Најважније из лекције
План-резиме
- Регионална географија
- географска дисциплина која проучава географске одлике појединих области
- задатак: издвојити регију, изучити је и приказати на карти
- предмет изучавања: географска регија – већа или мања област издвојена по сличним одликама
- Зашто делимо копно на регије
- копно није хомогено (свуда исто), већ хетерогено (разнолико)
- највеће регије су континенти; унутар њих се издвајају мање регије
- Принцип регионализације – правило за издвајање регија
- физиономске регије – по природним одликама (рељеф, воде, клима, живи свет): Алпска (планине), Панонска и Падска (низије)
- функционалне регије – по функцији: рударска, индустријска, саобраћајна, туристичка; пример област Рур у Немачкој
- Називи и границе регија
- називи најчешће по странама света
- Азија: Северна, Централна, Источна, Југоисточна, Јужна, Југозападна
- Југозападна Азија: Закавказје, Азијске висоравни, Левант, Месопотамија, Арабијско полуострво
- границе нису оштре ни прецизне, већ постепене (прелазне); на картама често прате границе држава
- Подела регионалне географије
- регионална географија света – регије унутар континената
- национална регионална географија – регије државе у којој живимо
- Значај
- показује односе између природе и човека; од тог односа зависи опстанак живота на Земљи
Регионална географија – географска дисциплина која проучава географске одлике појединих области (регија).
Географска регија – већа или мања област издвојена на основу сличних одлика; она је предмет изучавања регионалне географије.
- Основни задатак – издвојити регију, изучити је и приказати је на географској карти.
Регионалном географијом уочавамо и односе између природе и човека на неком простору; опстанак живота на Земљи зависи од њиховог међусобног односа.
Хомоген – свуда исти, једнообразан.
Хетероген – разнолик; копно је хетерогено јер има различите физичко-географске и друштвено-географске одлике.
Највеће издвојене регије су континенти. Унутар њих се разликују облици рељефа, климатски типови, вегетациони појасеви и друштвене одлике, па се сваки континент дели на више мањих регија.
Принцип регионализације – правило по коме се издвајају географске регије.
- Физиономске регије – издвојене по физичко-географском принципу, на основу сличног изгледа: рељефа, вода, климе, биљног и животињског света.
- Функционалне регије – издвојене по друштвено-географском принципу; имају једну или више јасних функција: рударску, индустријску, саобраћајну, туристичку и др.
- Алпска регија – физиономска (планински рељеф).
- Панонска и Падска регија – физиономске (низијски рељеф).
- Област Рур у Немачкој – функционална (некада рударство, данас индустрија).
Регије унутар континената најчешће добијају називе према странама света.
- Азија – шест регија: Северна, Централна (Средња), Источна, Југоисточна, Јужна и Југозападна Азија.
- Југозападна Азија – пет микрорегија: Закавказје, Азијске висоравни, Левант, Месопотамија и Арабијско полуострво.
Границе регија – на картама се често поклапају са границама држава да би се регија лакше уочила, али у природи нису оштре ни прецизне, већ постепене (прелазне).
Регионална географија се дели према географском положају регија које изучава.
- Регионална географија света – проучава географске регије унутар континената.
- Национална регионална географија – проучава регије на територији државе у којој живимо.
Најважније:
- Регионална географија: проучава географске одлике појединих области – регија.
- Задатак: издвојити регију, изучити је и приказати на карти.
- Предмет изучавања: географска регија – област издвојена по сличним одликама.
- Континенти: највеће регије; копно је хетерогено, па се деле на мање регије.
- Принцип регионализације: правило по коме се издвајају регије.
- Физиономске регије: по природним одликама (Алпска, Панонска, Падска).
- Функционалне регије: по функцији – рударска, индустријска, саобраћајна, туристичка (Рур).
- Границе регија: нису оштре ни прецизне, већ прелазне.
- Подела: регионална географија света и национална регионална географија.
