Најважније из лекције
План-резиме
- Положај и величина
- три полуострва: Балканско, Апенинско, Пиринејско
- око 1,4 милиона km² = 14% Европе
- границе: Средоземно море (југ); Пиринеји, Алпи, Сава, доњи ток Дунава (север)
- Историја
- колевка цивилизација: антички Грци, Римљани, Византијци
- најстарији градови Европе: Рим и Атина
- после открића Америке значај опада; Суецки канал га враћа
- Становништво
- око 160 милиона, индоевропска породица народа
- Балкан: Јужни Словени; Апенинско и Пиринејско: романски народи
- засебни народи: Албанци и Грци; Малта: семитски народи
- религија: запад католичанство (хомогено); Балкан православље, католичанство, ислам (хетерогено)
- Миграције и насеља
- некада исељавање у Нови свет (Америке, Аустралија) и Западну и Средњу Европу
- данас досељавање из Африке и Азије
- слабо урбанизоване државе; велики градови: Рим, Барселона, Мадрид, Лисабон, Београд, Загреб, Софија
- Туризам и привреда
- „краљица туризма“ – преко 200 милиона туриста годишње
- најпосећеније: Шпанија, Италија, Португалија, Грчка, Хрватска, Словенија
- пољопривреда: маслина, винова лоза, агруми; риболов и бродоградња
- Политичка подела
- 17 држава; минијатурне: Андора, Ватикан, Монако, Малта, Сан Марино
- највећа Шпанија, најмања Ватикан
Јужна Европа – регија коју чине Балканско, Апенинско и Пиринејско полуострво.
- Површина – око 1,4 милиона km², односно 14% површине Европе.
- Граница на југу – Средоземно море.
- Граница на северу – Пиринеји, Алпи, река Сава и доњи ток Дунава.
Регија излази на Средоземно море, Црно море и Атлантски океан.
Јужна Европа је колевка бројних култура и цивилизација; највећи утицај оставили су антички Грци, Римљани и Византијци.
- Најстарији градови Европе – Рим и Атина.
- Античка грчка цивилизација – од VIII века п. н. е. до 146. године п. н. е., када ју је освојила Римска република; Партенон је храм богиње Атине.
- До великих географских открића – средоземни део регије имао је водећи значај у Старом свету.
- После открића Америке – поморство се окреће ка Атлантском океану, значај регије опада.
- После изградње Суецког канала – Средоземно море је преко Црвеног мора повезано са Индијским океаном, па регија поново добија привредни и саобраћајни значај.
У регији живи око 160 милиона становника, већином из индоевропске породице народа.
- Јужни Словени – најбројнији на Балканском полуострву.
- Романски народи – најбројнији на Апенинском и Пиринејском полуострву.
- Албанци и Грци – припадају засебним групама народа.
- Семитски народи – насељавају Малту; сродни су Арапима.
Хомогена верска структура – Пиринејско и Апенинско полуострво, где већина исповеда католичанство.
Хетерогена верска структура – Балканско полуострво, где се исповедају православље, католичанство и ислам.
Нови свет – заједнички назив за континенте откривене после великих географских открића: Северну и Јужну Америку, Аустралију и Антарктик.
- До великих географских открића – Јужна Европа је имиграционо подручје.
- Касније – емиграција ка Северној и Јужној Америци, Аустралији и развијеним земљама Западне и Средње Европе.
- Уласком Португалије, Шпаније и Италије у Европску унију – исељавање делимично заустављено, али траје на Балканском полуострву.
- Данас – имигранти стижу из Африке и Азије.
Државе су слабо урбанизоване – много људи живи на селу; највећи градови су најчешће главни градови.
- Рим, Барселона, Мадрид, Лисабон, Београд, Загреб, Софија (Барселона није главни град).
„Краљица туризма“ – назив за Јужну Европу, туристички најразвијенију регију на свету; европско Средоземље годишње посети преко 200 милиона туриста.
Разлози: повољна клима Средоземног мора и културно-историјско наслеђе.
- Најпосећеније државе: Шпанија, Италија, Португалија, Грчка, Хрватска и Словенија.
- Ћинкве Тере (Италија), Санторини (Грчка), Синтра (Португалија).
- Пољопривреда – гајење медитеранских биљака: маслина, винова лоза, агруми.
- Риболов и бродоградња – јер регија излази на Средоземно море, Црно море и Атлантски океан.
- Остале делатности – слабије развијене.
Јужна Европа има 17 држава.
- Пиринејско полуострво: Португалија, Шпанија, Андора.
- Апенинско полуострво и Средоземље: Италија, Сан Марино, Ватикан, Малта, Монако.
- Балканско полуострво: Словенија, Хрватска, Србија, Босна и Херцеговина, Црна Гора, Северна Македонија, Бугарска, Албанија, Грчка.
Минијатурне државе – Андора, Ватикан, Монако, Малта и Сан Марино.
Највећа држава је Шпанија, а најмања Ватикан.
Најважније:
- Полуострва: Балканско, Апенинско и Пиринејско; око 1,4 милиона km² (14% Европе).
- Границе: Средоземно море на југу; Пиринеји, Алпи, Сава и доњи ток Дунава на северу.
- Историја: колевка античких Грка, Римљана и Византинаца; Рим и Атина – најстарији градови Европе.
- Суецки канал: вратио регији привредни и саобраћајни значај.
- Становништво: око 160 милиона; Јужни Словени на Балкану, романски народи на Апенинском и Пиринејском полуострву.
- Религије: католичанство на западу (хомогено), православље, католичанство и ислам на Балкану (хетерогено).
- Миграције: некада исељавање у Нови свет и Западну Европу, данас досељавање из Африке и Азије.
- Туризам: „краљица туризма“ – преко 200 милиона туриста годишње.
- Привреда: маслине, винова лоза, агруми, риболов и бродоградња.
- Државе: 17; највећа Шпанија, најмања Ватикан; пет минијатурних држава.
