Најважније из лекције
План-резиме
- Положај и границе
- Средња (Централна) Европа – средишњи део континента, развијена регија
- 1,2 милиона km², 184 милиона становника (27% Европе)
- прелазне границе: север – Северно и Балтичко море; југ – Алпи и доњи ток Дунава; запад – Ардени и Рајна; исток – Карпати и Црно море
- Историја
- XIX век: Аустроугарска монархија и Немачко царство, распад после Првог светског рата
- 1949: Западна Немачка (СР Немачка, главни град Бон) и Источна Немачка (НДР, Источни Берлин)
- Берлински зид 1961–1989; уједињена Савезна Република Немачка 1990.
- 1992: Чехословачка мирно подељена на Чешку и Словачку
- Становништво
- неравномерна густина: ретко – Алпи, Карпати, мочварна Немачко-пољска низија; густо – велике реке, рудници угља (Рур, Сар)
- низак природни прираштај, хетерогена етничка структура
- Романи (Румуни), Германи (Немци, Аустријанци, Швајцарци), Западни Словени (Пољаци, Чеси, Словаци), Угро-Финци (Мађари)
- католичанство највише; протестантизам; православље (Румунија)
- Швајцарска – 4 службена језика
- Градови и привреда
- запад (Немачка, Швајцарска, Аустрија) развијенији → миграције ка западу
- конурбације Рур-Сар и Шљонск; градови Берлин, Букурешт, Беч, Будимпешта
- запад: аутомобилска, хемијска, текстилна индустрија
- исток: пољопривреда (Панонска и Влашка низија) и прехрамбена индустрија
- Алпи и Карпати: шумарство и сточарство
- Државе и подрегије
- девет држава; балтичка (Немачка, Пољска), алпска (Швајцарска, Лихтенштајн, Аустрија), подунавска (Словачка, Мађарска, Румунија)
- Чешка – ни у једној подрегији
- највећа Немачка, најмања Лихтенштајн (160 km²)
Средња (Централна) Европа – регија у средишњем делу континента, једна од развијенијих у Европи.
- Површина – око 1,2 милиона km².
- Становништво – 184 милиона, око 27% становника Европе.
Прелазне границе – природне границе које нису прецизно одређене.
- Север – Северно и Балтичко море.
- Југ – Алпи и доњи ток Дунава.
- Запад – планина Ардени и река Рајна.
- Исток – Карпати и Црно море.
Средишњи положај, излаз на мора и пловне реке чине регију раскрсницом путева континента.
У XIX веку државе регије биле су подељене између Аустроугарске монархије и Немачког царства; обе су се распале после Првог светског рата и настале су нове независне државе.
Западна Немачка – Савезна Република Немачка, настала у мају 1949. спајањем зона САД, Велике Британије и Француске; главни град Бон.
Источна Немачка – Немачка Демократска Република, настала на совјетској зони; главни град Источни Берлин.
Берлински зид – подигнут 1961. као физичка граница између две немачке државе, срушен 1989.
- 1990. – уједињена Савезна Република Немачка.
- 1992. – Чехословачка мирно подељена на Чешку и Словачку.
Густина насељености је неравномерна; све државе имају низак природни прираштај.
- Најређе насељено – високе планине (Алпи, Карпати) и мочварни делови Немачко-пољске низије.
- Најгушће насељено – долине великих река и крајеви уз руднике угља (Рур, Сар).
Хетерогена етничка структура – последица досељавања и мешања народа кроз историју.
- Романи – Румуни.
- Германи – Немци, Аустријанци, Швајцарци, Лихтенштајнци.
- Западни Словени – Пољаци, Чеси, Словаци.
- Угро-Финци – Мађари.
Религије – највише католика; протестантизам (делови Немачке и Мађарске, Лужички Срби); православље (Румунија).
- Швајцарска Конфедерација – четири службена језика (немачки, француски, италијански, реторомански), протестанти и католици; становници се изјашњавају као Швајцарци.
Запад (Немачка, Швајцарска, Аустрија) развијенији је од истока, па се становништво сели ка западу; на западу већина људи живи у градовима.
Конурбација – велика градска целина настала спајањем суседних градова; највеће у Европи су Рур-Сар (Немачка) и Шљонск (Пољска).
- Велики градови – Берлин, Букурешт, Беч, Будимпешта.
- Престонице на Дунаву – Будимпешта, Беч, Братислава.
- Запад – индустрија заснована на преради руда: аутомобилска (Ауди, Мерцедес, Фолксваген, Опел), хемијска, текстилна.
- Исток – пољопривреда на плодној Панонској и Влашкој низији и прехрамбена индустрија.
- Алпи и Карпати – шумарство, а на падинама сточарство.
У Средњој Европи је девет држава; све осим Чешке сврстане су према природним одликама у три подрегије.
- Балтичка – Немачка (Берлин), Пољска (Варшава).
- Алпска – Швајцарска (Берн), Лихтенштајн (Вадуц), Аустрија (Беч).
- Подунавска – Словачка (Братислава), Мађарска (Будимпешта), Румунија (Букурешт).
Чешка (Праг) – није ни у једној подрегији: нема излаз на море, нема Алпе, Дунав не протиче кроз њу.
- Највећа држава: Немачка; најмања: Лихтенштајн (160 km²).
Најважније:
- Положај: средишњи део Европе, 1,2 милиона km², 184 милиона становника (27%).
- Границе: прелазне – Северно и Балтичко море, Алпи и доњи Дунав, Ардени и Рајна, Карпати и Црно море.
- Историја: Аустроугарска и Немачко царство, подела Немачке 1949, Берлински зид 1961–1989, уједињење 1990.
- Чехословачка: мирно подељена 1992. на Чешку и Словачку.
- Становништво: неравномерно насељено, низак природни прираштај, хетерогена етничка структура.
- Народи: романски, германски, словенски и угро-фински; највише католика.
- Развој: развијенији запад, пољопривредни исток; конурбације Рур-Сар и Шљонск.
- Подрегије: балтичка, алпска и подунавска; Чешка засебно.
- Државе: девет, највећа Немачка, најмања Лихтенштајн (160 km²).
