроенергија / Термоенергија: производња електричне енергије помоћу водених токова, угља и гаса.
  2. Нуклеарна енергија: добијање енергије цепањем атомских језгара.
  3. Обновљиви извори: енергија ветра (ветрогенератори) и Сунчева енергија (соларни панели).
Тешки задатак: Објасните зашто су ласери донели револуцију у хирургији и медицини у односу на класичне хируршке методе. Наведите бар два конкретна примера њихове примене.
Ласери емитују врло уске и снажне светлосне снопове који се могу изузетно прецизно усмерити на малу површину. Предности су: знатно мање оштећење околног здравог ткива, мање крварење и много краћи период опоравка пацијента.
Примери примене:
  • Очне операције (корекција вида и лечење болести ока);
  • Дерматологија (уклањање младежа, брадавица и кожних промена);
  • Стоматологија и козметички третмани.

Савладај
домаћи
уз хиљаде решења, лекција и тестова: